Neverovatno prvenstvo, kao ni jedno do sada, sa mnogobrojnim negativnim iznenađenjima. Forsirana snaga i brzina „modernog“ rukometa dovedeni su u pitanje, jer deluju degradirajuće pošto je izostala nji-hova primerenost potrebama i trenucima igre.
Varničilo je u mnogim utakmicama za što su prvi krivci – sudije. Brutalnost je prevazila onu u ragbiju, kr-vi i povreda bilo je previše. Uostalom, mnogi rukometaši nose zaštitne gume za zube. Zar i to ne govori dovoljno o ovj „igri“.
Iznenađujuće rezultate treba tumačiti u svetlu grube igre. Jači u grubostima, pobeđivali su. Primena varki povezanih sa raznovrsnim načinima šutiranja kao odgovor snagatorskoj igri, još nije naučena, osim u ret-kim slučajevima.
Poreklo aktuelne igre
Dve najjače nacionalne lige u Evropi su Nemačka i Španska, u kojima igra većina, danas najboljih ig-rača iz Evrope. Prvo merilo vrednosti tih igrača je broj postignutih golova, i tome je igra podređena, kroz sistem igre – „ja, pa ja“.
Aktuelan je i cenjen odbranbeni tip „specijalaca“ u odbrani, koji najviše doprinose ragbi rukometu. I, ni-kom ništa. Merodavni govore o – muškoj igri.
Lutanja za igrom
Ovo prvenstvo više je ličilo na naki festival ili smotru, nego na sportski turnir. Velike su bile oscilacije u igri mnogih reprezentacija, pa su tako neke ekipe ispoljile očekivanu sigurnost u jednoj utakmici, a već u sledećoj su bile neshvatljivo inferiorne. Ovo je bilo karakteristično za utakmice u završnici (Danska,Hr-vatska, Slovenija). U većini utakmica nije bilo nadmetanja u znanju, već mnogo mučenja u traženju igre, koja nije ostvarena.
Bilo pa prošlo, ne ponovilo se, tako bi mogli reći za protekli festival, ili smotru rukometa. Ova smotra je bila prikaz sadašnjeg stanja u svetskom rukometu. Nekadašnja sportska igra, prikazana je kao borilacki sport.
Vojni i sportski ratovi
Sportske igre su mirnodopski „ratovi“. Vojni ratovi počivaju na: 1) strategiji 2) manevrisanju i 3) ana-lizam posle bitaka. Zar to isto nisu sadržaji i spotrskih igara (bitaka), na miroljubivoj osnovi. Kao što voj-ska ima Akademiju i generale, trebalo bi da tako nešto imaju i sportski savezi. U rukometu navedenog ne-ma, pa zato imamo – nemanje.
Vapaj za dostojanstvom rukometa
Ovo je ko zna koji vapaj da se rukomet vrati u porodicu sportskih igara. Plemenita ljudska sposobnost, karakteristična za sve delatnosti, jeste veština stvaralaštva.Veština počiva na znanju i stalnom učenju i tra- ganju za boljim rešenjima. Život nam je nezamisliv bez stvaralačkih veština koje oplemenjuju čoveka. A mi se u rukometu – tučemo, umesto da se veštinom nadigravamo.
Apel
Trebalo bi da se pojavi bar jedna ekipa ili reprezentacija koja bi naučila čist, human rukomet, opleme-njen veštinom u nadigravanju. To bi bio putokaz ostalima kako treba igrati, a to je onako, kako nam je po- kazala FK „Barcelona“, zatim žene fudbalerke, ali donekle i žene rukometašice. Više o takvom načinu ig- re bilo je reči u prethodnim napisima ovog Bloger serijala.
UČINAK POJEDINIH REPREZENTACIJA
U četvrtfinalu su počele prave muke za neke ekipe. Sudarali su se skromno znanje, neznanje i razne slučajnosti. Pobeđivalo se pre slabostima poraženih, nego znanjem pobednika. Dominirale su upotreba snage, grubosti i brzopletost. Sudijska pomoć u spasavanju igre, opet je izostala. Na kraju se ipak dobija prvak i redosled ostalih ekipa.
Španija je službeni prvak posle verovatno nikad lakše pobede u finalu protiv Danske, igrajući ležerno i lako bez potrebe da igraju „na snagu“. Po igri ih, iz prethodnih utakmica nećemo pamtiti.
Danska je napravila najveće iznenađenje i po igri u ovoj utakmici će biti zapamćena. U prethodnim utak- micama Danci su bili uzorni u svakom pogledu, jedini su igrali onako kako dolikuje znalačkom rukometu. Može se reći da su finalnu utakmicu izgubili zbog sjajne igre i lake pobede protiv Hrvatske, u kojoj su poveli, čak sa 6:1.
U finalnu utakmicu sa Španijom, ušli su pogrešno psihološki pripremljeni. Španci su se sigurno priboja- vali njihove dobre igre protiv Hrvata, koju su verovatno hteli da ponove. Gde su pogrešili. U želji da od- mah na početku „pokažu zube“ i brzo povedu. Zbog nestrpljenja i žurbe, činili su nesvakidašnje greške, dodavanjem lopti u ruke protivnika, ili bacajuči ih u aut! Bilo je mnogo takvih grešaka, a posle svake je sledio kontranapad i laki golovi. Njihov trener brzo uzima tajm aut, ali promena, u traženju svoje igre, nema. Uz to, „silovali“ su igru kroz sredinu, bili su isuviše blizu španskoj zoni, a krila su, „ostavili u svla- čionici“. Njihov trener sigurno nikad nije bio tako nemoćan, i – kriv.
Hrvatska. Kakva slučajnost u sličnosti sa finalnom utakmicom. Figurativno, Hrvati su bili – Španci, a Slovenci su bili Danci. Kao što su Hrvati bili nadigrani u prethodnoj utakmici protiv Danske, tako su i oni lako i bez otpora pobedili neprepoznatljivu ekipu Slovenije. Mora se pomenuti i neviđena utakmica Hrva- tske protiv Francuske u četvrtfinalu. To je bio pravi ragbi, sa puno sudaranja, povlačenja i rvačkih obara- nja. Hrvatsku je, kako je rekao njihov selektor Goluža posle utakmice, bila motivisina jednom porukom iz domovine, uoci same utakmice. U toj utakmici protiv Francuske, nisu se štedeli niti su mislili na sledeću protiv Danske.
Slovenija. Oni su svoje finale odigrali protiv Srbije, koja nije uspela sačuvati igru i rezultat iz prvog pol- uvremena. U poslednjoj utakmici protiv Hrvatske, bili su neprepoznatljivi i prerano su se predali, jer su bili pogrešno vođeni, nisu postavili svoju igru i bili su bez samopouzdanja.
Učinak Srbije
Posle neuspeha reprezentacije Srbije na ovom prvenstvu, postavlja se jednostavno pitanje; šta se to de- silo vice-šampionu Evrope? Ako ovaj neuspeh označimo posledicama, moraju se objasniti njegovi uzroci. Počnimo izborima. Ključni akteri ovog događaja bili su selektor i igrači.Selektor je odabrana ličnost RSS koja je imala pravo slobodnog izbora (a možda i ne) igrača, prema ličnom nahođenju i proceni njihovih psihomotornih, tehničkih, moralno-voljnih sposobnosti.
Selektorov zadatak je bio da u pripremnom periodu stručnim radom realizuje svoju ideju o viziji igre u svim njenim delovima, periodima i u različitim okolnostima. Sa izabranim igračima morale su se uvež- bati sve osnovne varijante napada, toliko dobro, da ih teško može neutralisati bilo koji budući protivnik. Istovremeno, ekipa mora biti osposobljena da brzo, takoreći odmah menja način igre u odnosu na očeki- vane ili trenutne promene i potrebe igre.
Suštinski zahtevi. Prvi zadatak je nametnuti protivniku svoju igru u napadu i u odbrani ali, po potrebi menjati tekuće varijante drugim, efikasnijim. Drugi zahtev je neutralisati protivničku igru kad god to tre-ba, na racionalan i koristan način. Voditi igru nametanjem i neutralisanjem moguće je ostvariti samo ako se to učilo do – naučenosti. U tako ključnim i presudnim aktivnostima igre, ispoljava se znanje, sposob-nost i uspešnost trenera.
Izneverena očekivanja. Pozitivna očekivanja i pored optimističkih obećanja nisu ispunjena. Sve želje su se završile – zabludama. Nepogrešiv pokazatelj igre jesu greške. Ekipa koja ima manje tehničkih i fun- kcionalnih grešaka, pobeđuje. Nemoć srpskih igrača izražena nedopustivim brojem grešaka u svim delo-vima igre,bila je očigledna i žalosna.
U igri se nije ni nazirala osnovna koncepcija igre (OKI). Bilo je previše improvizacije, kao da igrači prvi put igraju zajedno. Prikazane igre, moglo bi se reći da su bile pokazatelj kako ne treba igrati. Forsirana, a u najavama hvaljena brzina igre, pretvorila se u brzopletost i završavala se mnogobrojnim greškam,a zbog nemoći, grubom igrom i kaznama. Ne menjati skoro ništa u načinu igre tokom cele utakmice, govori do-voljno o (ne)sposobnosti voditelja ekipe. Motivacija je bila nedovoljna, jer ona počiva na samopouzdanju, a ono na kvalitetu rada i (ne)poverenju u sposobnost 8. igrača, trenera.
Prošlogodišnje evropsko prvenstvo, kada je bilo malo i sreće, za ovu ekipu se završilo na ovom prven-stvu, bez sreće, ali ni nesreće, na objektivan način, i bez osmišljene igre. „Građevinski materijal“ nije zna-
lački upotrebljen, pa nije napravljena ni – koliba.
Pouke za Srbiju. Sledi nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2014. što zahteva hitne i koreni- te promene u radu i vođenju nacionalne selekcije. Srbija ima dovoljno dobrih igrača, ali je veliko pitanje ima li sposobnih i dostojnih igroučitelja. Onih jednokratnih, sa jednogodišnjim rokom upotrebe ima dosta. Imenovanje nekoga na mesto selektora bez provere njegovog programa rada, a samo na osnovu slatkore- čivih obećanja, neprihvatljivo je. Jer, takvi su najčešće samo karijeristi i materijalisti. Za takve I. Kant ka- že: „Uobraženo znanje čoveka čini nadmenim“ Pa takvi uostalom, danas vladaju, zar ne! Ipak, rešenja za sve probleme uvek ima, ali samo za pismene, misleće i odgovorne, koji se uzdaju u znanje i stručan rad.
Živimo i dalje u lažnoj nadi da ce sledeće prvenstvo biti bolje. Sizife, skloni se. Kolumbo, pomagaj.
