Svet sportskih igara

Dobrodošli na moj blog

03.05.2018.

SPISAK PRILOGA NA BLOGU

SPISAK PRILOGA NA BLOGU 1.- 26.04.2010. - Povod za javno oglašavanje 2.- „ - Dvojna pravila u sportskim igrama 3.- 05.05.2010. - Nevidljive greške u sportskim igrama 4.-14.05.2010. - Matematika u sportskim igrama 5.- „ - Prapočetak nevoljama u sportskim igrama 6.- 24.05.2010. - Sportske igre danas, sve su manje igre 7.- „ - Lopte i loptice poručuju loptoučiteljima 8.- 02.06.2010. - „Izvođači radova“ u sportskim igrama 9.- „ - Rukometaši baš nemaju sreće 10.- 14.06.2010. - Rukomet je bolestan 11. „ - Rukometna korid 12. -08.03.2011. - Zašto, kad i kako je degradiran rukomet 13. -10.03.2011. - Humanitarno sportski apel – Ispravimo nke greške 14. „ - Neznanje, nesposobnost, neodgovornost 15. „ - Srbija na 22. Svetskom prvenstvu u rukometu – m 16. „ - Bilo pa prošlo 17. -12.02.2012.- Prikrivanje namera u rukometu 18. -24.02.2012. - Učinak Srbije na 10. Evropskom prvenstvu u rukometu za m.- 2012. 19.-16.03.2012. - Savremeni fudbal i rukomet, spomenici ljudske gluposti 20. -02.07.2012. - Osvrt na fudbal EURO 2012. 21. „ - Utakmica Italija-Engleska na EURO 2012. god 22. „ - Polufinale EURO 2012. Italija-Nemačka 2:1 23. „ - Finale EURO 2012. Španija-Italija 4:0 24. „ - Novo fudbalsko doba posle EURO 2012. 25. -09.08.2012.- Kako igra FK Barcelona 26. -14.08.2012. - Hvala fudbalskoj Španiji za novi fudbalski put posle EURO 2012. 27. “ - Osvrt na učinak rukometne reprezentacije Srbije na LOI-2012. 28. - 07.10.2012. - Ženski fudbal je lepši i dopadljiviji od muškog 29. - 21.12.2012. - 10. Evropsko prvenstvo u rukometu za žene – Srbija 2012.g 30. - 04.02.2013. - 23. Svetsko prvenstvo u rukometu (m) – Španija 2013.g 31. - 07.11.2013. - Vrednovanje igrača u sportskim igrama 32. - 07.11.2013. - Kako u fudbalu dati gol 33. - 27.12.2013.- 21.Svetsko rukometno prvenstvo(ž) – Srbija 2013.g 34. -28.01.2014. – Neviđane akcije u današnjem rukometu 35.- 08.02.2014. – Evropsko rukometno prvenstvo (m)-Danska 2014.g 36.–19.03.2014. - Mala škola rukometa 37.–19.03.2014. - Tolstoj i Ajnštajn mogu pomoći fudbalu i rukometu 38. -12.06.2014.- Fudbalski i rukoetni daltonizm 39.–24.09.2014. - Fudbal – svetski (sporedan) problem 40.- 24.02.2015.- Fudbalsko-rukometni treneri i igrači – mučitelji i mučenici 41.- 26.02.2015.- Rukomet –Katar, bez sportske igre 42.- 26.02.2015.- Pristup novom rukometu – na novi način 43.- 27.08.2015.- Fudbalske činjenice, teme i dileme 44.- 09.03.2016.- Rukomet – Evropsko prvenstvo(m) 2016.g Poljska 45.-02.09.2016.- Fudbal – Evropsko prvenstvo 2016.g Francuska 46.- 02.09.2016.- Slalomi u fudbalu 47.- 14.11.2916.- Fudbalske i rukometne zablude i dalja traju 48. - 26.01.2017.-Dve rukometne škole 49. – 17.02.2017. – Prvenstvo Sveta u rukometu (m) – 2017. – Francuska 50. - 22.03.2017. – Fudbalsko i rukometno mučeništvo 51. - 03.05.2018 - Fudbalsko-rukometni tumori 52. – 03.05.2018. – Spisak priloga na blogu

03.05.2018.

FUDBALSKO RUKOMETNI TUMORI

FUDBALSKO – RUKOMETNI TUMORI Kraj fudbalske polusezone i minulo rukometno Evropsko prvenstvo – 2017. za muškarce, povod je da se ponovo ukaže na već opisana dugogodišnja posrtanja i zaostajanja u ovm ig-rama. Radi se o sportski bolesnom stanju ovih igara u svim zemljama Sveta. Fudbal je već dugo godina u „stabilno lošem stanju“ u nacionalnim ligama. Nemojmo o fud-balu suditi po relativno malom broju bogatih klubova koji su pokupovali najbolje talentovane samouke pojedince i od fudbala, u sprezi sa kladionicama napravili uspešno trgovanje. Reci-mo da današnji fudbal boluje od dobroćudnog tumora; sa skromnim osnovnim tehničkim znanjem i neracionalnom osnovnom koncepcijom igre. Rukomet je mnogo bolesniji, totalno je degradiran, pa je postao neki novi („krvavi“) bori-lački sport. Neshvatljivo je da su u rukometu još uvek prisutni i aktivni kao treneri nekadašnji igrači plemenitog i humanog rukometa, zaboravili kako su igrali. Ukažimo samo na jedan ključni detalj koji je promenio ovu igru.Nekad se napadalo frontal-no primenom mnogobrojnih detalja na čelu sa varkama. Danas se napada isključivo polukruž-nim kretanjem igrača, sa apsolutno prepoznatljivim namerana, „telefoniranjem“svakog poteza uzaludno tražeći povoljnu priiku za šutiranje na gol. Ovakvu igru svojevremeno su promovi- sali rumunska RK „Steaua“ i njihova reprezentacija. Samo kratko vreme bila je „u upotrebi“ treća, mešovita varijanta kombinovana od pomenute dve. Najcrnja tačka današnje igre je neshvatljivo tumačenje sportskog, fer i čistog nadigravanja. Naime, u današnjoj igri napadači ne streme da se „oslobode“ svog čuvara, znanjem, nadigra-vanjem izbegavajući svaki kontakt sa njim, da bi došli u povoljnu priliku za šutiranje na gol, akcijama svih igrača.Danas, „moderan“ napadač „dolazi na noge“ odbranbenom igraču i upu- šta se u grubo guranje, da bi iznudio prekršaj. Naskakanje napadača na igrače odbrane, postao je „normalan“ način dolaska u šut poziciju. Katastrofalno suđenje to kompenzira dozvoljava- jući da se tako igra i pred drugim golom, uviđajući da igrači nisu u stanju drukčije dati gol. Neko sve to aminuje! Neznanje i tendencioznost, jači su od dobronamernih želja i znanja. Konačno, i rukomet je teško bolestan, u pitanju je „sportski zloćudni tumor“, teško izlečiv. Ukažimo na put ozdravljenja fudbala i rukometa U svakom stvaralaštvu polazi se od ideja, koje treba najpre jasno osmisliti, uobličiti i ukazati na putokaz i način rada. Sportske igre ulepšavaju naš život, višestruko su dragocene i korisne. Pošto se pravilima definiše i reguliše njihova ravnopravnost, moramo shvatiti njhovu sušti-nu, a to je borba za prostor i vreme. Zastanimo ovde, u njihovoj sportskoj areni, ograđenoj navedenim pojmovima. Zapitajmo se, kako se u toj areni racionalno boriti. Zasada, to sadaš-njim akterima nije jasno. Zato se kao u mraku bezglavo srlja i luta, nogata i mlatara rukama. Možemo li onda govoriti o stručnom radu u fudbalu i rukometu? Ne pomažu ni zatečeni dok-tori fizičke kulture. Kad bi mnogi fudbalski i rukometni čelnici, treneri i igrači shvatali šta se sve mora naučiti i znati, ne bi ih u ovim sportovima ni bilo. A trener znalac, mlade lako i brzo uvodi u ove lepe igre. Rukomet za sada ostaje samo potencijalno najlepršavija sportska igra. Pitanja, odgovori, konstatacije Današnji fudbal i rukomet po prikazu i funkcionalnosti igre na sportskom su dnu, što nije slučaj sa košarkom, odbojkom i vaterpolom. U pitanju je stručni rad trenera. Zatečeni fudbal-ski i rukometni treneri su krivi, bar toliko koliko i njihovi učitelji. I potonji treneri će ih sledi-ti sa sve lošijim učinkom. Milozvučne i slatkorečive izjave funkcionera, trenera i igrača pre i posle utakmica, krajnje su neobjektivne i ukazuju na njhovu pogrešnu viziju posla kojim se bave kao i na pozadinu radne atmosfere u trenažnom procesu. Proces obuke u sportskim igrama istovremeno je sizifovski težak (za neznalice), ali za znal- ce je kolumbovski lak. Iznad struke su upravljački forumi i njihova je odgovornost najveća. Nažalost, pitanje njihovog (samo)izbora, izbora trenera i kupovine igrača, uvek je neizvesno i nejasno. Ko su „grobari“ , prosudimo sami. Jednogodišnje „upotrebe“ igrača i trenera mnogo govore i veoma su skupe. Ogroman novac u sportskim igrama mnogima je pomutio svest i po-remetio spokojan i strpljiv rad u školovanju mladih. Fudbalsko – rukometni sistem se raspao. Zatečeni ga ne mogu sami rešiti, što se već dugo potvrđuje. Krovna sportska organizacija, MOK, morao bi se u saradnji sa nacionalnim OK oglasiti. Još samo da neko sve to prepozna. Mediji iz ovog okruženja ne mogu se “izvući“. Njihova skromna stručnost u smuslu istraži-vanja i analiziranja stanja u fudbalu i rukometu i ukazivanja na „nesportske pojave“, dozvo- ljada da budu prozvani. Potencijalno su moćni i sposobni da pokrenu opisane probleme. Zaključak Kritikovano stanje u fudbalu i rukometu posledica je nesposobnosti onih koji vode ove spor- tove. U prethodnim prilozima detaljno je ukazano na uzroke sadašnjeg stanja. Ukazano je na putokaze šta i kako bi trebalo raditi i igrati. Očigledno je da nedostaje sportske pameti. Treba je dokučiti od onih koji je imaju. Pretstoji izuzetno teška, čak i neravnopravna sportska utak- mica. Jer; Neznanje + pogrešno znanje : znanje = 2:1. Veći izazov, može biti i veća motiva-cija.

22.03.2017.

FUDBALSKO I RUKOMETNO MUČENIŠTVO

FUDBALSKO I RUKOMETNO MUČENIŠTVO

 

     Život je pun raznovrsnih muka, pa ima i sportskih.Uprošćeno rečeno, muka je stanje nezadovoljstva u kom se možemo naći mimo svoje volje. Mučenička situacija u današnjem fudbalu i rukometu je najmanje trostruka; 1.Polazni problem je u nedovoljnoj obučenosti i stručnosti većine trenera. 2. Nestručni trenerski rad za posledicu ima nedovoljnu obučenost igrača. 3. Kad zataje „proizvođaći“, ni „proizvod – igra“, ne može biti dobar, produktivan, dopadljiv, atraktivan i unosan. Većina igrača više daje nego što dobija.

    U ove dve sportske igre muku doživljavaju igrači i treneri, svako na svoj način. Nemojmo tražiti krivce

nastali mukama kod igrača i trenera, već uzroke, jer se rešenju ovog  pitanju tako može najbolje pomoći.               

U svakom poslu problemi nastaju kad se ne radi znalački i dobro. U našem slučaju prvi mučenici su igrači

jer ne postižu zadovoljavajuće rezultate.Razlog  je nedovoljna osposobljenost i obučenost njihovi učitelja, trenera. Ovde se priča ponavlja; ni treneri nisu dovoljno dobro osposobljeni i obučeni, već su – priučeni.

Ovo su uzročna polazišta fudbalsko – rukometnog mučeništva, kad nestručan rad ne daje dobre rezultate.

    Ukažimo na neke specifičnosti koje prate fudbalsku i rukometnu igru, ovde nazvanu  mučeništvom.

 

Fudbalske (ne)prilike, situacija i muke 

    Objašnjenje će biti kratko i sažeto, za upućene – dovoljno. Sve sportske igre počivaju na dvojnoj sadr-žajnoj osnovi: 1. Psihomotornoj i tehničkoj osposobljenosti igrača (Tehnički pragmatizam) i 2. Živom pri-kazu igre (Funkcionalni racionalizam). Prvi zahtevi u ovde pominjanim igrama su dovoljno dobro savla-dani. Problematičn je drugi zahtev – prikaz igre. Tokom igre, previše se greši što ne dozvoljava razvoj i tok svih faza i konačan pozitivan učinak. Polazni „krivac“ je nemanje dobre pretsave o tome, kad, kako, kome i gde proslediti loptu. Tu se najviše (čak previše) greši – gubi se lopta. Ali, zbog šireg neznanja, ta-kvo neznanje ne smatra se ključnim uzrokom slabe igre.

   Svi znaju za cilj igre – postizanje gola, ali većina ne zna zadatak igre – kako zajednički izgraditi povolj- nu situaciju za šutiranje na gol. Novo pitanje je, kako to naušiti?  Jednostavno, gleati kako igraju najbolji.

Tu nastaje novi problem; analiza, procena i vredovanje onoga što gledamo. Tu sposobnot analitičkog pro-cenjivanja ima malo trenera. Jer, i u tu oblast mora ih neko uputiti – naučiti, kako prepoznati upotrebljive vrednosti. Vrhunski stručnjaci su učili od  još boljih od sebe. Sva (sa)znanja su prenosiva. Pominjani važ-ni detalji igre medijski su dostupni svima. Na nešto što je dobro  može se „prstom pokazati“ i ponovo  vi-deti i analizirati. Proces učenja i prenosa znanja u fudbalu je teži i složeniji nego u bilo kojoj drugoj sport-skoj igri. Najbolji „iskaču“ zahvaljujući najviše svom talentu. Veliku pometnju uneo je profesionalizam i veliki novac, skrativši vreme za učenje i sazrevanje.

    

Ukažimo samo na nekolike zahteve fudbalske igre

1.Mora se besprekorno savladati tehnika primopredaje lopte, što je slovo a azbuke sportskih igara. 2. Oba-vezno igrati „po travi“. 3. Prosleđivati odmah prvu loptu. 4.Pravovremeno otkrivanje što dalje od dodava-  ča. 5. Svi igrači treba da su u kretanju, osvajajući prostor. 6. Uvek je samo jedno rešenje najbolje.

     Uspeh ekipe zavisi od dva ključna faktora; osposobljenosti igrača i dobrih uputstava trenera, ukazujući na „rušilačke poteze“ igre. Greške često ne uočavamo ili relativizujemo  njihovu težinu. Ekipa koja manje greši biće uspešnija. Nametnuti svoju igru, a neutralisti protivničku, vrhunski je zahtev.Vođenje ige uživo sjajno pokazuju košarkaši, ali ne i fudbalski stratezi. 

 

Rukometne muke 

     Rukometna specifičnost je da je nekad bio na dobrom i progresivnom razvojnom putu sa dinamičnom i atraktivnom igrom. U to vreme dobro su funkcionisale rukometne škole. Okosnica igre u nadmetanju bile su varke „upotreba“ svih 6 igrača u polju, povratne lopte, preskakanja loptom, raznovrsni načini šutiranja,

raznolike taktičke varijante u napadu i odbrani. Sve se rešavalo snagom uma.

 Zaživeo je „novi“, današnji, rukomet, igranje „na snagu“. Današnji, „ragbi rukomet“ brzo i lako se nauči. Neobjašnjva tragedija  minulog rukometa je činjenica, da su njegovi istaknuti pojedinci, danas treneri, za-  boravili  kako su igrali i neshvatljivo je zašto su prihvatili sadašnju „igru“.

Sve bi moglo biti vraćeno nekadašnjim dokazanim vrednostima kad bi se igralo – glavom. Nije neophod-no administrativno regulisanje igre pravilima, već razborit trener i klub koji bi igrom – glava, noge, ruke,

preporodili i obnovili današnji rukomet. Jer, kao što ga je neko urušio, moguće je da ga opet neko vrati proverenim vrednostima. Zbog velike slobode u kretanju, širokog tehničkog  repertoara  u baratanju lop-tom, atraktivnih šutiranja i odbrana golmana, rukomet bi mogao biti najatraktivnij sportska igra.               

 

Zaključci

    Pitanje iz naslova ovog priloga, kako pomoći fudbalskim i rukometnim mučenicima, odnosi se ne samo na najviše sporske forume. Od sagleavanja sadašnjih realnih razvojnih potreba zavisi budućnost fudbala i rukometa. Stuci se mora pomoći da unapredi sadašnji neracionalan rad. Fudbal u svojoj sredini ima pozi-tivnih uzora, što se nažalost za  rukomet ne može reći. Treba pomoći velikoj igračkoj populaciji, osmisliti im sportski život, zadovoljiti ambicije i pomoći im da učenjem napreduju.

 

22.02.2017.

PRVENSTVO SVETA U RUKOMETU (M) - 2017. - FRANCUSKA


 

 

 

 PRVENSTVO  SVETA  U RUKOMETU (M) – 2017. – FRANCUSKA

 

Blago je reći da je na ovom prvenstvu bilo mnogo neočekivanih rezultata i iznenađenja. Pristup igri i način igre u želji da se pobedi protivnik, bili su vansportski, nasilnički i – neshvatljivo su-dijski tolerantni i dozvoljeni. Već ranije je konstatovano, da aktuelni rukomet nije više humana i sporska igra. Ovo je na neobičan način potvrđeno na finalnoj utakmici između Francuske i Nor-veške, kad su domaćini gubeći utakmicu u prvom poluvremenu, u drugom „prešli na ragbi ruko-met“ (sa naklonošću sudija) i lako savladali protivnika.

 

Opšti utisci

   Najzastupljenija novotarija bila je forsiranje „brzog centra“, zatim ulasci igrača umesto golma-na, sa mnogim varijantama. Sve te nove varijante često nisu bile uspešne jer nisu počivale na igri sa racionalnom osnvnom koncepcijom igre (OKI), pa se tako dešavalo, da ekipa sa 7 napadača protiv 4 branioca  ne postigne gol, ali ga zato primi ! Sa dobrom koncepcijom, igra samo sa 1 ig-račem više, dovoljna je prednost da se postigne gol.

   Druga masovno zastupljena „crna tačka“ igre, bila je nasrtljiv i forsiran napad 1:1. Treća nega-tivna karakteristika igre bila je neviđeno leđno guranje odbranbenih igrača u njihov golmanov prostor, sa iznuđenim sankcijama. Četvrta „zabava“ je bila naskakanje napadača na linijske od-branbene igrače, sa pozitivnim učinkom. Sve to sudije ne vide, ili dozvoljavaju.

Reprezebtacije koje su se manje služile navedenim repertoarom, postigle su slabije rezultate.

Osim u igri Norveške, najviše od rukometa videli smo u igrama Slovenije i Danske.

 

Nominacija „novog – ragbi rukometa“

   Uslovno rečeno, iz starog, često se stvara nešto novo, ili neka varijanta pređašnjeg. Tkvih pri-mera ima dosta u životu i sportu. Opšte načelo u sportskim igrama je nadmetanje veštinom, na-digravanjem, što se reguliše i kontroliše pravilima o ravnopravnosti i korektnosti, kako bi igra bi-la zanimljiva za upražnjavanje, vaspitna, korisna po zdravlje i dopadljiva za gledanje. Poenta je, da napadači, koristeći se tehničkim vladanjem loptom, kretnom osposobljenošću, izbegavaju na-stojanje odbrane za kontaktom i prekidanjem akcija napadača da izgradi povoljnu priliku za šuti-ranje na gol. Za takvu „čigrastu“ igru, bogatu pre svega pokretljivošću igrača, širokim tehničkim repertoarom, bogatstvom različitih varijanti napadanja potrebna je temeljna i duga stručna obuka.

   U novoj verziji rukometa u nadigravanje se ne ide izbegavanjem kontakta sa protivničkom od-branom, već, evo tog novog rukometnog  čuda, ide se na direktan kontakt 1:1, golom snagom, da bi se iznudio prekršaj igrača odbrane. I, to kod  sudija prolazi! Ova novina nije nastala juče, ona ima svoje začetnike i mesto nastanka. Ovaj „novi rukometni voz“ je došao, zaživeo, ima svoje sledbenike u mnogim klubovima.

   Novim ljudima novog vremena isključivo merilo uspeha u radu postao je – profit, što je za neš-to kraj, a za nešto početak. Profiteri su preduzimljivi i sposobni ljudi. Rukometni čelnici, vi ste na potezu.

 

 

 

26.01.2017.

DVE RUKOMETNE ŠKOLE

Aktuelnu rukometnu školu danas primenjuju sve ekipe i reprezentativne selekcije, moglo bi se reći – zbog povodljivosti. Po načinu kretanja igrača u napadu danas se sve ekipe kreću polukružno. U prethodnici polukružnom napadu, sve ekipe napa-dale su frontalno, što je bilo nasleđe iz tzv. velikog rukometa, iza 50-tih god.pr v. „Stari“, frontalno napadački rukomet U velikom rukometu koji se igrao na fudbalskom igralištu sa 11 igrača, napadalo se frontalno, težeći da se stvori „rupa“ u protivničkoj zoni kao prilika za šutiranje na gol. Takvim nastojanjem nastavilo se napadati i u novonastalom malom ruko- metu, ali sa oplemenjenim „dodacima“, varkama, proigravanjem kružnog napada- ča, povratnim loptama, preskakanjima s loptom, utrčavanjima sa krila i dr. Bez lo- pte, bekovi bi se povlačili i u kretanju, zaletu prema zoni napadali raznovrsnim pokušajima, trudeći se da protivnik ne prekine tok igre, želeći da se oslobode svoje senke „čuvara“ i da se postigne „čist“ gol. Tada, skoro da je bilo nezamislivo ne postići gol s igračem više. Obilato su se koristila sva tri koraka, pre i posle vođenja lopte. Bekovi su često menjali svoje osnovne pozicije. Danas nažalost, tako više niko ne igra, jer napadački i koncepcijom igre ekipe nisu osposobljene za opisa- nu igru. Predvodnici takve igre bili su Jugosloveni i Skandinavci. „Novi“, polukružni napadački rukomet Predvodnici današnjem polukružnom napadu su rumunski rukometni klub „Ste- aua“ i njihova reprezentacija, iza ’60-tih god. pr.v. Za razliku od današnjih, njiho- vi napadi u polukružnom kretanju ispred zone, bili su čisti, sa primenom varki pravili su „pukotine“ u zonskim odbranama branioca, a u akcijama je učestvovalo svih 6 igrača. Nešto kasnije, takav način igre prihvatile su i ruske ekipa. Taj ruko- met bio je čist i korektan, neuporediv sa današnjhim, koji počiva na forsiranoj brzini, upotrebi snage, nasrtljivom nametanju igre 1:1, guranju zonskih igrača u golmanov prostor i naskakanje na njih, pa je svaki 2-3 gol – probijajući, što sve današnju igru čini degradirajućom. Namerno se ide na iznuđivanje prekršaja, što sudije još uvek – ne prepoznaju. Poslednje novotarije su tzv. „brzi centri“ posle primljenog gola, i dodatni igrač u napadu umesto golnama. Eto dakle, stigao nam je „Rijaliti šou“ i u rukomet. Čel- nici, funkcioneri, struka i sudije, svi su nemi posmatrači degradacije i sunovrata ove igra. Nažalost, ni medijski pratioci nisu prepoznali ovu rukometnu stranputicu „Dokazi“ o degradaciji rukometa Donedavno smo imali prilike da gledamo kako igraju T. Dušebajev i E. Ričard- son. To su dva najbolja rukometaša svih vremena. Znali su – sve, u napadu i u od- brani. Igrali su – čisto, pronicljivo, raznovrsno i racionalno. Svakoga su mogli is- ključiti iz igre, a njih nije mogao niko. Sve su činili lako, lepršavo i nadmoćno. Nažalost, tu je i kraj njihovoj veličanstvenosti i slavi. Dušebajev je sada trener, ali se ne može pohvaliti da je stvorio svoje naslednike, pa čak ni sina nije izdigao iznad prosečnosti. Nije isto tako uspeo osposobiti neku eki- pu za velike domete, iako je to pokušavao sa više timova. Slično se desilo i mno- gim drugim poznatim i slavnim igračima. Odavno je to objasnio Vuk Karadžić : „Nije znanje znaje znati, već je znanje zna- nje dati“. Slabe su škole današnjeg fudbala i rukometa, ali ne i košarke, odbojke i vaterpola. Zaključak. Kako bi trebalo igrati rukomet Izbor i opredelenja ne mogu biti bez kriterijuma..Činjenice, kao što su: 1. Smisao igre (borba za prostor i vreme), 2.osposobljenost igrača, 3. OKI (osnovna koncep- cija igre), 4.stručnost trenera, 5.prepoznavanje svih potreba i zahteva racionalne igre, to mogu činiti samo – pismeni ljudi. „Stari“ rukomet ima prednost: 1. Osim frontalnog kretanja i napada na zonu, uvek su se vršile i promene pozicija bekova, dakle i polukružno kretanje. 2.Prilikom gradnje i traženja prilike za šutiranje, proigravanja saigrača, ili prolaza kroz zonu, uvek se igralo sa svih 6 igrača. Neke od tih elemenata igre nazivamo „crvrnim nitima“ sportskih igara, kao što su varke, u današnjem rukometu skoro nikad ne vidimo. Dileme u opredelenju ne bi smelo biti. Problem je u neznanju, pa stoga i u pogrešnoj pretstavi o ključnom problemu – kako dati gol. Ovakve inicijative o sadašnjem rukometu mogu biti samo prvi korak u pokreta- nju grupe verujućih mislećih istomišljenika, za ozdravljenje i unapređenje ove potencijalno lepe, dinamične i atrktivne sportske igre.

14.11.2016.

FUDBALSKE I RUKOMETNE ZABLUDE I DALJE TRAJU

O situaciji u fudbalu i rukometu u ovom blogu napisano je više priloga. Najpre se konstatuje, da fudbal i rukomet znatno zaostaju u svom razvoju i napredovanju za svim drugim sporskim igrama. Slede uzročna obrazloženja nastalog posledičnog stanja. I, kao najvažnije, ukazuje na moguća rešenja i unapređenja razvoja ovih sportskih igara. Ovo su dve različite sportske igre. Njihovo zaostajanje za ostalim sportskim igrama ima is-ti uzrok – to je nestručno obučavanje i neprimerena organizacija igre. Nažalost, ove dve sport ske igre zarobljenice su mnogobrojnih zabluda i neznanja ključnih administrativnih rukovodi laca i strukovnih čelnika. Jednostavno rečeno, ne radi se dobro. Prateći činilac sa velikim ne-gativnim uticajem na sva događanja u ovim sportskim igrama, jeste velika količina novca. Najbrojnija populacija, igrači, najuskraćenija je, jer se nestručno vodi, malo nauči i sporo se afirmiše i napreduje.Izuzimaju se nadareni pojedinci, koji više služe kao zaklon nego kao pu-tokaz. Jer, oni nisu "proizvod neke dobre škole", već svojstven lični izdanak. Treneri učitelji imaju skromno znanje, jer nisu imali od koga da nauče šta i kako druge učiti. Kako pomoći unapređenju fudbala i rukometa. Ovaj prilog je vapaj, još jedan pokušaj da se pomogne populaciji u ove dve sportske igre. Najpre, ponovo se obraćamo zatečenoj struci, skretanjem pažnje na dve velike i važne ključ-ne činjenice, za koje, da bi se shvalile, ipak treba biti – pismen. (Samo pismeni mogu protu-mačiti i ovaj pojam). Prvom činjenicom ukazuje se na shvatanje suštine smisla u sportskim igrama, a to je borba za prostor i vreme, koja uslovljava i usmerava sav trud i rad. Ta se crvena linija mora slediti. Druga činjenica jeste – igra. Cilj u sportskim igrama je postizanje gola – poentiranje. Prvo i najvažnije pitanje ka stremljenju ovom cilju, kako ga postići.Danas je to, nažalost, za fudbal i rukomet to još uvek neotkrivena tajna. Da nije, ovo ne bi bilo pisano. Treća činjenica jesu – greške – gubljenje posedovanja lopte. One su neizbežne i neminov-ne i čine ih svi igrači, ali treba naučiti kako da ih bude što manje. Greška nad greškama u današnjem fudbalu i rukometu je što treneri ne uočavaju i ne uka-zuju na mnogobrojne ključne greške u ovim igrama.A posle svake greške, "puca igra" i sve kreće ponovo, ko zna, po koji put od početka. Opšte činjenice o greškama. Uspeh u sportskim igrama uslovljen je brojem grešaka, to je jedan od sigurnih pokazatelja stepena obučenosti pojedinaca i ekipa. Igrača koji ne greše ne-ma.Zanimljivost o greškama : U odbojci svaka se greška poentira, a u fudbalu se posle bez-broj grešaka utakmica završi bez pobednika. Ovde je sportsko-igračko znanje samo, "protiv-nici" su mu neznanje, pogrešno znanje i poluznanje. Pitanje je da li i ko u fudbalu i rukometu uočava, evidentira i analizira greške. Najzapaženije fudbalske greške nastaju kod primopre-daje lopte – nebrojeno ih je, a to je "gradivo iz osnovne škole fudbala". Da bi se u sportskim igrama postigao cilj – dao gol, svi igrači učestvuju u "izgradnji" povoljne pozicije za šutiranje na gol. Tada igru "vrebaju" dve opasnosti: tehnička i koncepcijska. Kroz prvu, tehničku ispo-ljava se pomenuta nedovoljna obučenost igrača, pre svega zbog neshvatanja značaja tih aktiv-nosti, a druga je pogrešna osnovna koncepcija igre (OKI), koja nezapaženo "navodi" igru na gubitak lopte. Molba medijima Mediji su neizbežni, preko potrebni pratioci, izveštači, tumači, komentatori, kritičari, anali-tičari, istraživači, populatori sportskih događaja. Navedene aktivnosti od medijskih aktivista, zahtevaju dobro poznavanje sportskih događanja, o kojima izveštavaju "pasivne" učesnike u sportskim igrama, gledaoce, slušaoce, čitaoce. Ima vrsnih sportskih izveštača i komentatora, ali nedopustivo ih je malo. Skromno, suzdržano, ili pogrešno tumačenje onoga što svi zajedno gledamo, izaziva mnoga nezadovoljstva. Neprimereno bi bilo navoditi detalje nestručnog ko-mentarisanja mnogih sportskih utakmica. I ovo su neka vrsta grešaka u sportskim igrama. Mora se istaći potreba da se izveštači i komentatori sportskih igara potrude, osposobe, da ono što prenose nauče – zašto ne reći – i bolje od "vođa ekipa na terenu", trenera. I "medijski korpus", treba i mora da zna šta je suština u sportskim nadmetanjima. Taj putokaz na najbolji način tumači smisao aktivnom sudelovanju i pomaganju sportskim igrama. Ova poruka i sugestija, potsećanja radi, upućuje znatiželjnike na prethodne priloge ovog bloga. Očekivanja i moguća pomoć medija fudbalu i rukometu Poželjno bi bilo da neki znatiželjni novinar poveže činjenice koje ukazuju na evidentne i klju-čne greške koje prave igrači u "živim utakmicama". To su greške koje se čine nogama (u fud-balu) i rukama (u rukometu), a potiču iz glave. Skoro da je neshvatljivo, kako je uopšte mogu-će činiti tako jednostavne greške koje danas čine fudbaleri i rukometaši. Tako je to, kad caruje snaga mišića, a ne snaga uma. I, mali zaključak. Ako bi se pojavio priželjkivani novinar, bila bi to još jedna prilika i način da se ukaže na suštinu fudbalskih i rukometnih problema. Ako se to ne desi potvrdiće se činjenica o nedostatku stučnjaka i u tom profilu sportskih stvaralaca. U gornjem izlaganju sažaljivo nas je pratio – Sizif, ali tu je zato i – Kolumbo, spreman da po-mogne mislećima.

08.03.2016.

RUKOMET-EVROPSKO PRVENSTVO (M) 2016.g - POLJSKA

Naslov nas upućuje na određen događaj u popularnoj sportskoj igri. Međutim, ovom događaju prema onome što smo videli, trebalo bi dodati primeren podnaslov. To otvara dilemu, da li to što smo videli, nazovemo degradacijom rukometa, u šta je teško poverovati da se dešava u eri napredovanja u ostalim sportskim igrama (osim u fudbalu, koji je u „istom košu“ sa rukometom). Još slikovitiji opis viđenog mogao bi se nazvati nasiljem ili zaverom protiv ove igre, da se bas ne upotrebi izraz - stampedo. Potsećanja radi, prvi „napad ili nasilje“ na rukomet, desio se ’70-tih godina prošlog veka, što je opisano u prilogu ovog bloga „Zašto, kad i kako je degradiran rukomet“. Za pretpostaviti je, da prikazano na ovogodišnjem prvenstvu nije bilo ni slučajno, ni spontano, već smišljeno i plani-rano, a pripomognuto izostankom kontrole nad suđenjem. Obrazložimo ukratko ono što smo videli na ovogodišnjem prvenstvu i predložimo neke mere i sugerišimo rešenja za bolju igru. Odbrana Dubok izazak na bekove i njihovo potiskivanje prema centru, sa nečistim kontaktima, što smo videli već na prvoj utakmici Srbije protiv Poljske. Takva igra primenjivana je u mnogim utakmi-cama naročito protiv favorita. U odbrani na liniji od 6 m bilo je dozvoljeno sve. Rvačkih zahvata sa završnicma na tlu, bilo je na pretek, i to bez kažnjavanja! Napad Dominirala je upotreba snage, „naslanjanje“ i guranje odbranbenih igrača u golmanov prostor, kao i vođenje lopte sa obilatim guranjem ispred zone, sve do iznude sankcija, kao i neviđeno guranje kružnog napadača sve do iznudene kazne. Rezultati tako„prljave igre“ bile su eliminacije iz završnice; Francuske, Dnaske, Švedske, Ru-sije, Madžarske, Makedonije, Poljske, sa iznenađujućim skorom datih i primljenih golova. To što smo videli na većini utakmica, nije bilo primereno pojmu – sportske igre. Završne tri utakmice bile su dramatične, sa kulminacijama „nove igre“ gde su se afirmisali „neki movi klinci“ (iz drugoligaških ekipa) zamenivši svoje povređene kolege. Suđenje „Pokrovitelj“ opisanom načinu igre bilo je suđenje, koje nije bilo dosledno važećim pravilima. Zato ostaje sumnja, da sve što se desilo na ovom prvenstvu nije slučajno ni spontano. Moglo bi se reći da suđenje zaostaje za, zaostalom igrom. Predlog humanitarnih mera za bolji rukomet Uvek je moguće unaprediti nešto čime nismo zadovoljni.Prihvatljivih promena uvek ima ako je polazište znanje i racionalan rad. Ovom prilikom preporučujemo dva razumna i racionalna rešenja. Prvo se odnosi na pravila i suđenje, a drugo na način igre. Bolja pravila i doslednije suđenje S pravom se očekuje da se aktuelna pravila dobro prouče i unaprede u smislu zaštite igre od nasilja izazvanog neznanjem i omogućavanjem ispoljavanja znanja i veština u nadigravanju, što je bitan uslov za produktivnu, dopadljivu i korektnu igru. Rukomet je sada samo teoretski i potencijalno najatraktivnija sportska igra zbog velike slobode kretanja i velikih manevarskih raznovrsnosti držanjem lopte u jednoj ruci, odnosno, primenom velikog broja raznovrsnih varki, crvene niti sportskih igara. „Opravdanje“ za viđenu grubu igru leži u činjenici da igrači nisu osposobljeni za nadigravanje u humanom i korektnom smislu.Naviku o grubosti i upotrebi snage kao primarnom oruđu u igri, iz faze odbrane, igrači prenose na igru u napadu. Preporuka za ozdravljenje i unapređenje rukometa Na prvo mesto nameće se potreba (čak i „moranje“), da se igra sa svih 6 igrača, što je danas izuzetna retkost. Skoro svi igraju isključivo sa 3 beka. Ove dve pojave osnovni su razlog i uzrok svim najvećim problemima u današnjem rukometu. Krila su najčešće samo formalno u igri, što može da potvrdi svaka (pa i loša) statistika. Istovremeno, ovde se javlja neobjašnjiv apsurd. Krila su po aktuelnoj današnjoj praksi izuzetno sudijski „zaštićena“, čuvari im se bukvalno sklanjaju, a tu neobjašnjivost, i mogućnost, malo ekipa koristi. Na drugom mestu po značaju doprinosa dobroj igri jeste izostanak primena varki, najmoćnijeg oruđa u svim sportskim igrama sa kojim se „razoružavaju“ sve odbrane. Treća manjkavost u današnjoj igri jeste jedna od njenih „crnih tačaka“. Svi prisutni na svakoj utakmici unapred znaju kome će se predati lopta, što olakšava igru svakoj odbrani. Samo ponead slučajno, ili kao iznuđena mera, možemo videti „preskočeno“ dodavanje. A „povratne“ lopte kao da su zabranjene. Zaključak o igri Imenujmo „krivce“ za stanje u današnjem rukometu. To su, uopšteno, dva globalna „sukrivca“, koja već decenijama prate rukomet. 1.Najveći i prvi „krivac“ je sve proteklo vreme neprimerena, degradirana, zapuštena, nehumana i nedopadljiva igra. Ona „prava“nažalost, još nije naučena. Napomenimo, da dobroj, racionalnoj i znalačkoj igri, današnji kriterijum suđenja ne bi mnogo smetao. 2.Najveći drugi krivac za sadašnji prikaz igre jeste suđenje u celini. O svemu pomenutom detaljno i opširno je pisano u mnogobrojnim prilozima ovog bloga. Ovaj prilog je samo nastavak pisanja o ovoj igri. Humanitarno upozorenje Neprimereno suđenje moguće je lako i brzo popraviti dogovorom nadležnih i zaintersovanih, ali to nije ključni problem današnjeg rukometa. Primaran problem je rukometno neznanje, ali i pogrešno postojeće znanje o ključnim elementima igre. Psihomotorne i tehničke sposobnosti igrača su zadovoljavajuće, ali igra uživo je neprimerena i neracionalna zbog nepoznavanja i nemanja jasne pretstave o osnovnoj koncepciji igre (OKI). Nažalost, ova humanitarna upozorenja većini rukometnih pregalaca, i dalje neće biti jasna. Pozitivan primer Legendarni T.Dušebajev i E.Ričardson, znali su sve o rukometu i to na najbolji način pokazivali. Niko ih u napadu nije mogao neutralisati, a u odbrani lako su zaustavljali sve protivničke igrače. Ostavili su trag, putokaz i uputstvo kako treba igrati – glavom. Nažalost, njihovi današnji sledbenici igraju samo – rukama. Učenje, to je u životu uopšte – nešto najteže. Ovogodišnje prvenstvo sa stanovišta viđenog, moralo bi pokrenuti čelnike na svim nivoima da se mnogo toga u igri i oko nje mora korenito menjati. Evropsko prvenstvo(m)2016.g Poljska

27.08.2015.

FUDBALSKE ČINJENICE, TEME I DILEME

UVOD. Fudbal je najpopularnija, najmasovnija i možda najstarija sportska igra. Istovremeno je i najne- razvijenija i sporo se uči, jer je opterećen nekolikim zabludama. 1.Najbolji i najpopularniji igrači su – „samonikli“ nadareni pojedinci, koji ne potiču iz neke dobre fudbalske škole zaslugom dobrih trenera, već ih nam je - „podarila priroda“. 2.Nažalost, u fudbalu nema dovoljno dobrih trenera koji bi „proizvodili dobre i upotrebljive igrače“, kao što je to slučaj u košarci, odbojci i vaterpolu. „Proizvodnja“ dobrih igraća u školama fudbala je nedopustivo skromna i nedovoljna. Ovo ide na dušu FIFA. 3.Ipak, ima izuzetaka, retkih fudbalskih trenera koje bi trebalo slediti, ali i to treba znati. Istina, neki od njih rade sa probranim najboljim pojedincima. Najbolji treneri grade igru ; 1.na osmišljenoj osnovnoj koncepciji igre (OKI) i 2.ukazuju igračima na najveće i najčešće fudbalske greške. Fudbalu nedostaju dobri profesora, jer se na tome nikad osmišljeno i dobro nije radilo, zbog pratećih pojava kao što su zablude, sujete, populizam, elitizam, karijerizam. A vrlo grlatih „fudbalskih grobara“ uvek ima na pretek. Koliko fudbal zaostaje za ostalim sportskim igrama, najbolji dokaz su njegova pravila igre. Jedino u fudbalu izmedju ostalog nije zaživela stalna i neograničena izmena igrača, jedna od izuzet no korisnih tekovina u sportskim igrama. Pravila sportski igara osim zahteva za ravnopravnost, obilikuju igru i usmeravaju njen razvoj primeren, sve većim sposobnostima igrača. Konzervatizam, znamo šta je, i odakle potiče i zašto je u fudbalu toliko jak. Zaključak. Sve sportske igre treba da počivaju na naukama; 1.Filozofiji – njenoj disciplini logici (načinu razmišljanja) i 2.Fizici – njeoj disciplini kinetici. Potrebno je puno znanja i pismenosti, da bi se , o čemu je ovde reč, sve suštinski shvatilo. Definisanje igre – zahtevi U ovom prilogu biće navedeno nekoliko desetina detalja, „fudbalskih ciglica“, izdvojenih iz opšteg prog-ramskog sadržaja ove igre, koje treba znati upotrebiti u trenažnom procesu. Kako to činiti, napisano je u mnogobrojnim prethodno objavljenim prilozima u ovom Blogu. Trenažni proces je izuzetno složen i zah-tevan rad, koji mnogi treneri nisu sagledali u celosti, pa zato mnogi ne uspevaju u ovom radu. Navedene sadržaje treba prepoznati (1), povezati (2) po prioritetima (3), međusobnim uticajima (4), zavisnostima (5), doprinosu (6), izgradnje (7) osnovne koncepcije igre(OKI) (8). Sledi grupisanje zahteva fudbalske igre, radi lakšeg sticanje pretstave o igri. 1.ZAKONOMERNOSTI IGRE. 1.Besprekorno ovladati primo-predajom lopte.2.Predavati loptu po tra-vi. 3.Pravovremeno se otkrivati (asistirati). 4. Izbegavati gužvu sa saigračima 5.Sve raditi u kretanju pre-ma slobodnom prostoru, osvajati širinu i dubinu prostora. 6.Igrati sa 1 dodirom lopte. 7.Prvim dodirom loptu usmeriti u željenom pravcu ako ćemo je voditi. 8.U zoni šuta, koristiti samo 1 dodir (šut). 9.Igrati sa obe noge. 10.Igrati sa obe strane stopala. 2.ZAPOVESTI IGRE. 1. Moramo imati jasnu pretstavu (definiciju) o suštini igre. 2.Izgraditi jasnu vizi-ju o osnovnoj koncepciji igre (OKI). 3.Primenjivati planirani ritam i tempo igre. 4.Uvek moramo znati, šta, kad i kako željeno uraditi. 5.Brojati svoje greške. 6.Za izgubljenu loptu osvojiti dve. 7.Faul je izraz nemoći. 8.Negovati sistem igre ti, pa ja.9.Skakati za loptom i kada si manji. 10.“Ne otimati loptu (srljati) protivniku, već ga ometati i usporavati. 3.LOGIČNE ZAPOVESTI IGRE. 1. Igrati najpre i najviše glavom. 2.Puno trčati, a ne trčkarati. 3.Uvek je samo 1 rešenje najbolje. 4.Moralno-voljna snaga je najvrednija. 5.Igrati i bez lopte. 6.Dribling se mora znati, ali. ne zloupotrebljavati. 7.Bez varki (pogledom, pokretom) – nema igre. 8. Varke i pronicljivost se uče. 9.Znatii sagledati nepisana pravila i crne tačke igre. 10. Nemoj biti vodonoša, nauči da ko- siš. 4.KORISTITI SE PROVERENIM ISKUSTVIMA. 1.Uzroci stvaraju posledice. 2.Sagledati posledice, uslov za rešavanje problema. 3.Spoznati greške – koje život znače. 4.Naučiti, šta se: 1.mora 2.treba i 3. šta je poželjno znati.5.Uspeh je srazmeran broju grešaka. 6.Izgraditi viziju igre, znati čemu stremiti. 8.Ideja je polazni problem, rad tekući, a gol – završni željeni čin .9.Presudan faktor igre, vreme posedo- vanja lopte, (duže posedovanje – više prilika za gol). 10. Usklađenost 1.tehničkog pragmatizma i 2. funkcionalnog racionalizma.12.Igra – slika rada i sposobnosti trenera i igrača.13.(Pr)ocenjivanje igrača, delikatno i odgovorno. 14.Pitanje ofsajda, treba znati iskoristiti. 15.“Vođenje“ igre sa klupe, velika umeš- nost. 16.Pojedinačni razgovri sa igračima, delikatna potreba. 17.“Domaći rad“, individualno učenje van treninga – poželjno. 18.Greške, korisnost njihove analize. 19.Statistika igrača i ekipe, velika je pomoć u radu. 20. Neophodna neprekidna samokontrola i samoproveravanje. ZAKLJUČAK Mnogobrojan muški fudbalski pol, trostruki je krivac za stanje u današnjoj ovoj igri. Prvi krivci su nevid-ljivi čelnici na svim nivoima fudbalskog rukovođenja, sa FIFA na čelu. Drugi masovni krivci su nedovo- ljno obučeni stručni radnici – treneri. Treći krivci su igrači, jer da malo više razmišljaju o onome što rade sve bi bilo drukcije i bar malo bolje. Na sreću, ima i izuzetaka. Ženski fudbalski pol spasava ugled fudbala. Sve žene, na svim kontinentima, pokazuju nam kako treba ig-rati fudbal. Objašnjenje videti u prilogu „Ženski fudbal je lepši i dopadljiviji od muškog“. Vezano, treba pročitati i prilog. „ Kako igra FK Barcelona“. Na pitanje, kako složiti fudbalske kockice, govori se u rani-je objavljenim prilozima ovog Bloga. Da bi praktično proverili navode iz ovog priloga, treba pažljivo gle-dati bilo koju fudbalsku utakmicu, i za samo 5 minuta videćemo mnoštvo navedenih grešaka, ali nećete videti puno korisnih saveta koji se ovde pominju. Ovo je i prilika da na ovaj način i vi proverite svoje fud-balsko mišljenje i znanje. Završni zaključak: Najveće fudbalska greške su : kad igrač 1.čeka loptu u mestu, 2.nije otkriven, 3.ovim greškama naveo je saigrača da pokuša da mu preda loptu, što se završi gubljenjem iste, 4.ne upotrebi samo jedan dodir lopte, 5.u navedenim situacijma sigurno gubi loptu. Sve, o čemu je napred bilo reči, nije ni čarolija, ni genijalnost, već su to elementarni i obavezujući zahtevi raci- onalne fudbalske igre.

26.02.2015.

PRISTUP NOVOM RUKOMETU - NA NOVI NAČIN

PRISTUP NOVOM RUKOMETU – NA NOVI NAČIN Brojevi su najjasniji pokazatelji u svim delatnostima, pa i u rukometu.U nekim situacijama igre, brojev-ske pokazatelje ne primećujemo pa ih i ne upotrebljavamo. Brojevi kao pokazatelji mogu biti prepreke za one koji ih ne vide, a korisni za one koji ih vide i upotrebljavaju. U svakom stvaralaštvu ima mnogo činilaca koji se uzajamno uslovljavaju i dopunjuju. A redosled priori-teta mora se znati, poštovati i slediti. U našem slučaju brojevi treba da nam pomognu u opredelenju šta, kad i kako ćemo raditi. Do sada ih nažalost, nismo uočavali i to je jedan od razloga zašto rukomet još nije dostigao pun razvoj. Ovo što sledi može se nazvati novim saznanjem, zbog sagledavanja racionalnih mogućnosti u kreiranju ove igre. Svi ćemo biti zadovoljni ako ta saznanja upotrebimo i to nam pomogne da unapredimo sadašnju igru. To saznanje je potencijalno veliki dar za sve aktere rukometne igre. Ima više pitanja vezanih za brojeve. Gde god je narušena njihova „ravnoteža“, nastaju neke promene, na koje treba reagovati. Razgovor sa i o brojevima Pitanje broj 1 Koliko igrača napada, a koliko brani gol? Taj odnos je 6:7, a ne 7:7 kao što nemisleći kažu. Promenom vlasništva lopte, nastaje i promena situacionih odnosa. Ovo je prvi propust ili zabluda koja se ne uočava. Pitanje broj 2 Koliko prepreka napadač treba da savlada, da bi postigao gol? Ispred napadača su dve prepreke; prva je protivnička zona, a druga je golman. Današnji treneri i igrači ne uočavaju dve prepreke, a dokaz je, način igre. Sledi novi dokaz koji rađa treće – najveće i najvažnije pitanje. Pitanje broj 3 Sa koliko igrača većina ekipa praktično napada protivničku odbranbenu sedmorku? Odgovor je, umesto sa mogućih 6, napada sa 4 jer, krila se, praksa pokazuje nedopustivo malo „upotrebljavaju“. Bekovi svoja krila u nekoliko napada zaredom – uopšte i ne pogledaju. Uverite se u ovu tvrdnj na prvoj utakmici. Ova činjenica je katastrofalna za rukomet.Ovo je neoboriva činjenica koja govori čak i o sramotnom neznanju trenera, pa i igrača. Stremljenje i težnja ovakvoj igri je afirmisala današnji tip rukometaša, pre svih bekova i kružnih napadača –„bombardera“, snagatora, gurača, skakača na zid zona. Sve te prekršaje, sudije tolerišu! Pitanje broj 4 Kako se u današnjem rukometu realizuje velika prednost sa 1 ili 2 igrača više? Svedoci smo da se nedo-pustivo malo puta iskoristi ovakva prednost. Vrlo često manje brojna ekipa postiže gol. U ovim situacija-ma najslikovitije se ispoljava neobučenost i neuvežbanost ekipe. Ovakve neiskorišćene prilike često su prelomne za nastavak igre i moral ekipe. Racionalne varijante za ovakve situacije Prva varijanta: Odlična situacija i prilika za napad sa 2 kružna napadača, sa velikim izgledom za postiza-nje gola. Nažalost, i ovo je crna tačka igre, zato što se ne poštuje racionalan raspored napadača, a to je: 1.dva krila su duboko u svojim uglovima 2.dva kružna napadača su maksimalno široko postavljena na liniji od 6m (izmedju 1.i2. igrača zonske odbrane) 3. i bekovi su široko postavljeni, 2-3m od aut linije. Lopta treba da ide oko zone, a sredina da ostane „prazna“ za razne završne varijante napadača. Eksklu-zivno i i atraktivno može biti i „ubacivanje“ u igru i golmana. Ovu varijantu ne vidjamo, jer ni ova lekcija nije naučena. Druga varijanta: Nikada ni jedna ekipa danas ne pokušava napasti gol protivnika početnom varijantom iz-vođenja slobodnog udarca sa 9m, blokom napadača ispred bloka odbrane. Iz ove situacije ne treba forsi-rati šut na gol, ali to može biti početak, u najmanju ruku pretnja ili pokušaj za razvoj neke završnice. Da-nas ova varijanta, potencijalno korisna, ipak „nije živa“. Treća varijanta: „Ubadanje“. Bekovi frontalno napadaju zonu odstupnim koracima suprotno od kretanja lopte, da bi se na krilu stvorio „igrač više“, potencijalni realizator. Ni ova varijanta „nije u upotrebi“. Pitanje broj 5 – najcrnje rukometno pitanje Gde su varke u današnjem rukometu? Neverovatno: još nisu naučene, a još neverovatnije je, da ih neki treneri – zabranjuju, jer „usporavaju igru“! A varke su zlatna nit svih sportskih igara. U rukometu retko kad vidimo uspešno izvedenu varku, najčešće, kad je slučajno iznudjena. Rukometne varke su raznovrsne. Mogu se izvoditi pogledom na suprotnu stranu od dodavanja lopte, pokretima telom, zamasima rukom kao lažno dodavanje ili šutiranje. Jednostavno rečeno, bez njih se ne može igrati rukomet. A ipak se igra, ali je zato – osakaćen. Mladi rado uče varke, jer prepoznaju njihovu vrednost u nadigravanju. Mala tajna u njihovoj uspešnoj primeni, krije se u „pauzi“ njene primene. Naime, najpre moramo što ubedljivije napraviti pokret, „lažnu nameru“, zatim sledi mala pauza, da bi protivnik „imao vremena“ da reaguje – u prazno („upeca se“), a mi tada, u drugom delu varke – „završimo posao“. Sugestije za oporavak igre Danas se u rukometu oskudeva u mnogim elementima igre u napadu i u odbreni. Nebrojene su taktičke varijante igre kako u napadu, tako i u odbrani, kojima se može neutralisati protivnička igra, ali i nametnuti svoja. Današnji igrači nisu svesni šta sve još nisu naučili, a završavaju karijeru. Pametan se postaje učenjem, a nadarenost olakšava proces napredovanja. Rukomet oskudeva u razmišlja-jućim igračima jer, pre njih oskudeva u takvim trenerima. Ima danas uzornih rukometaša koji „iskaču“ svojom igrom. Oni se ističu pre svega svojim nastojanjem da budu bolji od ostalih. Škole rukometa skoro da gube pravo značenje. Ima danas i pogrešno školovanih, čak i „rukometnih inva-lida“.Neki igrači pogrešno izvode neke pokrete i kretnje. Na primer: pri dodavanju lopte uvek vrše puni zamah pruženom rukom i time osim što makar malo kasne, isključuju mogućnost za primenom varki. Ili, većina bekova već posle prvog koraka spušta loptu na tlo (vodi), što znači da – ne znaju korake! Nijedna delatnost ne može biti uspešna bez škole, učenja, usvajanja tudjih iskustava. Zato, pamet u gla-vu, pa ako imate sreće da od nekoga sve što je potrebno naučite, bićete dobar rukometaš(ica). Unapređenje rukometa uvek je moguće U današnjij praksi ekipe pokušavaju biti uspešnije dovođenjem „boljih“ igrača. Međutim, ekipa koja bi sa sposobnim trenerom ispravila bar deo grešaka na koje se ovde ukazuje, unapredila bi svoju igru bar za 20-30%, što bi bio dobar razlog za nastavak u traganju za boljom, osmišljenijom igrom. Privodeći kraju ovaj kritički prilog, autor ovih redova upućuje vas na oko 40 napisa posvećenih pro-blematici u rukometu i fudbalu, na autorovom blogu – WWW.vunik.blogger.ba Preporučuje se najpre upoznavanje sa dva priloga: 1.Pod rednim brojem 12 –„Zašto, kad i kako je došlo do degradacije rukometa“ i prilog pod rednim brojem 14 – „Mala škola rukometa“. Zaključak u duhu naslova Novi rukomet može nastati novim pristupom, što otvara nova saznanja i stvara nove osnove za no- vu racionalnu igru. Informacija o autoru Sve o čemu pišem stečeno je učenjem i praksom. Bio sam srednjoškolski profesor fizičkog vaspitanja, u mladosti igrač rukometa, učesnik na Svetskom rukometnom prvenstvu 1958.g u Istočnoj Nemčkoj. Jedno vreme bio sam rukometni trener i autor sam rukometnog priručnika „Temeljna i racionalna obnova ru-kometa“. Svedok sam, akter i pionir rukometa od njegovog začetka iza 1950-tih godina. Današnji ruko-met je „naslednik“ velikog rukometa koji se igrao na fudbalskom igralištu. „Mali“ rukomet je doživeo je procvat i slavu klubova i reprezentacije Jugoslavije, oko 1970.god. osvajanjem mnogobrojnih titula u muškoj i ženskoj kategoriji. Pratim dakle, razvoj rukometa od samog početka, sa amaterskom istraživa- čkom znatiželjom i ostavljam pisane tragove.

26.02.2015.

RUKOMET-KATAR 2015.BEZ SPORTSKE IGRE

Ponavlja se dosadašnja priča o rukometu na velikoj sceni, nismo ga videli ni ovaj put. Neznanje i neuki, kao i novac, populizam, prestiž, doveli su rukomet – do dna. Tome su doprinele i mnoge migracije igrača i trenera. Zapostavljenu veštinu potisnula je brutalna primena snage, pa je i ovo prvenstvo potvrdilo zapu-štenost i stranputicu kojom ide rukomet. Neškolovani igrači nametnuli su sistem igre „ja pa ja“ jer, to ističe sebe , dobro se plaća i – brže se uči. „Specijalci“ – igrači koji igraju samo u odbrani, loptu uopšte „ne pipnu“, a nazivaju se rukometašima! Najeća odgovornost za ovakvo stanje u rukometu je na svetskim i evropskim Federacijama, kao i na na-cionalnim savezima, zbog nesagledavanja mnoštva crnih tačaka ove, danas, neke nove neracionalne igre. Najveci krivci za oblikovanje današnjeg rukometa su nedovoljno obučeni treneri. Izostaje i potrebna analitička medijska sugestivna pažnja. Prikaz igre i plasman Sve utakmice bile su plagijatorske i uniformisane, razlike su samo u nijansama. Zapostavljenoj veštini, zbog neobučenosti igrača, mesto je zauzela snaga, tipa ragbi igrača. Probijanja i naskakanja napadača na zonu, „pa šta bude“, i to je bila igra svih ekipa. Sudije nisu štitili igru, a u nekim utakmicama, bili su op-redeljeni. Prvoplasirana Francuska, za nijansu je bila bolja od ostalih. Drugoplasirani Katar, imao je kao domaćin znatnu naklonost sudija. Trećeplasirana Poljska, napravila je dobar uvod kao domaćin narednog prvenstva Od opširnijeg prikaza ovog prvenstva, rukomet ne bi imao koristi. Neka ovo prvenstvo bude - poslednje po lošem prikazu ove igre. Novi rukomet Poželimo, i učinimo nešto da se razvije novi rukomet, razigran, usmeren čistom nadigravanju. Rukomet je potencijalno najatraktivnija sportska igra, kakav je nekad bio. Potrebno je najpre ukazati na mnoštvo crnih tačaka ove igre. Za čuđenje je kako ih do sada niko nije primećivao, a „velike su kao kuća“. Svi se moramo zapitati kako i zašto smo tako dugo u velikoj zabludi, ne uočavajući ono što su morali videti oni, na terenu i oni oko njega. Ovakvo stanje je zato što rukometni stvaraoci, a pre svih treneri nisu dovoljno racionalno razmišljali šta i kako rade. Rukometna logika, način razmišljanja, im nije bila dobro primere-na i dovoljno jasna. Preobratimo se u misleća rukometna bića i igrajmo rukomet najpre – glavom, uz pomoć ruku i nogu. Potrebne su radikalne i racionalne promene koje mogu da ostvare pismeni i obrazovani ljudi koji, kao temeljno polazište shvataju suštinu rukometne igre. Ovde i sada, zatvorimo vrata dosadašnjoj rukometnoj igri. Nagovestimo novo vreme ukazivanjem na nove, do sada zanemarene i prikrivene činjenice. Nastavak ovom razmišljanju je u sledećem prilogu pod naslovom : „Pristup novom rukometu – na novi način “.


Stariji postovi

Svet sportskih igara
<< 05/2018 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
151687

Powered by Blogger.ba