Svet sportskih igara

Dobrodošli na moj blog

08.09.2020.

PAMETI NIKAD DOSTA

Čuli smo već, ili pročitali, da kad neko o nekom događaju ili pojavi kaže; da je teško biti – pametan. Ovaj put pomenuta misao odnosi se na skorašnju revanš fudbalsku utakmicu u okviru Lige šampiona Evrope između „Mančester Sitija“ i „Real Madrida“ – 2:1 (prva 1:0 u Madridu). Obe ekipe igrale su dobro, zanimljivo, sadržajno, igrački zrelo napadale, ali su bile uspešne i u neutralisanju protivničkih akcija, pa zato nije bilo dovoljno zrelih šut završnica. Poenta je, da su sva tri gola postignuta posle grešaka u odbrani. Realov desni bek je napravio dve greške, pa su primljena dva „laka gola“, ali se tako nešto desilo i ispred gola Mančester Sitija; kad je napadač Benzema usamljen i neometan lako postigao gol glavom. Primer druge utakmice; Još više su se sportski namučili „Atalanta“ i „PSŽ“(1:2). „Atalanta“ je povela sa 1:0 na početku utakmice, a posle iscrpljujuće borbe svih igrača, pa i 5 rezervnih. „PSŽ“ je izjednačio u 90.min.igre, i dao pobedonosni gol u 3. poslednjem minutu nadoknade vremena. Poraz sa više uzajamnih golova, lakše i humanije bi se doživeo. Povodom sugestije, da bi zbog unapređenja fudbala, trebalo smanjiti broj igrača u polju na 8 igrača, tačka na i stavljena je u finalnoj utakmici između „Bajerna“ i „PSŽ“-a (1:0). Želje i znanje bili su na visini i tako dobri, da nestručnjaci ne znaju zašto nije bilo više golova, a igra ipak „neukusna“. Jer, „kaša je ipak bila isuviše gusta“; što će reći – previše igrača. Ovakav zaključak ne treba da izaziva čuđenje. Da li će i ova utakmica biti dovoljna da se shvati; gde i šta – „u fudbalu škripi“. Često gledamo utakmice izjednačenih ekipa, kad se pobedonosni gol postigne tek u zadnjim minutima produžetaka. Dakle, malo je golova i teško se postižu. Krajnji rezultat mnogih utakmica (naročito 0:0), mnogo govori, o – pravilima! Taktički „bunker“, ili „taraba“ – govore sve. A, to nema ko da vidi. To opet znači, da ključni voditelji današnjeg fudbala ne razumeju smisao igre i ne znaju kako unaprediti i oživeti ovu najpopularniju igru, ili, bez uvrede molim - nisu dovoljno pametni. „Fudbalska mašinerija“ ne funkcioniše dobro ni racionalno. Dobrih primera oko fudbala ima mnogo, samo ih treba – uzeti! Jedan korak je u pitanju. A stotine, hiljade ljudi ćuti! Hej, uspavana pameti – probudi se. Nažalost (opet), mnogi tzv, fudbalskih radnici poručuju: „Ne talasaj“. Ili ćute – kao zaliveni. Medijska očekivanja i pomoć su iznevereni. Na kraju, uz veliku fudbalsku ljubav, preostaje nam, samo – nada.

16.07.2020.

KAD U FUDBALU GREŠE NAJBOLJI

KAD U FUDBALU GREŠE NAJBOLJI

 

     U sportskim igrama greše svi, ali najbolji greše najmanje. Uočavati i otkrivati greške u sportskim igrama je istovremeno i svojevrsna sposobnost, ali i velika potreba onih koji uče druge.

     Ovde će biti reči o najuspešnijim fudbalskim trenerima, koji vode najbolje evropske klupske ekipe  koje  „sve znaju“, pa ipak ponekad čine velike greške.

Prva greška pomenutih afirmisanih trenera, sa velikim negativnim posledicama;

Igrači njihovih ekipa su besprekorni tehničari, a treneri su ih osposobili da racionalno igraju; najpre; da se dobro kreću i da pravovremeno i uspešno vrše primo-predaju lopte, dolazeći tako u povoljne šut-pozicije. Definicija, da je suština igre u sportskim igrama, borba za prostor i vreme, u njihovim utakmicama to se potvrđuje. Ali, nije uvek tako! U nekim utakmicama te iste ekipe  ne mogu se prepoznati; nema ni dobre igre ni golova, što navijače ne ostavlja ravnodušnim. Nekad se zbog toga okrivljuju treneri, a nekad igrači. Ako se prostorno–vremenski zahtev u sportskim igrama ne poštuje, on ne dozvoljava drugim zahtevima da se primene i ostvare. Takav primer  je nedovoljna međusobna udaljenost igrača, ili nepovoljna „gustina grupe“. Ponekad, kad „igra ne ide kako treba“, na prostoru od 5x5 m nađe se 4-5 igrača s loptom, ali isto toliko njihovih protivnika. Tada takva igra lići na – „ulični fudbal“. Hteli, ne hteli, igra se odvija u mestu sa iznuđenim 1 dodirom lopte i njenim brzim gubitkom. Istaknuti treneri takvih ekipa to često ne vide. A ni članovi stručnog štaba. Istina, bilo je u prošlosti utakmica elitnih ekipa kad je opisano viđeno u 1. poluvremenu, ali u 2. poluvremenu se to nije ponovilo, pa je prikazana sasvim drukćija, bolja igra. Igre sa opisanim greškama dešajaju se i danas, a verovatno ćemo biti svedoci takvih propusta i u budućnosti.

     Druga fudbalska greška, retko viđana u igrama elitnih ekipa evropslog ranga, ali je zato „odmaćena“ u nacionalnim ligama, jeste „fudbalska odbojka“! Umesto da se primo-predaja lopte vrši isključivo po travi (da lopta „pase“) ona se predaje lučnom putanjom, pa je takva lopta sporija, teža za uspešan prijem i, ona je – svačija i ničija.

     Treći, stalno prisutan, a do sada nerešiv fudbalski greh, jeste neupotrtebljiva prilika da se obilato koristi veliki, ničiji slobodan - ofsajd prostor. Sa malo više logičkog razmišlkjanja, taj sad već čuveni čuveni „katanac“ bi bio otključan.

     Četvrta. Trajna pojava koja ne utiče na rezultat igre, ali je „narušava i sramoti“ jeste lakrdija sa izvođenjem auta. Niko u današnjem fudbalu ne izvodi aut kako bi to  bolo racionalno i efikasno, kao što to radi španska ženska fudbalska ekipa. To smo videli na svetekom prvenstvu krajem 2019. god u Urugvaju. Aut su izvodile kao što se to radi u košarci, sigurno i racionalno. Uostalom, sadašnji način izvođenja auta rukom je neprimerena greška aktuelnih pravila. Kao što su i velika besmislenost i velika smetnja korner zastavice.

     Peta, najnovija aktuelna greška. Zbog pandemijske bolesti kovid 19, zbog koje se fudbaleri neće moći dovoljno dobro pripremiti, pa da bi se izbegao veći broj povreda, fudbalski čelnici će dozvoliti da se umesto 3 dozvoli 5 izmena igrača, što nije sporno. Ali je opet propuštena prilika de se dozvoli neograničen broj izmena svih igrača, kao što je to slučaj u svim sportskim igrama, o čemu je već bilo reči u ranije pisanom prilogu ovoga bloga.

                                                                                         

     Opet treba potsetiti na mišljenje da su u sportskim igrama prisutne i dve grane iz

nauka – filosofije i fizike. Iz filosofije, to je logika, koja nas upućuje na način razmišljanja, a iz fizike, to je kinetika, nauka o kretanju tela u prostoru i vremenu.

Ustvari, nema nauke koja nije prisutna u sportskim igrama. Zar nas mnoge nauke ne navode na potrebu da se iz mnogih korisnih razloga bavimo sportom! Sve potvrđuje, da se sportske igra igraju najpre - glavom, koja osmišljava sve procese, zatim nogama, koje nas vode kroz prostor i vreme, pa rukama, koje „barataju loptom“. Trup nam dođe kao – „nosač“.Pošto nepogrešivih nema, a grešaka u radu ima, paralelno sa učenjem kako nešto treba uraditi, trebalo bi odmah ukazivati na moguće greške iz oblasti toga rada.

     Zaključci; Neke greške su neizbežne, neke tolerantne, a neke su neoprostive.

Pažljivijim kontrolisanjem rada, lako ćemo uočiti neku grešku. Odmah imamo i  priliku da je ispravimo. I, najviše greše oni -  koji ne greše!

Načelo, da neprekidno treba da kontrolišemo svoke reči i postupke, treba primeniti i u svakom radu.

05.07.2020.

DOZNAJMO ŠTA NE ZNAMO

 

DOZNAJMO ŠTA NE ZNAMO

 

     Posle ovde prvih pročitanih reči o fudbalu, većina će se izjasniti da im je „sve to poznato“. A ako u miri pogledaju snimak bilo koje nacionalne fudbalske utakmice, pa neka saberu greške – izgubljene lopte, dobiće odgovor zašto je napisan ovaj prilog. Jer, početni problem u fudbalu je tačna pretstava o tome kako bi trebalo igrati. Dobri poznavaoci ove igre trebalo bi da o tome stalno govore i pišu. U ovom prilogu su navedeni samo neki od mnoštva zahteva koji ovu fudbalsku igru treba da učine   racionalnom, lepšom i dopadljivijom.

 

Sažete fudbalske zapovesti 

     Svi počinjemo da učimo o svemu, od prvog dana života, pa tako neki zavole i zastanu u fudbalskoj školi. Kakve su fudbalske škole i njihovi učitelji, dosta je pisano u prethodnim prilozima ovog bloga.

Trebalo bi slediti sledeće putokaze;   

1.Shvatiti da je suština sportskih igara borba za prostor i vreme.

2.Zatečenim posledicama – moramo (do)znati uzroke.

3.Gradirajmo znanje; a. šta moramo b. šta trebamo i c. šta je poželjno znati.

4.Besprekorno moramo ovladati primo-predajom lopte, naroćito u kretanju.

5.Što bolje naučiti varke i dribling, najbolje oruđe u svim sportskim igrama.

6.Puno racionalno trčati – nedopustivo je trčkarati ili šetati.

7.Pravovremeno se otkrivati, široko i duboko i sretati se s loptom u kretanju.

8.Proslediti loptu prvim dodirom, a kad je potrebno i korisno sa više dodira.

9.Prekršaji u obe faze igre su odraz neznanja i nemoći.

11.Protivnika s loptom ometati i usporavati, a ne srljati u otimanje  lopte.

12.Ofsajd (zamka) je idealna prilika za uspešne akcije napada. Danas to niko uspešno ne radi, a to je izuzetno korisna, relativno laka, a nenaučena lekcija.

13. „Crne tačke“ fudbala, „nepisana pravila“igre i sveobuhvatna statistika, moraju se koristiti i na taj način znatno unapređivati igru.

14.OKI (osnovna koncepcija igre) mora biti funkcionalno racionalna. To je vizija trenera o igri od nje najviše zavise očekivani rezultati igre.

15.Zabluda je ocenjivati današnji fudbal po igri nekoliko elitnih klubova sa najboljim pojedincima koje nije niko „školovao“, već su sami iskoristili svoju nadarenost i upornim radom postali profesionane zvezde fudbala.

 

Samo ponekad imamo prilike da vidimo skoro idealne prikaze „baletskog fudbala“. ali uspešnih sledbenika je malo, jer ne uočavaju bitne detalje konstrukcije takve igre, kao  napr. korisno upotrebljene vremenske stotinke sekunde ili prostorne decimetre.

 

Minusne barijere

     1.Aktuelna pravila fudbala postala su – neupotrebljiva jer sputavaju igru. 2.Šablonski treninzi, nemotivisanost, neodgovornost, nezalaganje, prepoznatljivi su na utakmicama. 3.Moralno voljna lepeza, nedovoljno je otvorena. 4.Razmišljati na racionalan način, mora se naučiti. 5.Dolazak u novu sredinu uvek je rizik, čak, i ako smo - „neko“.6.Zbog svoje jednostavnosti, a istovremeno i potcenjenosti, vrhunski fudbal postaje najteža sportska igra. Ponovimo opet; imamo, vidimo i govorimo o posledičnoj stvarnosti, ali su nam uzroci nepoznati. Ovu zamku ne uoćavamo!

Koliko god da je zatečenoj generaciji igrača potrebna dobra stručna pomoć, toliko

se od ove potrebe brani zatečena struktura čelnika.    

     Ovde prestaje svako čuđenje i nezadovoljstvo gledajući (igrajući) nešto što nije naućeno, zbog još uvek prisutne „Pačje škole“. Fudbalski đaci vole školu, ali su im učitelji – nedovoljno školovani. Zato, nađite istomišljenika i razmenjujte mišljenja o zajedničkom traganju o  fudbalskoj čaroliji.

 

 

    

29.05.2020.

RUKOMET I KOŠARKA KAO - BRAT I SESTRA

RUKOMET I KOŠARKA  KAO – BRAT I SESTRA

 

     Ovim prilogom  namera je da se ukaže na rukometno-košarkašku vezu, bliskost u sportskom smislu, kao i na korisnost izvesnih aktivnosti, naročito u motoričkoj oblasti, radi što boljeg i raznovrsnijeg kretanja i orijentacije igrača u prostoru i vremenu. Predloženo se može primenjivati u osnovnom trenažnom procesu.

Košarkaška pravila su mnogo zahtevnija od rukometnih, pa bi zato svaki rukometaš morao što bolje ovladati ovom igrom. Najveća korist može biti u istovremenoj

primeni pravila iz obe igre, ali u početku manje, a kasnije više izmenjenim, u olakšavajućem ili otežavajućem smislu. Iz ovakvih odstupanja iz standada mnogo su veće mogućnosti pa samim tim i korist, za rukometaše. Dakle, pod otežanim ili drukčijim uslovima može se više uticati na bogatstvo kretanja, ali i na razvijanje većih sposobnosti preglada igre, kao i bolja  pronicljivost. Istovremeno, povećana pokretljivost je dobra prilika za primenu  mnogobrojnih varki u fazi napada kod rukometaša, kao okosnice ove igre.

Na trenerima je da procene kad će u kom uzrastu iz ove oblasti, šta i kako raditi. Potrebe i posla ima uvek za sve kategorije i uzraste. Metodičke sposobnosti i sklonosti svakog trenera ponaosob, u „ovoj školici“, doći će do izražaja. Ako su ovakve aktivnosti nekome „dosadne i nekorisne“, to najpre znači, da nisu „dobro skrojene“. U punoj primeni ovakvih aktivnosti – pomoćnih programskih sadržaja – mora se voditi računa o zadatom prostoru, odnosu snaga (broju igrača),  kao i o  rekvizitima,suptilnosti zadataka, pauzama, limitiranju rezultata i mnogimdrugim zahtevima koji – „razvijaju klikere“. Trebamo poći od zahteva da  na razvoj svoje igre možemo u velikoj meri uticati pomoću elemenata iz drugih igara. Ako smo ih dobro programirali, one će biti od višestruke koristi. Većina rukometaša ne koristi

u punoj meri pravilima dozvoljen trokorak, pa su kao takvi, čak i reprezentativci, za što je pre svih kriv prvi trener igrača, a evo to može biti i poslednji. Bez naučenih pomenutih trokoraka, ne možemo biti uspešni u gore pomenutim improvizacijama.

     Kad će se i šta u kojoj fazi trenažnog procesa primenjivati u matičnoj sportskoj igri iz neke druge sportske igre (ili sporta uopšte), zavisi od trenere i njegovih saradnika. Rukometaši mogu u velikoj meri da unapređenju svoje sposobnosti primenom elemenata i zahteva igre, od svoje bliske rođake, sestre – košarke. Treba još istaći, da košarka  pravilima uzorno štiti svoju igru i igrače, što u rukometu nije slučaj, naročito kad su u pitanju primena postojećih, a da ne pominjemo najnovije, „moderne novotarije“.

     Učenje je stalan proces, koji će, ako je dobar, dati dobre rezultate.      

  

20.05.2020.

NOVI POKUŠAJ OPORAVKA RUKOMETA

NOVI POKUŠAJ OPORAVKA RUKOMETA

 

Pacijent – muška  rukometna reprezentacija Srbije

„Lekar“ – gosp. Toni Đerona,  trener iz Španije

„Dijagnoza“ – nekada, „zdrav kao dren“ i uzoran,  primeran  učitelj rukometa, i u domovini sada izabranog selektora, danas je pandemijski „rukometni slučaj“, jedan od  obolelih današnje rukometne populacije.

„Prognoza“  novoimenovani selektor se prihvatio trenerskog  posla, jer veruje u potencijal igrača Srbije i – u svoje sposobnosti.

Želja svih nas dobronamernika jeste, da uspe.

 

Verovatni razvoj događaja

Imenovani selektor ima reputaciju dobrog i iskusnog poznavaoca rukometa i dobrodošlicu nove sredine. Kako će biti primljen od igrača izabrane selekcije, najviše će zavisiti od poverenja i provere u njegovih sposobnosti nakon aktivnog početnog rada i pretstavljanja svoje vizije igre. Ove činjenice biće presudne za uspostavljanje dobre međusobne saradnje.

Pretpostavka je da će gosp. Đerona  zahtevati maksimalnu odgovornost i zalaganje igrača, što će mu verovatno biti uzvraćeno od vrlo sposobnih igrača Srbije, a to će se primetiti već na prvoj utakmici.

Učinak

Timski uspeh zavisi od niza utakmica i plasmana na značajnim takmičenjima, pa se posle toga može govoriti o učinku ekipe.

Dilema

O degradaciji i zapuštenosti današnjeg, svetskog  rukometa sve je obrazloženo u mnogobrojnim  prilozima ovog bloga.

Pitanja; da li če gosp. Đerona: 1. Samo „glancati“ postojeći polukružni sistem igre u napadu, ili će 2. Ponuditi neku novu, racionalniju igru, brzo ćemo se uveriti.

Sadašnja igra, opšteprihvaćena, svima je dobro poznata i ishod najviše zavisi od nadahnuća golmana i još nekog igrača, što ne bi smeo biti oslonac i osnova igre. Sa dodatnim novotarijama i slabim suđenjem, to nije  misaona i kreativna sportska igra sa nadigravanjem već bezobzirno grubo nedefinisano borilaštvo.

Danas, 2020.g. sve je „puklo“ sa koronavirusom, pa se to mora  desiti i rukometu.

Prethodnica današnje igre, koja se toplo preporučuje, toliko je raznovrsna (u obe faze), da je moguće uvek održavati preimućstvo, uspešno može da se nameće protivniku, ali i da ga neutrališe. Desetine akcija iz te igre, danas nikad ne vidimo.

 Zaključci. Logično bi bilo da gosp. Đerona pozitivno utiče i unapredi klupski rukomet u Srbiji. Zadatak je izuzetno težak, ali znanjem se sve može unaprediti. Bilo koji neostvareni pojam, može se  pravdati – zabludama. A njih je oko nas uvek – previše. Čelnicima RS Srbije u ovom trenutku nije nimalo lako. Sretno!

01.05.2020.

TRAŽI SE TREĆI

TRAŽI SE TREĆI

Sportsko novinarstvo i – fudbalsko rukometna sadašnjica

 

     Ocenjujući prikaze fudbalskih i rukometnih utakmica proteklih decenija kao „zaostale i zapuštene“ u odnosu na košarku, odbojku i vaterpolo, u mnogobrojnim prikazima na ovom blogu (vunik.blogger.ba), pomenuto je i „prozvano“ sportsko novinarstvo. Ono je prisutno vrlo skromno, kao – rezultatsko izveštavanje sa osnovnim brojčanim podacima. Analitičkih, istraživačkih, statističkih i kritičkih prikaza, podataka, praktično korisnih – nema.

     Pitanje; zašto novinari ne bi mogli znati više od trenera? Za sve aktere i prisutne u sportskim igrama „tajna“ je u – shvatanju suštine njihove borbe. Ako to za pomenute nije jasno i shvatljivo, racionalne igra neče se ostvariti. Pojmovi; šta, kad, kako – teško, lako, važno – mogu biti crvene ili crne niti igre. Zapažamo li ih?

  Za onim što ne znamo trebamo i moramo tragati. Moja saznanja o problematičnim pitanjima iz fudbala i rukometa obrazložena su u mnogobrojnim prikazima u autorskom blogu. Na sve nedostatke i negativnosti na koje ukazujem godinama, i dalje su aktuelni, a struka ništa ne popravlja! Sada je možda nedovoljno govoriti o neznanju, jer se može govoriti i o sportskom mraku. Mrak su u fudbalu – aktuelna pravila igre. Rukometni mrak u današnjoj igri je kad igrač pre nego što primi loptu, pravi 5 grešaka! Ili, u rukometu čeka, tavori, više od 10 izvanrednih akcija, koje danas nikad ne vidimo ni na jednoj klupskoj ili nacionalnoj utakmici u svetu. Sve je to obelodanjeno i javno dostupno svima. Ali, to su ipak – zahtevne misleće akcije. Nažalost, ovakva neupotrebljivost se može podvesti pod pojam (ne)pismenosti, o čemu je isto tako nešto napisano.

Neuspeh treba uočiti po posledicama, zatim sagledati uzroke, pa odabrati „terapiju“ sa odgovarajućim programima i planovima. Mnoštvo zatečenih sportskih radnika i funkcionera u fudbalu i rukometu ne uočava probleme, jer nemaju  jasnu viziju o njihovom sadržaju. A, takvi vladaju. Upravo, to je najveće sportsko zlo!

 

Traži se treći

Prvi su, najstarija sportska igra  -  fudbal, i  mnogo mlađi „brat“ - rukomet.

Drugi su inicijative i predlozi  za preporod i ozdravljenje fudbalske igre; uz predlog novih  radikalnih promena pravila fudbla, i potreba za radikalnu izmenu igre u napadu u rukometu, što je sve predloženo i obrazloženo u pomenutom blogu.              

Treći član se čeka – otvorenost je za sve koji misle da mogu pomoći unapređenju

ovih igara. To mogu biti pojedinci, organizacije. Najpoželjnije su svakako medijske

sportske redakcije koje mogu imati veliki uticaj na pitanja o kojima se ovde govori. A medijski ljudi gledaju i – ćute! Zašto? Delikatno bi bilo o tome pisati  bez mnogo jasnih argumenata. Moral, etika, hrabrost, znamje – bilo čije, pruža priliku  da se     sadašnjem prikazu igre fudbala i rukometa pomogne. Izvolite!

 

 

 

 

 

 

13.04.2020.

KORONAVIRUS, FUDBAL I RUKOMET


KORONAVIRUS,  FUDBAL I RUKOMET

 

O naslovu – na kraju priloga, da bi njegova poruka bila prihvatljivija i korisnija.

     Fudbalski funkcioneri do sada su se više bavili sobom (afere), nego fudbalskom igrom. Sa velikim zakašnjenjem su najavili promene pravila fudbalske igre. Kad ste u nečemu poslednji, to mnogo govori o vama, a fudbal je poslednja sportska igra u kojoj se ipak najavljuju  promene pravila fudbalske igre. Ovo kašnjenje govori o čelnicima i struci, da ne shvataju suštinu ove sportske igre (borba za prostor i vreme), kao i u sposobnosti njenih nosilaca – igrača, kako bi igra bila još lepša, atraktivnija za igranje i dopadljivija za gledanje. Pitanje je, koliko će predložene promene biti sveobuhvatne i racionalno osmišljene. U ovom prilogu se predlažu izmene i dopune sadašnjih pravila igre, uz izvesna najkraća objašnjenja.

     U suštini, pravilima fudbalske igre treba: a) definisati igru, obezbedit što bolju

ravnopravnost toka igre i b) maksimalno međusobno zaštititi igrače. Današnjoj gruboj i nesportskoj igri prete i nedopustivo tolerantne sankcije. Crna tačka fudbala je loša strategija, osnovna koncepcija igre (OKI) i sistemi igre, što je propust struke koja zaostaje za vremenom i školom, poredeći se sa drugim sportskim igrama. Struka bi morala da ima svoja, „nepisana“ pravila igre. Crnih tačaka ima previše, a nepisanih pravila premalo.

     Početna, iskrena strast za fudbalom zamenjena je novcem, pa se zato danas  kalkuliše igrom. Nova pravila otvaraju igru i veće su mogućnosti za ambiciozne i pametne igrače da se iskažu. Ponuđeni paket promena je vredan samo kao celina.

 

Ponuda promene pravila fudbalske igre koja predlaže FIFA

     1. Izvođenje auta nogom umesto rukom 2. Dodavanje samom sebi iz slobodnog udarca. 3. Neograničeni broj zamena igrača. 4. Isključivanje igrača na nekoliko minuta. 5. Računanje efektivnog trajanja igre.

Predlog dodatnih sugestija

     Predložene promene od strane FIFA su prihvatljive i odlične, osim drugog predloga, „pozajmljenog“ iz vaterpola, gde to pravilo ima smisla, ali ne i u fudbalu.

Predlažemo.

1. Skloniti (bar privremeno) korner zastavicu prilikom izvođenja kornera, jer je očigledno da tada smeta.

2. Golman treba da vraća sve lopte u igru nogom ili rukom iz slobodnog kretanja.

3. Zabrana grupisanja igrača ispred gola (u 5m) kod izvođenja slobodnih udaraca.

4. Zabrana odugovlačenja igre na razne načine;

    - Posle prekršaja niko više od branilaca ne sme dirati loptu

    - Nedopustivo odustajanje od izvođenja udarca (odugovlačenje)

5. Efektivna igra 2x30 min. – dovoljno je vremena za dobar učinak.

6. Igranje rukom – dileme; treba proceniti ko je koga udario i da li se ruka mogla

„skloniti“ sa putanje lopte.

7. Sudije treba više da sarađuju u presuđivanju kršenja pravila igre.

    - Opkoljavanje sudija treba strožije sankcionisat.

    - Gestikulacija igrača i trenera (klupe) – pozivanje publike, treba  kažnjavati.

8. Tajm-aut – neophodan, jer je višestruko koristan.

9. Osam (8) igrača u polju. Bilo bi više prostora za igru. Igra bi bila ofanzivnija, lakše bi se stvarale povoljne šut-pozicije. Ostale izmene pravila pogoduju ovom predlogu.

10. Neograničena zamena svih igrača – najzad! To bi omogućilo celoj ekipi veći radni učinak i podnošljiv napor.

11. Korekcija ofsajda. Trebalo bi da važi samo u 16m. Sa predhodnom merom igra bi  „otvorila“ prostor i vreme i nametnula napad kao bolju alternativu od odbrane.

Eventualna altrnativa, da ofsajd pravilo važi u visini 16m do aut linija.  

     Trio; 1.Neograničena zamena igrača. 2.Osam igrača u polju. 3.Korekcija ofsajd pravila – mogu biti nesagledivo korisni i preporodljivi za igru.

     Organizacija igre dobija nove dimenzije. Graditelji igre biće najcenjeniji igrači. Svi igrači „imaće više posla“, kreativnosti, ali i obaveza. Glava će biti mnogo više „u upotrebi“. Za nadarene i vredne igrače ovo bi bila prava prilika da se iskažu.

     Ako se boljim pravilima pruža veća mogućnost i bolje okolnosti za postizanje golova, to bi onda bio značajan doprinos unapređenju igre. Jer, kad su uslovi za igru ograničeni, kao što je sada slučaj sa fudbalom i rukometom, igrom dominiraju snaga i grubost, što je sadašnje glavno obeležje pomenutih igara.

      Ono što je učinila zabrana igranja zonske odbrane u američkoj košarkaškoj NBA ligi, to bi u fudbalu bila predložena  korekcija ofsajda – igra bi se otvorila.

     Primenom predloženih novih pravila igre u fudbalu, treneri bi morali mnogo novog naučiti. Najpre, o duhu sportskih igara i o mnogobrojnim specifičnostima.

Rečju, ovo bi bio posve novi, lepši, zabavniji, dopadljiviji. atraktivniji i znatno stimulativniji i odgovorniji fudbal. Novi fudbal u Novom veku.

Još samo, da sve to shvate i razumeju, ili – odu, „dosadašnji kočničari“ fudbala.

 

Koronavirus, fudbal i rukomet

     Običaj je da se neki događaji povezuju i na neki način obeležavaju, zato što su se desili u isto vreme. Čovečanstvo je upravo zadesila velika nesreća sa pojavom korona virusa – da ovde ne komentarišemo taj događaj. Ali, imamo priliku da se istovremeno radujemo, očekivanom preporodu u fudbalu i rukometu, pod uslovom da nam, u ovom trenutku zdrav duh bude sposoban, da predhodno opisano shvati i prihvati. Pomenuti događaji – loši i dobri, su se desili slučajno i istovremeno. Neka ostane za posle njihovo uzročno-posledično proučavanje. Veličajmo zato ono što je lepo, da bi ružno bilo manje tužno.

   Dosadašnje prateće manipulacije i nesposobnosti „voditelja“ izneverili su mnoga

očekivanja mladih pokolenja – zbog loše „skrojenog i sašinenog odela“. Aktuelna pravila fudbalske igre koronavirusnog su karaktera.Njihova promena mora biti sveobuhvatna, bar koliko je u ovom prilogu predloženo, ali sa udarnom „triling“

osnovom, kao okvirom fudbalske igre. Eventualnu „šokantnost“ treba preživeti, a to neće biti teško ako se shvati suština ponuđenih misli i ideja.

     Živi, zdravi i veseli bili!

 

 

 

                                                                 

24.02.2020.

JA, PA JA . "JAPAJAIZAM", ČEDO PROFESIONALIZMA

JA, PA JA    „JAPAJAIZAM“,  ČEDO  PROFESIONALIZMA

 

     Sve što radimo prate vrline, ali i mane. Ako sve to dobro sagledamo i proučimo, korist i upotrebljivost toga biće veča. Ovde će biti reči o sportskim igrama i o profesionalizmu njenih učesnika. Osvrnućemo se samo na neke prateće pojave nastale određenim okolnostima. Više puta su u predhodnim prilozima pominjana tri osnovna načina igre u napadu u sportskim igrama; 1.ja, pa ja 2.ja, pa ti i 3.ti, pa ja. Treči način igre ocenjujemo kao najbolji i najracionalniji, ali i najteži za učenje. Drugi je polovičan, a prvi nepoželjan, jer je sebičan, nekolektivan, nepouzdan, ali danas je afirmativan i popularan. Pokušajmo objasniti uzroke nekim  pojavama.

 

Profesionalizam u sportskim igrama

     Visok društveni standard, sponzorstvo, kladionice, proizvođači sportske opreme, omogućili su pojavu profesionalizma u sportu uopšte, naročito uspešno u sportskim igrama. Svu decu nagonski privlači želja za kretanjem, želja za dokazivanjem i za isticanjem. Tako, najbolja deca bivaju brzo zapažena i uključuju se u rad klubova i društava. Nedugo zatim, ona najbolja, preko roditelja potpisuju prve profesionalne ugovore. Najbolji, najčešće talentovani, uporni i ambiciozni, puno i vredno rade, što je van naših saznanja. Postaju besprekorni tehničari, čarobno primaju svaku loptu, precizni su u pravovremenim dodavanjima, odlični u varkama i driblinzima, borbeni, odlićni realizatori, skoro svi puno trče.

 

Tragovi profesionalizma i – „ja, pa japaizam“

 

Fudbal. Pođimo od najpopularnije sportske ige, fudbala. Osvrnimo se najpre na fudbal u Južnoj Americi. Stremljenje u južnoameričkom fudbalu u svim njenim zemljama je isto – izraziti individualizam, dribling je svetinja, svi ga vole, niko ne zamera nikome kad „preteruje“ i izgubi loptu. Dribling je kod njih merilo vrednosti i sposobnosti. I niko im u svetu po tome nije ravan.

Kada najbolje južnoamerikance dovedu u Evropu, tu ih samo donekle sputavaju da bi se uklopili u igru ekipe, pa tako, naginju ka drugom sistemu igre – ja, pa ti.

     Evropski fudbal ima puno vrhunskih individualaca iz Južne Amerike, iz Afrike i  dosta odličnih „domaćih“ igrača – graditelja i organizatora igre.

     Severnoamerički fudbal ide dobrim razvojnim putem, racionalan je i sadržajan, igrači brzo uče i napreduju uz pomoć „najboljih bivših“ fudbalera. Popularnost mu stalno raste, pa su im utakmice sve posećenije.

     Ženski fudbal na svim kontinentima zaslužuje sve pohvale, jer su žene dobre, vešte, spretne, pametno igraju i vrlo su racionalne, čak su za ugled muškarcima!

 

Košarka. Severna Amerika je vodeća u košarci, jer ova igra je tamo i nastala, popularna je, igra se „svuda i na svakom mestu“, učenih i samoukih ima  bezbroj.

Danas je u njoj i oko nje sve profesionalizovano. Utakmice su praznici za pune tribine gledalaca. Pravila se često menjaju u korist atraktivnosti igre. Vrhunsko je pravilo, da nije dozvoljeno igrati zonsku odbranu, jer bi se zatvorio prilaz košu i bilo bi manje poena. Sa igrom „čovek na čoveka“, putevi ka košu su otvoreniji. Na njihovim utakmicama, „trojke i zakucavanja“ su nešto najpoželjnije.

Najveće vrline severnoameričkih košarkaša su njihove velike kretne sposobnosti, skočnost, besprekorna tehnika vladanja loptom, dribling i precizan šut sa svih pozicija i distanci.

     Sistem njihove igre je najtipičniji – „ja, pa ja“. Neretko, lopta se vodi od koša do koša, bez da se nekome doda, sve se završava zakucavanjem. Logično je pitanje, zašto se tako sebićno ponašaju košarkaši, ali i fudbaleri? Jednostavno, zato što kao profesionalci žele da pokažu  sve što znaju, a poslodavci ih cene i plačaju – po učinku. Statistički brojevi su njihovi putokazi, pa je zato sistem igre „ja, pa ja“, njihov najbolji sistem, preporuka i legitimacija.

     Rukometaši su se u profesinalizmu – izgubili, jer su pre svega, izgubili igru.

Stručna obuka igrača je sasvim zakazala, igra je degradirana, izgubila je obeležje korektnog nadigravanja i pretvorila se u vrlo grub, nečist i nečastan neki novi borilački sport. Kad bi rukomet bio kultivisan, bio bi najatraktivnija sportska igra; zbog velikog tehničkog repertoara, bogatstva varki, raznovrsnosti šutiranja, mnogo oblika i načina u napadu i odbrani, i velike slobode u kretanju - koracima.

     Zaključci

1.Mnogo različitih interesa ne dozvoljava uvek da želje svih budu zadovoljene, pa se sportu nameću neke vansportske neminovnosti.

2. U okruženju sportskih igara ima dovoljno, čak mnogo novca, a njegova upotreba nije racionalno i dobro raspoređena, na šta njeni korisnici ne mogu uticati.

3. Povodeći se za slavom i novcem mnogo mladih ljudi se potpuno posveti sportu, često zapostavljajući i školu. Nažalost, stručna obuka i sportsko učenje u fudbalu i rukometu su u velikom zaostajanju za potrebama tih igara, pa njihovi polaznici ne nauče ono što bi trebali i morali znati. Daju  sve od sebe, a da bi se afirmisali, malo su dobili. Za takve mnogobrojne, javnost i ne zna.To je žalosno nalićje sporta.

 

 

 

 

24.02.2020.

NIKOLA JOKIĆ - FENOMEN NBA LIGE

NIKOLA  JOKIĆ – FENOMEN  NBA  LIGE

    

Svedoci smo aktuelnog košarkaškog „čuda“, vezanog za Nikolu Jokića igrača Dalas Negetsa NBA ligaša. Za opštu korist, ovo je pokušaj da se to „čudo“ pojasni. Divimo se i pričamo već dosta dugo o njegovoj atraktivnoj i korisnoj igri, a sigurno je da to potiče iz njegove izuzetne ličnosti. On je košarkašku igru  shvatio na nepogrešivo racionalan način. Pišući ovde već dugo o problemima sportskih igara, više puta je ukazivano na 3 osnovna načina igre: 1. Ja, pa ja 2. ja, pa ti 3. ti, pa ja. Objasnivši treći način igre, sad bi mogli reći Jokićev, biće nam jasna i prva dva. To što Jokić sada radi – igra, nije zatekao u NBA ligi, nego je on to u nju „doneo“. Nepoznato nam je, da li je takav odnos prema igri rezultat njegovog razmišljanja, ili je to od nekoga naučio.

     Jokić izlazi na poziciju posta gde može; od svakoga da primi loptu, ali i da je svakome može dati. To rade i mnogi drugi igrači, ali kako! Jokić najpre, ovo treba istaći, gleda kome može dati loptu – poželjno je da to bude igrač u kretanju ili u prodoru prema košu. Kao drugo, vrlo spretno se oslobađa svog čuvara i prodire ka košu. I kao treće rešenje, sam šutira sa poludistance, a često se izvlači za šut trojke.

Obilato upotrebljava varke pokretima tela, zamasima ruku s loptom. Sve radi uvek s pravim osećajem mere, pa ga je zato nemoguće neutralisati. Izuzetno je pronicljiv i pravovremen u svim aktivnostima. Uvek pronalazi najbolja rešenja za trenutne okolnosti. Niko u hali, pa ni on ne zna šta će uraditi sledećeg trenutka, to će biti svakako nešto najracionalnije. Ovakav Jokić je unikat i verovatno da će imati sledbenike. Nezamislivo je u ovom trenutku, kakva bi to igra bila, kad bi svi igrači igrali kao Jokić . U sportskim igrama nije sve u poenima, golovima, koševima, mnogo je važnije kako se oni postižu, da li ih je moguće uopšte sprečiti. Jer, moć i nadmoćnost, ili kao suprotnost, nemoć, ima veliki moralno-voljni uticaj na tok igre.

 

Reakcije posmatrača

     Jokićeva igra nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Gledaoci su oduševljeni i ne interesuje ih puno – šta kako i zašto, o njegovoj igri. Ali, mediji bi morali bar donekle pojašnjavati gledaocima – čitaocima, tri upitne reči predhodne rečenice.Nažalost, oni to ne čine, jer ne razumeju ono što gledaju. Ako medijski komentatori ne objašnjavaju Jokićevu igru, to bi trebalo više da čine košarkaški treneri i da eventualno primenjuju u svom radu ono što ovaj igrać pokazuje. Uzroci u svakom zaostajanju leže u samom poćetku rada – stvaralaštva, u shvatanju njegove suštine. Kada, i ako još neki igrači Jokićeve ekipe prihvate takav način igre, oni će lakše pobeđivati svoje rivale. U svakom slućaju, Jokićeva igra več je postala preporuka kako treba igrati.

U sledećem prilogu biće otvorena nova pitanja koja su aktuelna u sadašnjem profesionalizmu sportskih igara.

 

 

29.01.2020.

EURO-2020.GOD. RUKOMET - MUŠKARCI

EURO - 2020.GOD. RUKOMET – MUŠKARCI

 

     Na stvaralaštvo možemo biti upućeni odgovarajućim znatiželjnim pitanjima, koja mogu da potiču od određenih ideja. Takva  tvorevina je i rukomet. jedna od sportskih igara. Preskočimo njegovu istoriju i ocenimo ga danas, ove 2020.god. po prikazu na ovogodišnjem evropskom prvenstvu za muškarce. Danas, posle mnogo decenija njegovog igranja, umesto da govorimo o vrhunskom, lepom i dopadljivom prikazu, sa žaljenjem možemo  konstatovati, da nikad nije bio na tako -„niskim granama“. Jer, to nije više časna sportska igra, već neki novi borilački sport. Postao je i prljav na specifičan, nov agresivan način igre u napadu, a još mnogo gori u odbrani, sa „specijalcima“ za defanzivne akcije. Opširno o ovim i drugim detaljima pisano je ranije u više priloga ovog bloga. Navedimo  nekа zapažanja sa minulog, ovogodišnje prvenstva.

Navodna iznenađenja

     Recimo, da je iznenađenje nekvalifikovanje u 2. fazu takmičenja reprezentacija Francuske, Danske i Rusije. Zašto bi to bilo iznenađenje kad je to posledica prikaza njihovih igara i trenutnih sposobnosti. Moglo bi se još preciznije reći,  da je to njihova - stranputica.

Još očigledniji pokazatelji. Neke ekipe koje su ušle u drugi krug takmičenja, sad su zastale, pred vratima završnice. Zanimljiva je činjenica, da su sve ekipe igrale prilično neshvatljivo promenljivo, od dobrog prikaza igre u nekim utakmicama, do neprepoznatljivosti. Pojedinci su blistali igom i golovima, ali ih u sledećoj utakmici  nigde nije bilo. Zašto se to dešavalo? Zato što nije bilo stabilne osnovne koncepcije igre (OKI). Ali, u sasvim drukčijem sistemu igre – u frontalnom napadu na zonu, program je mnogo raznovrsniji i lako prilagodljiv svim situacijama i raznovrsnim sistemima odbrane.

     Postojeći sistem napada sa agresivnim nasrtanjem napadača na branioca, ni uz veliku toleranciju suđenja – nije bio produktivan. Jadno je izgledalo kad je jedan poznati igrač „ušao u igru“ da pomogne svojoj ekipi golovima, što je i učinio, ali je istovremeno bio dva pute isključen i „pravio penale za protivnika“. Primećeno je da  su sada svi igrači naučili, izvinite na izrazima – da tabaju i makljaju, pa je ishod u takvoj igri uvek neizvesan.

Naziralo se i nešto lepo

     Povremeno, na nekoliko utakmica ekipa koje su ušle u drugu fazu takmičenja, primećeno je da su se bekovi povlačili unazad i uširinu izvlačeći tako branioce u polje, pa su time dobijali veći slobodan manevarsko-napadački prostor. Nažalost, takve aktivnosti malo su se primenjivale.

Fenomen – golmani

     Skoro da je postalo pravilo, da o ishodu utakmica najviše odlučuju golmani. Za većinu pobeda oni su najzaslužniji. Treba naglasiti da su se golmani često isticali braneći dobre šuteve napadača. Ali, bilo je previše loših šuteva, čak u telo golmana, što se nije smelo dešavati dobrim igračima. Precizno rečeno, ako se dobrom igrom ne dolazi u dobre šut-pozicije, što je osnovni zadatak igre, teže će se postizati golovi.

Zatajila TV

     Prenose utakmica nedovoljno stručno vode komentatori, a vrhunac njihovog nezapažanja važnih i bitnih činjenica je propust što ne upozoravaju reditelje prenosa na veliku grešku; što nikad ne vidimo famozni – brzi centar! Jer, ponavlja se prikaz gola, ili reakcije publike! A brzi centar se često izvodi nepropisno, što se ponekad slučajno može videti, kad napadači prelaze na protivničku polovinu terena pre lopte sa centra. Pomenute greške reditelje TV prenosa su – internacionalnog karaktera, pa se dovodi u pitanje njihova regularnost i nedobronamernost. 

Sagledavanje pomenutih i ostalih propusta

     Celokupna današnja rukometna populacija još uvek ne shvata, da je suština igre –borba za prostor i vreme, da bi neko od igrača došao u povoljnu priliku da šutira na gol. Samo ispravno shvatanje suštine igre navešće nas na ispravan izbor sadržaja rada s kojim ćemo osposobiti igrače za racionalnu igru. Današnju igru vodi brzina i snaga, umesto da je to – veština, a sa „sluškinjama“- snagom i brzinom. I rukomet se mora igrati najpre i najviše – glavom.

Samoukost trenera - neminovno i igrača

     Bilo kakvo učenje je dodatno težak proces – ako nemaš od koga da (na)učiš. To se stalno potvrđuje u rukometu. Uzajamna zavisnost i uticaj su spona učitelja sa učenicima. Današnji rukomet nema učitelje kao što ih imaju košarka, odbojka i vaterpolo, pa zato ni rezultate. To rukometno pitanje danas miruje! Mnogobrojni nedoučeni rukometaši, zato neće dostići svoj zenit.

Konačan poredak vrha

1.Španija 2.Hrvatska 3. Norveška 4. Slovenija. Poredak je relativan. Generalno obeležje igre; neprimereno zahtevima racionalne funkcionalnosti zbog pogrešnog znanja, na podlozi neiznuđenih grešaka. Opet ponovimo; rukomet je na dnu. Doviđenja na sledećem (Copy) prvenstvu.

    

 

 

 


Noviji postovi | Stariji postovi

Svet sportskih igara
<< 04/2021 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
162219

Powered by Blogger.ba