Svet sportskih igara

Dobrodošli na moj blog

26.04.2019.

SPISAK PRILOGA NA BLOGU

 

SPISAKPRILOGA NA BLOGU

 

 

1.-26.04.2010.  - Povod za javno oglašavanje

2.-        „ - Dvojna pravila u sportskim igrama

3.-05.05.2010.  - Nevidljive greške u sportskim igrama

4.-14.05.2010. -  Matematika u sportskim igrama

5.-               -  Prapočetak nevoljama u sportskim igrama

6.-24.05.2010. -  Sportske igre danas, sve su manje igre

7.-                - Lopte i loptice poručuju loptoučiteljima

8.-02.06.2010. - „Izvođači radova“ u sportskim igrama

9.-                    - Rukometaši baš nemaju sreće

10.-14.06.2010. - Rukomet je bolestan

11.             - Rukometna korid

12. -08.03.2011. - Zašto, kad i kako je degradiran rukomet

          13. -10.03.2011. - Humanitarno sportski apel – Ispravimo nke greške

          14.                    - Neznanje, nesposobnost, neodgovornost

          15.                    - Srbija na 22. Svetskom prvenstvu u rukometu – m

          16.                    - Bilo pa prošlo

          17. -12.02.2012.-Prikrivanjenamera u rukometu

          18. -24.02.2012. -Učinak Srbije na 10. Evropskom prvenstvu u rukometu za m.- 2012.

          19.-16.03.2012.  - Savremeni fudbal i rukomet, spomenici ljudske gluposti

          20. -02.07.2012. - Osvrt na fudbal EURO 2012.

          21.                   - Utakmica Italija-Engleska na EURO 2012. god

          22.                   - Polufinale EURO 2012. Italija-Nemačka 2:1

          23.                   - Finale EURO 2012. Španija-Italija 4:0

          24.                   - Novo fudbalsko doba posle EURO 2012.

          25. -09.08.2012.-Kakoigra FK Barcelona

          26. -14.08.2012. -Hvala fudbalskoj Španiji za novi fudbalski put posle EURO 2012.

          27.- Osvrt na učinak rukometne reprezentacije Srbije na LOI-2012.

          28. - 07.10.2012. -Ženski fudbal je lepši i dopadljiviji od muškog

          29. - 21.12.2012. - 10. Evropsko prvenstvo u rukometu za žene – Srbija 2012.g

          30. - 04.02.2013. -23. Svetsko prvenstvo u rukometu (m) – Španija 2013.g 

          31. - 07.11.2013. - Vrednovanje igrača u sportskim igrama

  32. - 07.11.2013. - Kako u fudbalu dati gol

   33. - 27.12.2013.-21.Svetsko rukometno prvenstvo(ž) – Srbija 2013.g

   34. -28.01.2014. – Neviđane akcije u današnjem rukometu

   35.- 08.02.2014. – Evropsko rukometno prvenstvo (m)-Danska 2014.g 

   36.–19.03.2014.  - Mala škola rukometa

   37.–19.03.2014.-Tolstoj i Ajnštajn mogu pomoći fudbalu i rukometu

   38. -12.06.2014.-   Fudbalski i rukoetni daltonizm

   39.–24.09.2014. -  Fudbal – svetski (sporedan) problem

   40.- 24.02.2015.-  Fudbalsko-rukometni treneri i igrači – mučitelji i mučenici

   41.- 26.02.2015.-  Rukomet –Katar, bez sportske igre

   42.- 26.02.2015.-  Pristup novom rukometu – na novi način

   43.- 27.08.2015.-  Fudbalske činjenice, teme i dileme

   44.- 09.03.2016.-  Rukomet – Evropsko prvenstvo(m) 2016.g Poljska

         45.-02.09.2016.-  Fudbal – Evropsko prvenstvo 2016.g Francuska

         46.- 02.09.2016.- Slalomi u fudbalu

         47.- 14.11.2016.- Fudbalske i rukometne zablude i dalje traju

 

         48.- 26.01.2017.- Dve rukometne škole

         49.- 17.02.2017.- Svetsko prvenstvo u rukometu (m) – 2017. – Francuska

         50.- 22.03.2017.- Fudbalsko i rukometno mučeništvo

         51.- 03.05.2018,- Fudbalsko – rukometni tumori

         52.- 31.08.2018.- Šta nismo videli na 21. Mundijalu 2018.g. – Rusija

         53- 01.02.2019.- Aktuelno između dva rukometna prvenstva  Evrope (M-Ž)

         54.- 01.02.2019.-Bolesno ambiciozne rukometne neznalice nastavljaju sa urušavanjem ove igre

         55.-26.04.2019.- Ofsjd pravilo – idealna prilika za napad

         56.-26.04.2019.-Spisak priloga  na blogu

 

 

 

 

 

 

26.04.2019.

OFSAJD PRAVILO - IDEALNA PRILIKA ZA NAPAD

 

 

 

OFSAJD PRAVILO – IDEALNA PRILIKA ZA NAPAD

 

     Ofsajd pravilu kao prepreci napadačima  pridružuje se i pojava „bunker“  sistema, povlačenjem svih igrača na svoju polovinu terena kad se ekipa brani.

Navedene dve pojave mogle bi se regulisati u korist igre pravilima, ali,ali...

Ipak, u korist igre, može se nešto učiniti u sadašnjim okolnostima, kad je ofsajd u pitanju. To pravilo napadači mogu iskoristiti na koristan način kao slobodan prostor, malim sinhronizovanim „manevrom“, koji se, kao i sve, može lako i brzo

vežbanjem naučiti.

Mnogo je prilika kad se lopta kreće ispred „bunkera“, ili  „kroz njega“, da se lopta ubaci u slobodan (ofsajd) prostor, najpogodnije prema korneru, gde, sa malim

kašnjenjem utrčava neko od napadača, prihvata loptu i ubacuje je ispred gola svojim saigračima u naletu.

Evo i jedne preporuke za ovu priliku, koju danas u fudbalu, niko ne koristi! Naime, dok lopta „ide“ ispred, ili kroz „bunker“, neko od napadača protrčava od jedne prema drugoj aut- liniji i, vreba trenutak da neko ubaci loptu u prazan prostor, a Apomenuti trkač skrene prema lopti iznenadivši sve  statične  branioce.

     U svim sportskim igrama ima specifičnih, domišljatih, atraktivnih i korisnih kombinacija, kao što su „penal“ u odbojci, ili „cepelin“ u rukometu“.

Ofsajd u fudbalu je  korektna zaštitna mera igre, ali za vešte i spretne ekipe, to ne mora biti prepreka, ili zamka, već velika „upotrebljiva mogućnost“ u nadigravanju.

     Žalostan zaključak i ovog priloga jeste, da je ofsajd još jedna, laka, a nenaučena lekcija. Čak, neshvatljivo laka, a ipak, i dan danas za sve ekipe  je nerešiva tajna.  Ponovimo  opet, kao što je i ubacivanje lopte u igru iz auta! Sa više razmišljanja o onome što radimo, možemo doći do boljih rešenja. 

 

 

01.02.2019.

BOLESNO AMBICIOZNE RUKOMETNE NEZNALICE NASTAVLJAJU SA URUŠAVANJEM OVE IGRE

BOLESNO AMBICIOZNE RUKOMETNE NEZNALICE NASTAVLJAJU SA URUŠAVANJEM OVE IGRE Batine, lakše i teške povrede, krv – prizori su na svim današnjim rukometnim utakmicama. Sve se odvija pod nadzorom, tolerancijom i nerazumnim sudijskim kriterijumima. „Moderne“ novotarije obesmišljavaju i još više degradiraju ovu, nekad dopadljivu sportsku igru, prevodeći je u neki novi borilački sport. Došlo se do kraja, ili dna. Sažeto ukazivanja na ozdravljenje rukometa Postoje dva osnovna dela rukometne celine: 1.pravila igre i 2.praktičan prikaz igre. O pravilima ovde neće biti reči. Ne osporava im se prioritet. Ali neosporno je, da danas doprinose degradaciji ove igre. Današnja igra, koliko sutra, mogla bi biti sasvim drukčija, prevashodno racionalnija, dopadljivija, kreativnija i humanija. Prethodno je potrebno shvatiti njenu suštinu i osmisliti njen sadržaj i program rada. Planirana igra mora da ima 2 osnovna sadržaja: 1.tehnički i psihomotorno odlično osposobljene igrače i 2.visoko produktivnu i racionalnu OKI (osnovnu koncepciju igre). O pomenutim sadržajima detaljno je pisano u prethodnim prilizima. Akteri degradacije današnjeg rukometa. U prvom planu su igrači, koji, igraju onako kako su naučeni, pa je zato njihova krivica relativna. Najveća odgovornost za igre i neuspehe ekipa je na trenerima. Objektivnosti radi, relativizujmo i njihovu krivicu jer, danas u rukometu ima malo uzornih trenera od kojih bi trebalo učiti. Gde se u rukometu najviše greši 1.Primo –predaja lopte obiluje greškama, pre svega zbog zahteva trenera da se ona što brže prenosi, što se pretvara u brzopletost sa brojnim greškama. 2.Varke su bukvalno proterane iz rukometa, jer navodno, usporavaju igru. Ipak, ponekad ih vidimo kao iznuđen potez kako lako rešavaju situaciju. Dok varke ponovo ne budu bitan nosilac , igra se neće oporaviti. Njihova lepeza je široka, načini njihovih izvođenja su raznovrsni i atraktivni, rado i lako se uče. 3.Trokoraci u napadu su i dalje velika tajna za većinu rukometaša, ali i prilike, da se napadači isključe iz igre u pogodnom trenutku – vođenje posle prvog koraka. 4.Šutiranja po obimu, načinu i repertoaru, znatno zaostaju za potrebama . Većina igrača koristi samo jedan način šutiranja. Brzina izbačaja lopte je zanemarena. Veza između varki i šutiranja je najjače oruđe igre, ali se uopšte ne koristi. 5.Pojedinac u napadu „čeka“ izgrađenu kolektivnu priliku za šutiranje kroz „rupu“ zone. Ali kad je nema, ima dve mogućnosti: a) da varkom „skloni“ protivnika i b) da „sastavi“ dva protivnička igrača, i prosledi loptu slobodnom saigraču. 6.“Odskok“ dešnjaka ulevo, bez ili sa varkom, današnji rukomrt ne poznaje. 7.Pogubno je kretanje dodavača lopte prema primaocu, jer mu se tako dovodi i svoj čuvar kao „pojačanje“. Ovo je možda najveća greška u igri oko zone, može se reći da je to „gušenje“ igre. „Nepisano“ je pravilo; lopta desno – ja levo, i obratno. 8.Preskakanja i povratne lopte, u današnjem rukometu se ne primenjuju, a to je prava zamena za „suvu“ i forsiranu brzinu kretanja lopte oko zone. 9.Levkast napad bekova prema penalu, gde je protivnička odbrana njjača, osnovna je igra svih ekipa. Tome doprinosi i nelogična postavka kružnog napadača „oko penala“, koji tu, svojoj ekipi više smeta, nego što koristi.10.Krila su nedopustivo ignorisana i zapostavljena, iako preko njih, učinak može biti izuzetno velik. Njihova „upotreba“ može značajno uticati na efikasniji način igre bekova. Bar povremeno, prvi do njih, morao bi biti bek iste ruke. Po nekoliko uzastopnih napada, bekovi ne sarađuju sa svojim krilima. U svakom napadu, bek bi morao bar da pogleda, ako ne i zamahne rukom prema njima, što neosporno širi i pokreće protivničku zonu. „Upotreba krila“, povratne lopte i preskakanja loptom – eto glavobolje za branioca. 11. Frontalni napad mora biti primenljiv zbog većih mogućnosti primene različiti varijanti završnica. 12. Varijante odbrana i njihova primena, danas su skromne i neefikasne.Dobro osmišljene i naučene, varijante odbrana se mogu efikasno neutralisati ili uspešno nametati. 13. Igra sa igračem više ili manje, najbolji su pokazatelj osposobljenosti i vrednosti neke ekipe. Zbog opšteg neznanja, danas igrač više skoro da nije nikakva prednost. 14. Slobodni udarci sa 9m. danas se uopšte ne izvode kao polazište i začetak neke završne varijante, a nekad je to bilo „pola gola“.15.Dileme – šta ne možemo, a šta možemo uticati na tok igre? a) Ne možemo uticati na početni način odbrane protivnika, ali zato se možemo odlućiti kako napadati takav način odbrane. b) Možemo i moramo znati nametnuti svoj način igre u obe faze, ali i znati neutralisati protivničke načine igre. 16. „Nepisana pravila“ i „crme tačke“ igre, mora definisati svaki trener i „upotrebljavati“ ih, što pretstavlja viziju njegovog pogleda na igru i putokaz u radu. 17.Biti pronicljiv, i u fazi odbrane naučiti „fintirati“ protivnika, dve su izuzetne sposobnosti koje se mogu naučiti.18. Najteži zadatak trenera jeste znati voditi igru jer uvek treba nešto popraviti ili promeniti.To se najbolje uči „uživo“, asistirajući kao pomoćnik (više godina) nekom iskusnom i dobrom treneru. Danas je to crna tačka trenerskog poziva u rukometu (i fudbalu), ali odlično i uzurno funkcioniše u košarci, odbojci i vaterpolu na prostorima našeg okruženja. 19. Igra na svim mestima mora biti precizno definisana a igrači osposonljeni. Sve mora biti savršeno skladno, ranovrsno, a naročito funkcionalno. 20. Celovitost igre mora biti u trenažnom procesu „razbijena“ do detalja koji se analitičkom metodom, od uprošćenih do složenih zadataka stiču željene osobine i sposobnosti – pregled igre, pronicljivost, neminovnost primene varki, osećaj za prostor i vreme, i mnoge druge sposobnosti. 21. Preciznim zahtevima i racionalnom usmeravanju tokom trenažnog procesa, razvijaće se misleći igrači privrženi sistemu igre: „ti, pa ja“. Celokupan rad mora biti pozitivno osmišljen, poveren sposobnijim vizionarima od današnjih priučenih ili samoukih trenera. Vratimo rukomet u porodicu sportskih igara, to je naša sveta obaveza prema dečijoj sklonosti, jer oni vole da se igraju i nadigravaju. Na kraju Znanju nije rival samo neznanje, već i pogrešno znanje.Vračajući se na kraju ovog priloga na početak – na naslov, bolesno ambiciozne neznalice, imaju još jednu dvopolnost – preduzimljivu agresivnost. Treba verovati i nadati se, pozivajući se na ljudsku pamet, da su pozitivne promene moguće. Najbrže se to može učiniti doslednim primenjivanjem boljih i humanijih pravila. Za žaljenje je što se mediji bave samo „radijskim prenosom slike“,a ne bave se analiziranjem i istraživanjem rukometnih utakmica.

01.02.2019.

AKTUELNO IZMEĐU DVA RUKOMETNA PRVENSTVA EVROPE( M-Ž)

AKTUELNO IZMEĐU DVA RUKOMETNA PRVENSTVA EVROPE (M-Ž) Ističe druga decenija od kako na ovim stranicama ukazujem na zaostajanje i degradaciju rukometa i fudbala, u svetskim razmerama, u odnosu na ostale sportske igre. Po dubokom ličnom uverenju polazište problema je u neshvatanju suštine htenja u pomenute dve sportske igre. Ponovimo, suština svih sportskih igara je borba za prostor i vreme. Ako to shvatimo i prihvatimo, tek tada se možemo opredeliti i izabrati put i način kako to da ostvarimo. Iz mnoštva zadataka, ovaj put se opredeljujem za jedad bitan detalj igre, velik i značajan, a to je sistem igre u rukometu. Već dugo je aktuelan sistem polukružnog napada i primenjuju ga svi. Taj sistem ima svoje dobre vrednosti, ali i loše strane. Nažalost, „napreduje“ u negativnom pogledu dotle, da počiva isključivo na gruboj, brutalnoj upotrebi snage što sudije „ne vide“, pa čak i očigledna probijanja tolerišu. Pojavile su se i „moderne“ novotarije; brzi centar, igrač umesto golmana, što je problematično. Takve novotarije ne bi prošle u košarci. Rukometna pravila bi se morala menjati, radi unapređenja, kanalisanja i zaštite ove igre. Sadašnji sistem nema (ne primenjuju se) varke, pa zato imamo igru „mesom u meso“ – do krvi u mngim urakmicama. Neki evropski gledaoci – baš to vole! Alternativa (i prethodnica) sadašnjem sistemu jeste frontalni napad na zonu protivnika, čiji su najboljin pretstavnici nekad bili klubovi i reprezentacija bivše Jugoslavije. Neki od igrača iz te generacije vode današnje klubove, pa se pitamo, zar su zaboravili kako su nekad uspešno igrali po pomenutom sistemu. Frontalni napad omogućuje nmogo raznovrsniju igru; velike su mogućnosti primene varki, osnovnog „oruđa“ u svim sportskim igrama, palete varijanti napada u ovom sistemu su velike i raznovrsne jer uključuju u igru sve igrače i napade sa svih pozicija. Nameće se pitanje, zašto je ovaj sistem zanemaren i danas ga niko ne primenjuje? Predodgovor je – povodljivost za drugima, bez mnogo razmišljanja. Pravi odgovor je: treba naučiti mnogobrojne tehničke sadržaje ove igre; upotrebu trokoraka, mnoštvo varki, raznovrsne načine šutiranja, raznoliko kretanje lopte, brze promene raznolikih varijanti napada i dr. Da bi neko znao učiti druge, taj mora sve to od nekoga naučiti, ali mora biti i pismen, što će reći, da mora znati koristiti tekovine zatečenog u toj oblasti i sve to svojim znanjem, makar malo unaprediti. Koliko je to teško najbolje potvrđuje T. Dušebajev, koji nije druge naučio igrati kao što je on igrao, pa čak ni svog sina! Dakle, i učiti druge treba naučiti. Problem je u nedovoljnom vremenu posvećenom učenju, ali i u pitanju, od koga naučiti. Nažalost, evo i ovakve male dobronamerne sugestije nisu prihvatljive naročito kod nedoučenih. Taština čini svoje. Ponovio bih, zaostajanje i degradacija svetskog fudbala i rukometa, je pitanje i za sve postojeće Olimpijske Komitete.

31.08.2018.

ŠTA NISMO VIDELI NA 21. MUNDIJALU 2018. G. - RUSIJA

ŠTA NISMO VIDELI NA 21. MUNDIJALU 2018.G. RUSIJA

ŠTA NISMO VIDELI NA 21. MUNDIJALU 2018.G. - RUSIJA

 

   Upućeni u današnji fudbal nisu bili iznenađeni prikazanim igrama, rezultatima utakmica i preranim napuštanjem takmičenja nekih favorita.  Nijedna reprezentacija nije igrala standardno dobro; oscilacije u prikazanim igrama bile su velike, sve do – neprepoznatljivosti. Produžeci utakmica  i penali kao da su bili režirani. Završni rezultati i plasman ekipa, ipak su realni. Sve što smo videli samo je nastavak situacije  i stanja ove igre, o čemu se na ovom mestu piše već dugo. Sve što nije dobro ponavlja se, jer suštinski problemi ove igre ostaju neotkriveni. Isti je slučaj, i to opet ponavljamo, i sa sabratom fudbala – rukometom. Ljudi koji vode ove sportske igre, oči-gledno je, da zbog neznanja i pogrešnog znanja ne rade dobro.

   Jedna reč (pojam) može dosta da pomogne i ukaže na polazni uzrok fudbalsko – rukometnog zaostajanja, posrtanja i zapuštenosti ovih igara, a to su zablude. Zablude trajno prate čoveka (uz pohlepu i mržnju) u svim oblastima rada i života. Mi govorimo o fudbalsko-rukometnim zablu-dama.One su „pokrivač“, oruđe neukih, uticajnih, moćnih, bolesno ambicioznih čuvara stečenih pozicija (fotelja, stolica). Svi prepoznajemo bar jednog opisanog „sportskog radnika“.

 

Nekoliko osnovnih primera fudbalskog neznanja, zabluda i iluzija

   Najveći nedostatak  i prvi primer fudbalskog neznanja je to što u igri nema racionalne osnov-ne koncepcije igre (OKI). A nema je, jer  nema dobre i jasne pretstave o igri kojoj treba  stremiti. Ako je ova konstatacija prihvatljiva, ona je posledica -  početka; dileme igrača, šta uraditi s lop-tom kad se primi: kad, kako i kome je predati! U tom trenutku samo je jedno rešenje najbolje, kad presudnu ulogu ima dilema, koji podsistem igre je najbolji: 1. „Ja pa ja“, 2. „Ja pa ti“, 3. „Ti pa ja“. Pitanje; da li odigrati samo s jednim dodirom loptu, kad se to mora, a kad je korisno neš-to drugo. Ove dileme su neprekidno prisutne,a izbor je često pogrešan. Skoro da je sramotno ob-jašnjavati da se lopta mora predavati isključivo po travi.Ili, da su za izgubljenu loptu krivi saig-rači zbog loše asistencije, što treneri ne zapažaju. Aut je velika fudbalska muka, to treneri pa i igrači, još nisu naučili. Opšta je pojava i praksa, da se lopta čeka u mestu, pa tako svi igrači uvek počinju od – 0 (nule), ili od početka. Retke su akcije „u trku“, koje ponekad pokazuju oni najbo-lji od najboljih. Neprimerena je „fudbalska odbojka“, parabolično dodavanje lopti, koje su tada, svačije i ničije. Ovakvih, rušilačkih „crnih tačaka“ u fudbalu ima mnogo.-

 

Poziv i vapaj da se pomogne fudbalu

   Želja i namera pisanja ovog priloga jeste, da se još jednom ukaže na zapuštenost, neznanje, po-grešno znanje i zablude u najpopularnijoj igri na svetu. Često se divimo mnogim svetskim fudba-lskim znalcima, koji nam pokazuju šta sve ljudske noge mogu da urade, zahvaljujući pre svega svojoj nadarenosti. Nažalost, današnji fudbal (i rukomet), nemaju dovoljno uzornih glava, učite-lja – trenera. Tragično je što većina aktuelnih trenera nije imala priliku da nauči ovu igru i ospo-sobi se za prenos naučenog, sada ih je većina priučena i samouka.

 

Dva „deseterca“

   Slede dva od mogućeg mnoštva, nazovimo ih, zbog zbirne srodnosti, i broja, „desetercima“ To su srodni i uzajamno zavisni zahtevi koji su osnovna podloga za shvatanje suštine svih sportskih igara – borbe za prostor i vreme.

Prvi „deseterac“

1.Treba apelovati za „Okrugli sto“ srpskog fudbala, gde ne bi trebalo raspravljati o ličnostima,

već o sadašnjoj i budućoj igri.

2.Medijska saznanja o fudbalu su skromna, pasivnost  je evidentna, ne znaju postavljati pitanja  struci. Nije afirmisano analitičko, a nije zaživelo istraživačko novinarstvo, što je za žaljenje.

3.Statistika je ogledalo i nepogrešiv pokazatelj učinka i rada. Sadašnja je neprimerena i skromna.

4.“Video“ je „idealno učilo“ koji ukazuje na greške i (ne)znanje igrača i trenera, ali se ne koristi dovoljno stručno, što dokazuje neprekidno ponavljanje jednih te istih početničkih grešaka.

5.Neafirmisani igrači i treneri, udruženi, ponekad  imaju visok učinak, zbog dodatne motivisano- sti, maksimalne odgovornosti, uočljivo većeg zalaganja, brzog tempa igre. Ovo su retke pojave.

6.Svaki učinak proističe iz primene odgovarajužih zakonomernosti, sadržaja i stučnosti u radu.

7.Fudbalski „grobari“  su prisutni u svim sredinama i opstaju, rade, sve do – penzionisanja.

8.Nameće se potreba da se preispita celokupno „fudbalsko poslovanje“ u svim sredinama.

9.Pravila igre su polazište – Matična knjiga. Sadašnja su prevaziđena, sputavaju razvoj igre i ne sprečavaju dekadentne manipulacije „stručnjaka“u želji za povoljnim minimalnim rezultatom. Samo u ovoj igri nema neograničene izmene celokupne postave sa klupe. Nema ni tajm – auta!

10.Čelnici, struka i akteri netačno i tendenciozno opisuju i prikazuju događaje – brane neuspehe.

 

Drugi „deseterac“ . Pitanja koja traže odgovore

1.Treba znati pitati. 2.Šta se mora, šta treba, a šta je poželjno znati. 3.Koje greške činimo. 4,Prio-riteti znanja i izbegavanja grešaka. 5.Sve ima početak (uzrok) i kraj (posledice). Rešavanja poči-nju od kraja. 6.Moramo shvatiti suštinu igre (rada). 7.Rezultat je nepogrešiv pokazatelj rada. 8.Fudbal(eri) ne oskudevaju u iluzijama.9.Sadržaj rada je njegova osnovna „sirovina“.10.Metodi-ka rada – lavirint putokaza.

Izvan deseteraca. Mnogi treneri često se pozivaju na potrebu za „bržom igrom“.Još niko nije ja-

vno i jasno objasnio, šta to znači; koje aktivnosti igru čine bržom, kako to ostvariti. Jer, to je izu-zetno zahtevna, višestruko složena aktivnost svih igrača, teže ostvariva u fudbalu, nego u košarci ili rukometu. Nekorisno je predugo igranje uz aut-liniju, što odgovara braniocu,ali ne napadaču.

 

Zaključci

Fudbal  je popularna,  masovno zastupljena i atraktivna igra, ali nažalost, nema „dobre roditelje“.

Pomoć bi morala da pođe od MOK, IHF i UEF. Fudbal (i rukomet) tu pomoć zaslužuju, očekuju i moraju je dobiti.Najpre svoje treba da urade fudbalski vizionari,a onda lakši deo posla – treneri.

Muškarci, nemojmo biti zavidni, tvrdoglavi, ljubomorni, tašti; ugledajmo se na žene fudbalerke sa svih kontinenata i meridijana, one nam pokazuju kako racionalno, lepo i lako treba igrati fud-bal. (Vidi obrazloženje u prilogu br. 28 „Ženski fudbal je lepši i dopadljiviji od muškog“).

Moglo bi se reći da su sve prepreke nastale na putu razvoja fudbala – veštačke, pa su tako stvore-ne nesportske okolnosti pogodne za razne manipulacije i trgovanje, najviše sa mladim igraćima.

Medijski sportski voditelji, ne ustručavajte se postavljati jasna pitanja za nejasna dešavanja, čel-nicima, trenerima i igračima, u njihgovim oblastima rada.

Poenta igre;šta(sadržaj)– kad(vreme)– gde(prostor)– kako(tehnika), u kretajućem nizu, planski željeno ostvariti u duhu OKI(osnovne koncepcije igre), zadatak je svih sportskih igara. U kojoj meri navedene zadatke najpre razumemo, a potom ostvarimo – pokazaće rezultati utakmica. To će biti nepogrešiva ocena vrednosti  i sposobnosti svih aktera igre - trenera i igrača. I još mnogih.

 

03.05.2018.

FUDBALSKO RUKOMETNI TUMORI

FUDBALSKO – RUKOMETNI TUMORI Kraj fudbalske polusezone i minulo rukometno Evropsko prvenstvo – 2017. za muškarce, povod je da se ponovo ukaže na već opisana dugogodišnja posrtanja i zaostajanja u ovm ig-rama. Radi se o sportski bolesnom stanju ovih igara u svim zemljama Sveta. Fudbal je već dugo godina u „stabilno lošem stanju“ u nacionalnim ligama. Nemojmo o fud-balu suditi po relativno malom broju bogatih klubova koji su pokupovali najbolje talentovane samouke pojedince i od fudbala, u sprezi sa kladionicama napravili uspešno trgovanje. Reci-mo da današnji fudbal boluje od dobroćudnog tumora; sa skromnim osnovnim tehničkim znanjem i neracionalnom osnovnom koncepcijom igre. Rukomet je mnogo bolesniji, totalno je degradiran, pa je postao neki novi („krvavi“) bori-lački sport. Neshvatljivo je da su u rukometu još uvek prisutni i aktivni kao treneri nekadašnji igrači plemenitog i humanog rukometa, zaboravili kako su igrali. Ukažimo samo na jedan ključni detalj koji je promenio ovu igru.Nekad se napadalo frontal-no primenom mnogobrojnih detalja na čelu sa varkama. Danas se napada isključivo polukruž-nim kretanjem igrača, sa apsolutno prepoznatljivim namerana, „telefoniranjem“svakog poteza uzaludno tražeći povoljnu priiku za šutiranje na gol. Ovakvu igru svojevremeno su promovi- sali rumunska RK „Steaua“ i njihova reprezentacija. Samo kratko vreme bila je „u upotrebi“ treća, mešovita varijanta kombinovana od pomenute dve. Najcrnja tačka današnje igre je neshvatljivo tumačenje sportskog, fer i čistog nadigravanja. Naime, u današnjoj igri napadači ne streme da se „oslobode“ svog čuvara, znanjem, nadigra-vanjem izbegavajući svaki kontakt sa njim, da bi došli u povoljnu priliku za šutiranje na gol, akcijama svih igrača.Danas, „moderan“ napadač „dolazi na noge“ odbranbenom igraču i upu- šta se u grubo guranje, da bi iznudio prekršaj. Naskakanje napadača na igrače odbrane, postao je „normalan“ način dolaska u šut poziciju. Katastrofalno suđenje to kompenzira dozvoljava- jući da se tako igra i pred drugim golom, uviđajući da igrači nisu u stanju drukčije dati gol. Neko sve to aminuje! Neznanje i tendencioznost, jači su od dobronamernih želja i znanja. Konačno, i rukomet je teško bolestan, u pitanju je „sportski zloćudni tumor“, teško izlečiv. Ukažimo na put ozdravljenja fudbala i rukometa U svakom stvaralaštvu polazi se od ideja, koje treba najpre jasno osmisliti, uobličiti i ukazati na putokaz i način rada. Sportske igre ulepšavaju naš život, višestruko su dragocene i korisne. Pošto se pravilima definiše i reguliše njihova ravnopravnost, moramo shvatiti njhovu sušti-nu, a to je borba za prostor i vreme. Zastanimo ovde, u njihovoj sportskoj areni, ograđenoj navedenim pojmovima. Zapitajmo se, kako se u toj areni racionalno boriti. Zasada, to sadaš-njim akterima nije jasno. Zato se kao u mraku bezglavo srlja i luta, nogata i mlatara rukama. Možemo li onda govoriti o stručnom radu u fudbalu i rukometu? Ne pomažu ni zatečeni dok-tori fizičke kulture. Kad bi mnogi fudbalski i rukometni čelnici, treneri i igrači shvatali šta se sve mora naučiti i znati, ne bi ih u ovim sportovima ni bilo. A trener znalac, mlade lako i brzo uvodi u ove lepe igre. Rukomet za sada ostaje samo potencijalno najlepršavija sportska igra. Pitanja, odgovori, konstatacije Današnji fudbal i rukomet po prikazu i funkcionalnosti igre na sportskom su dnu, što nije slučaj sa košarkom, odbojkom i vaterpolom. U pitanju je stručni rad trenera. Zatečeni fudbal-ski i rukometni treneri su krivi, bar toliko koliko i njihovi učitelji. I potonji treneri će ih sledi-ti sa sve lošijim učinkom. Milozvučne i slatkorečive izjave funkcionera, trenera i igrača pre i posle utakmica, krajnje su neobjektivne i ukazuju na njhovu pogrešnu viziju posla kojim se bave kao i na pozadinu radne atmosfere u trenažnom procesu. Proces obuke u sportskim igrama istovremeno je sizifovski težak (za neznalice), ali za znal- ce je kolumbovski lak. Iznad struke su upravljački forumi i njihova je odgovornost najveća. Nažalost, pitanje njihovog (samo)izbora, izbora trenera i kupovine igrača, uvek je neizvesno i nejasno. Ko su „grobari“ , prosudimo sami. Jednogodišnje „upotrebe“ igrača i trenera mnogo govore i veoma su skupe. Ogroman novac u sportskim igrama mnogima je pomutio svest i po-remetio spokojan i strpljiv rad u školovanju mladih. Fudbalsko – rukometni sistem se raspao. Zatečeni ga ne mogu sami rešiti, što se već dugo potvrđuje. Krovna sportska organizacija, MOK, morao bi se u saradnji sa nacionalnim OK oglasiti. Još samo da neko sve to prepozna. Mediji iz ovog okruženja ne mogu se “izvući“. Njihova skromna stručnost u smuslu istraži-vanja i analiziranja stanja u fudbalu i rukometu i ukazivanja na „nesportske pojave“, dozvo- ljada da budu prozvani. Potencijalno su moćni i sposobni da pokrenu opisane probleme. Zaključak Kritikovano stanje u fudbalu i rukometu posledica je nesposobnosti onih koji vode ove spor- tove. U prethodnim prilozima detaljno je ukazano na uzroke sadašnjeg stanja. Ukazano je na putokaze šta i kako bi trebalo raditi i igrati. Očigledno je da nedostaje sportske pameti. Treba je dokučiti od onih koji je imaju. Pretstoji izuzetno teška, čak i neravnopravna sportska utak- mica. Jer; Neznanje + pogrešno znanje : znanje = 2:1. Veći izazov, može biti i veća motiva-cija.

22.03.2017.

FUDBALSKO I RUKOMETNO MUČENIŠTVO

FUDBALSKO I RUKOMETNO MUČENIŠTVO

 

     Život je pun raznovrsnih muka, pa ima i sportskih.Uprošćeno rečeno, muka je stanje nezadovoljstva u kom se možemo naći mimo svoje volje. Mučenička situacija u današnjem fudbalu i rukometu je najmanje trostruka; 1.Polazni problem je u nedovoljnoj obučenosti i stručnosti većine trenera. 2. Nestručni trenerski rad za posledicu ima nedovoljnu obučenost igrača. 3. Kad zataje „proizvođaći“, ni „proizvod – igra“, ne može biti dobar, produktivan, dopadljiv, atraktivan i unosan. Većina igrača više daje nego što dobija.

    U ove dve sportske igre muku doživljavaju igrači i treneri, svako na svoj način. Nemojmo tražiti krivce

nastali mukama kod igrača i trenera, već uzroke, jer se rešenju ovog  pitanju tako može najbolje pomoći.               

U svakom poslu problemi nastaju kad se ne radi znalački i dobro. U našem slučaju prvi mučenici su igrači

jer ne postižu zadovoljavajuće rezultate.Razlog  je nedovoljna osposobljenost i obučenost njihovi učitelja, trenera. Ovde se priča ponavlja; ni treneri nisu dovoljno dobro osposobljeni i obučeni, već su – priučeni.

Ovo su uzročna polazišta fudbalsko – rukometnog mučeništva, kad nestručan rad ne daje dobre rezultate.

    Ukažimo na neke specifičnosti koje prate fudbalsku i rukometnu igru, ovde nazvanu  mučeništvom.

 

Fudbalske (ne)prilike, situacija i muke 

    Objašnjenje će biti kratko i sažeto, za upućene – dovoljno. Sve sportske igre počivaju na dvojnoj sadr-žajnoj osnovi: 1. Psihomotornoj i tehničkoj osposobljenosti igrača (Tehnički pragmatizam) i 2. Živom pri-kazu igre (Funkcionalni racionalizam). Prvi zahtevi u ovde pominjanim igrama su dovoljno dobro savla-dani. Problematičn je drugi zahtev – prikaz igre. Tokom igre, previše se greši što ne dozvoljava razvoj i tok svih faza i konačan pozitivan učinak. Polazni „krivac“ je nemanje dobre pretsave o tome, kad, kako, kome i gde proslediti loptu. Tu se najviše (čak previše) greši – gubi se lopta. Ali, zbog šireg neznanja, ta-kvo neznanje ne smatra se ključnim uzrokom slabe igre.

   Svi znaju za cilj igre – postizanje gola, ali većina ne zna zadatak igre – kako zajednički izgraditi povolj- nu situaciju za šutiranje na gol. Novo pitanje je, kako to naušiti?  Jednostavno, gleati kako igraju najbolji.

Tu nastaje novi problem; analiza, procena i vredovanje onoga što gledamo. Tu sposobnot analitičkog pro-cenjivanja ima malo trenera. Jer, i u tu oblast mora ih neko uputiti – naučiti, kako prepoznati upotrebljive vrednosti. Vrhunski stručnjaci su učili od  još boljih od sebe. Sva (sa)znanja su prenosiva. Pominjani važ-ni detalji igre medijski su dostupni svima. Na nešto što je dobro  može se „prstom pokazati“ i ponovo  vi-deti i analizirati. Proces učenja i prenosa znanja u fudbalu je teži i složeniji nego u bilo kojoj drugoj sport-skoj igri. Najbolji „iskaču“ zahvaljujući najviše svom talentu. Veliku pometnju uneo je profesionalizam i veliki novac, skrativši vreme za učenje i sazrevanje.

    

Ukažimo samo na nekolike zahteve fudbalske igre

1.Mora se besprekorno savladati tehnika primopredaje lopte, što je slovo a azbuke sportskih igara. 2. Oba-vezno igrati „po travi“. 3. Prosleđivati odmah prvu loptu. 4.Pravovremeno otkrivanje što dalje od dodava-  ča. 5. Svi igrači treba da su u kretanju, osvajajući prostor. 6. Uvek je samo jedno rešenje najbolje.

     Uspeh ekipe zavisi od dva ključna faktora; osposobljenosti igrača i dobrih uputstava trenera, ukazujući na „rušilačke poteze“ igre. Greške često ne uočavamo ili relativizujemo  njihovu težinu. Ekipa koja manje greši biće uspešnija. Nametnuti svoju igru, a neutralisti protivničku, vrhunski je zahtev.Vođenje ige uživo sjajno pokazuju košarkaši, ali ne i fudbalski stratezi. 

 

Rukometne muke 

     Rukometna specifičnost je da je nekad bio na dobrom i progresivnom razvojnom putu sa dinamičnom i atraktivnom igrom. U to vreme dobro su funkcionisale rukometne škole. Okosnica igre u nadmetanju bile su varke „upotreba“ svih 6 igrača u polju, povratne lopte, preskakanja loptom, raznovrsni načini šutiranja,

raznolike taktičke varijante u napadu i odbrani. Sve se rešavalo snagom uma.

 Zaživeo je „novi“, današnji, rukomet, igranje „na snagu“. Današnji, „ragbi rukomet“ brzo i lako se nauči. Neobjašnjva tragedija  minulog rukometa je činjenica, da su njegovi istaknuti pojedinci, danas treneri, za-  boravili  kako su igrali i neshvatljivo je zašto su prihvatili sadašnju „igru“.

Sve bi moglo biti vraćeno nekadašnjim dokazanim vrednostima kad bi se igralo – glavom. Nije neophod-no administrativno regulisanje igre pravilima, već razborit trener i klub koji bi igrom – glava, noge, ruke,

preporodili i obnovili današnji rukomet. Jer, kao što ga je neko urušio, moguće je da ga opet neko vrati proverenim vrednostima. Zbog velike slobode u kretanju, širokog tehničkog  repertoara  u baratanju lop-tom, atraktivnih šutiranja i odbrana golmana, rukomet bi mogao biti najatraktivnij sportska igra.               

 

Zaključci

    Pitanje iz naslova ovog priloga, kako pomoći fudbalskim i rukometnim mučenicima, odnosi se ne samo na najviše sporske forume. Od sagleavanja sadašnjih realnih razvojnih potreba zavisi budućnost fudbala i rukometa. Stuci se mora pomoći da unapredi sadašnji neracionalan rad. Fudbal u svojoj sredini ima pozi-tivnih uzora, što se nažalost za  rukomet ne može reći. Treba pomoći velikoj igračkoj populaciji, osmisliti im sportski život, zadovoljiti ambicije i pomoći im da učenjem napreduju.

 

22.02.2017.

PRVENSTVO SVETA U RUKOMETU (M) - 2017. - FRANCUSKA


 

 

 

 PRVENSTVO  SVETA  U RUKOMETU (M) – 2017. – FRANCUSKA

 

Blago je reći da je na ovom prvenstvu bilo mnogo neočekivanih rezultata i iznenađenja. Pristup igri i način igre u želji da se pobedi protivnik, bili su vansportski, nasilnički i – neshvatljivo su-dijski tolerantni i dozvoljeni. Već ranije je konstatovano, da aktuelni rukomet nije više humana i sporska igra. Ovo je na neobičan način potvrđeno na finalnoj utakmici između Francuske i Nor-veške, kad su domaćini gubeći utakmicu u prvom poluvremenu, u drugom „prešli na ragbi ruko-met“ (sa naklonošću sudija) i lako savladali protivnika.

 

Opšti utisci

   Najzastupljenija novotarija bila je forsiranje „brzog centra“, zatim ulasci igrača umesto golma-na, sa mnogim varijantama. Sve te nove varijante često nisu bile uspešne jer nisu počivale na igri sa racionalnom osnvnom koncepcijom igre (OKI), pa se tako dešavalo, da ekipa sa 7 napadača protiv 4 branioca  ne postigne gol, ali ga zato primi ! Sa dobrom koncepcijom, igra samo sa 1 ig-račem više, dovoljna je prednost da se postigne gol.

   Druga masovno zastupljena „crna tačka“ igre, bila je nasrtljiv i forsiran napad 1:1. Treća nega-tivna karakteristika igre bila je neviđeno leđno guranje odbranbenih igrača u njihov golmanov prostor, sa iznuđenim sankcijama. Četvrta „zabava“ je bila naskakanje napadača na linijske od-branbene igrače, sa pozitivnim učinkom. Sve to sudije ne vide, ili dozvoljavaju.

Reprezebtacije koje su se manje služile navedenim repertoarom, postigle su slabije rezultate.

Osim u igri Norveške, najviše od rukometa videli smo u igrama Slovenije i Danske.

 

Nominacija „novog – ragbi rukometa“

   Uslovno rečeno, iz starog, često se stvara nešto novo, ili neka varijanta pređašnjeg. Tkvih pri-mera ima dosta u životu i sportu. Opšte načelo u sportskim igrama je nadmetanje veštinom, na-digravanjem, što se reguliše i kontroliše pravilima o ravnopravnosti i korektnosti, kako bi igra bi-la zanimljiva za upražnjavanje, vaspitna, korisna po zdravlje i dopadljiva za gledanje. Poenta je, da napadači, koristeći se tehničkim vladanjem loptom, kretnom osposobljenošću, izbegavaju na-stojanje odbrane za kontaktom i prekidanjem akcija napadača da izgradi povoljnu priliku za šuti-ranje na gol. Za takvu „čigrastu“ igru, bogatu pre svega pokretljivošću igrača, širokim tehničkim repertoarom, bogatstvom različitih varijanti napadanja potrebna je temeljna i duga stručna obuka.

   U novoj verziji rukometa u nadigravanje se ne ide izbegavanjem kontakta sa protivničkom od-branom, već, evo tog novog rukometnog  čuda, ide se na direktan kontakt 1:1, golom snagom, da bi se iznudio prekršaj igrača odbrane. I, to kod  sudija prolazi! Ova novina nije nastala juče, ona ima svoje začetnike i mesto nastanka. Ovaj „novi rukometni voz“ je došao, zaživeo, ima svoje sledbenike u mnogim klubovima.

   Novim ljudima novog vremena isključivo merilo uspeha u radu postao je – profit, što je za neš-to kraj, a za nešto početak. Profiteri su preduzimljivi i sposobni ljudi. Rukometni čelnici, vi ste na potezu.

 

 

 

26.01.2017.

DVE RUKOMETNE ŠKOLE

DVE RUKOMETNE ŠKOLE Aktuelnu rukometnu školu danas primenjuju sve ekipe i reprezentativne selekcije, moglo bi se reći – zbog povodljivosti. Po načinu kretanja igrača u napadu danas se sve ekipe kreću polukružno. U prethodnici polukružnom napadu, sve ekipe napa-dale su frontalno, što je bilo nasleđe iz tzv. velikog rukometa, iza 50-tih god.pr v. „Stari“, frontalno napadački rukomet U velikom rukometu koji se igrao na fudbalskom igralištu sa 11 igrača, napadalo se frontalno, težeći da se stvori „rupa“ u protivničkoj zoni kao prilika za šutiranje na gol. Takvim nastojanjem nastavilo se napadati i u novonastalom malom ruko- metu, ali sa oplemenjenim „dodacima“, varkama, proigravanjem kružnog napada- ča, povratnim loptama, preskakanjima s loptom, utrčavanjima sa krila i dr. Bez lo- pte, bekovi bi se povlačili i u kretanju, zaletu prema zoni napadali raznovrsnim pokušajima, trudeći se da protivnik ne prekine tok igre, želeći da se oslobode svoje senke „čuvara“ i da se postigne „čist“ gol. Tada, skoro da je bilo nezamislivo ne postići gol s igračem više. Obilato su se koristila sva tri koraka, pre i posle vođenja lopte. Bekovi su često menjali svoje osnovne pozicije. Danas nažalost, tako više niko ne igra, jer napadački i koncepcijom igre ekipe nisu osposobljene za opisa- nu igru. Predvodnici takve igre bili su Jugosloveni i Skandinavci. „Novi“, polukružni napadački rukomet Predvodnici današnjem polukružnom napadu su rumunski rukometni klub „Ste- aua“ i njihova reprezentacija, iza ’60-tih god. pr.v. Za razliku od današnjih, njiho- vi napadi u polukružnom kretanju ispred zone, bili su čisti, sa primenom varki pravili su „pukotine“ u zonskim odbranama branioca, a u akcijama je učestvovalo svih 6 igrača. Nešto kasnije, takav način igre prihvatile su i ruske ekipa. Taj ruko- met bio je čist i korektan, neuporediv sa današnjhim, koji počiva na forsiranoj brzini, upotrebi snage, nasrtljivom nametanju igre 1:1, guranju zonskih igrača u golmanov prostor i naskakanje na njih, pa je svaki 2-3 gol – probijajući, što sve današnju igru čini degradirajućom. Namerno se ide na iznuđivanje prekršaja, što sudije još uvek – ne prepoznaju. Poslednje novotarije su tzv. „brzi centri“ posle primljenog gola, i dodatni igrač u napadu umesto golnama. Eto dakle, stigao nam je „Rijaliti šou“ i u rukomet. Čel- nici, funkcioneri, struka i sudije, svi su nemi posmatrači degradacije i sunovrata ove igra. Nažalost, ni medijski pratioci nisu prepoznali ovu rukometnu stranputicu „Dokazi“ o degradaciji rukometa Donedavno smo imali prilike da gledamo kako igraju T. Dušebajev i E. Ričard- son. To su dva najbolja rukometaša svih vremena. Znali su – sve, u napadu i u od- brani. Igrali su – čisto, pronicljivo, raznovrsno i racionalno. Svakoga su mogli is- ključiti iz igre, a njih nije mogao niko. Sve su činili lako, lepršavo i nadmoćno. Nažalost, tu je i kraj njihovoj veličanstvenosti i slavi. Dušebajev je sada trener, ali se ne može pohvaliti da je stvorio svoje naslednike, pa čak ni sina nije izdigao iznad prosečnosti. Nije isto tako uspeo osposobiti neku eki- pu za velike domete, iako je to pokušavao sa više timova. Slično se desilo i mno- gim drugim poznatim i slavnim igračima. Odavno je to objasnio Vuk Karadžić : „Nije znanje znaje znati, već je znanje zna- nje dati“. Slabe su škole današnjeg fudbala i rukometa, ali ne i košarke, odbojke i vaterpola. Zaključak. Kako bi trebalo igrati rukomet Izbor i opredelenja ne mogu biti bez kriterijuma..Činjenice, kao što su: 1. Smisao igre (borba za prostor i vreme), 2.osposobljenost igrača, 3. OKI (osnovna koncep- cija igre), 4.stručnost trenera, 5.prepoznavanje svih potreba i zahteva racionalne igre, to mogu činiti samo – pismeni ljudi. „Stari“ rukomet ima prednost: 1. Osim frontalnog kretanja i napada na zonu, uvek su se vršile i promene pozicija bekova, dakle i polukružno kretanje. 2.Prilikom gradnje i traženja prilike za šutiranje, proigravanja saigrača, ili prolaza kroz zonu, uvek se igralo sa svih 6 igrača. Neke od tih elemenata igre nazivamo „crvrnim nitima“ sportskih igara, kao što su varke, u današnjem rukometu skoro nikad ne vidimo. Dileme u opredelenju ne bi smelo biti. Problem je u neznanju, pa stoga i u pogrešnoj pretstavi o ključnom problemu – kako dati gol. Ovakve inicijative o sadašnjem rukometu mogu biti samo prvi korak u pokreta- nju grupe verujućih mislećih istomišljenika, za ozdravljenje i unapređenje ove potencijalno lepe, dinamične i atrktivne sportske igre.

14.11.2016.

FUDBALSKE I RUKOMETNE ZABLUDE I DALJE TRAJU

O situaciji u fudbalu i rukometu u ovom blogu napisano je više priloga. Najpre se konstatuje, da fudbal i rukomet znatno zaostaju u svom razvoju i napredovanju za svim drugim sporskim igrama. Slede uzročna obrazloženja nastalog posledičnog stanja. I, kao najvažnije, ukazuje na moguća rešenja i unapređenja razvoja ovih sportskih igara. Ovo su dve različite sportske igre. Njihovo zaostajanje za ostalim sportskim igrama ima is-ti uzrok – to je nestručno obučavanje i neprimerena organizacija igre. Nažalost, ove dve sport ske igre zarobljenice su mnogobrojnih zabluda i neznanja ključnih administrativnih rukovodi laca i strukovnih čelnika. Jednostavno rečeno, ne radi se dobro. Prateći činilac sa velikim ne-gativnim uticajem na sva događanja u ovim sportskim igrama, jeste velika količina novca. Najbrojnija populacija, igrači, najuskraćenija je, jer se nestručno vodi, malo nauči i sporo se afirmiše i napreduje.Izuzimaju se nadareni pojedinci, koji više služe kao zaklon nego kao pu-tokaz. Jer, oni nisu "proizvod neke dobre škole", već svojstven lični izdanak. Treneri učitelji imaju skromno znanje, jer nisu imali od koga da nauče šta i kako druge učiti. Kako pomoći unapređenju fudbala i rukometa. Ovaj prilog je vapaj, još jedan pokušaj da se pomogne populaciji u ove dve sportske igre. Najpre, ponovo se obraćamo zatečenoj struci, skretanjem pažnje na dve velike i važne ključ-ne činjenice, za koje, da bi se shvalile, ipak treba biti – pismen. (Samo pismeni mogu protu-mačiti i ovaj pojam). Prvom činjenicom ukazuje se na shvatanje suštine smisla u sportskim igrama, a to je borba za prostor i vreme, koja uslovljava i usmerava sav trud i rad. Ta se crvena linija mora slediti. Druga činjenica jeste – igra. Cilj u sportskim igrama je postizanje gola – poentiranje. Prvo i najvažnije pitanje ka stremljenju ovom cilju, kako ga postići.Danas je to, nažalost, za fudbal i rukomet to još uvek neotkrivena tajna. Da nije, ovo ne bi bilo pisano. Treća činjenica jesu – greške – gubljenje posedovanja lopte. One su neizbežne i neminov-ne i čine ih svi igrači, ali treba naučiti kako da ih bude što manje. Greška nad greškama u današnjem fudbalu i rukometu je što treneri ne uočavaju i ne uka-zuju na mnogobrojne ključne greške u ovim igrama.A posle svake greške, "puca igra" i sve kreće ponovo, ko zna, po koji put od početka. Opšte činjenice o greškama. Uspeh u sportskim igrama uslovljen je brojem grešaka, to je jedan od sigurnih pokazatelja stepena obučenosti pojedinaca i ekipa. Igrača koji ne greše ne-ma.Zanimljivost o greškama : U odbojci svaka se greška poentira, a u fudbalu se posle bez-broj grešaka utakmica završi bez pobednika. Ovde je sportsko-igračko znanje samo, "protiv-nici" su mu neznanje, pogrešno znanje i poluznanje. Pitanje je da li i ko u fudbalu i rukometu uočava, evidentira i analizira greške. Najzapaženije fudbalske greške nastaju kod primopre-daje lopte – nebrojeno ih je, a to je "gradivo iz osnovne škole fudbala". Da bi se u sportskim igrama postigao cilj – dao gol, svi igrači učestvuju u "izgradnji" povoljne pozicije za šutiranje na gol. Tada igru "vrebaju" dve opasnosti: tehnička i koncepcijska. Kroz prvu, tehničku ispo-ljava se pomenuta nedovoljna obučenost igrača, pre svega zbog neshvatanja značaja tih aktiv-nosti, a druga je pogrešna osnovna koncepcija igre (OKI), koja nezapaženo "navodi" igru na gubitak lopte. Molba medijima Mediji su neizbežni, preko potrebni pratioci, izveštači, tumači, komentatori, kritičari, anali-tičari, istraživači, populatori sportskih događaja. Navedene aktivnosti od medijskih aktivista, zahtevaju dobro poznavanje sportskih događanja, o kojima izveštavaju "pasivne" učesnike u sportskim igrama, gledaoce, slušaoce, čitaoce. Ima vrsnih sportskih izveštača i komentatora, ali nedopustivo ih je malo. Skromno, suzdržano, ili pogrešno tumačenje onoga što svi zajedno gledamo, izaziva mnoga nezadovoljstva. Neprimereno bi bilo navoditi detalje nestručnog ko-mentarisanja mnogih sportskih utakmica. I ovo su neka vrsta grešaka u sportskim igrama. Mora se istaći potreba da se izveštači i komentatori sportskih igara potrude, osposobe, da ono što prenose nauče – zašto ne reći – i bolje od "vođa ekipa na terenu", trenera. I "medijski korpus", treba i mora da zna šta je suština u sportskim nadmetanjima. Taj putokaz na najbolji način tumači smisao aktivnom sudelovanju i pomaganju sportskim igrama. Ova poruka i sugestija, potsećanja radi, upućuje znatiželjnike na prethodne priloge ovog bloga. Očekivanja i moguća pomoć medija fudbalu i rukometu Poželjno bi bilo da neki znatiželjni novinar poveže činjenice koje ukazuju na evidentne i klju-čne greške koje prave igrači u "živim utakmicama". To su greške koje se čine nogama (u fud-balu) i rukama (u rukometu), a potiču iz glave. Skoro da je neshvatljivo, kako je uopšte mogu-će činiti tako jednostavne greške koje danas čine fudbaleri i rukometaši. Tako je to, kad caruje snaga mišića, a ne snaga uma. I, mali zaključak. Ako bi se pojavio priželjkivani novinar, bila bi to još jedna prilika i način da se ukaže na suštinu fudbalskih i rukometnih problema. Ako se to ne desi potvrdiće se činjenica o nedostatku stučnjaka i u tom profilu sportskih stvaralaca. U gornjem izlaganju sažaljivo nas je pratio – Sizif, ali tu je zato i – Kolumbo, spreman da po-mogne mislećima.


Stariji postovi

Svet sportskih igara
<< 04/2019 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
282930

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
154520

Powered by Blogger.ba