U sportskim igrama postoje dve vrste pravila, službena ili pisana i nepisana pravila igre.
1. Službena pravila igre su polazna osnova i specifična za svaku sportsku igru, kojima se reguliše ravnopravnost i regularnost igre. Trebalo bi ih menjati i unapređivati onda kada ih igrači sa svojom osposobenošću prevaziđu, ili kada ih treneri – zloupotrebljavaju.
2. Nepisana pravila igranja razlikuju se od službenih. Koliko su prva jasna, toliko su druga za većinu trenera i igrača nejasna, neprisutna, ili za mnoge čak – nedokučiva. Jer, nepisana pravila igranja su utemeljena na mnogobrojnim zahtevima. Grupišimo te zahteve.
A Zahtevi
Mora biti precizno navedeno:
1. šta se mora znati u dotičnoj sportskoj igri
2. šta treba znati i
3. šta je poželjno znati.
Već ovo su prevelike početne dileme za mnoge učesnike u sportskim igrama.
B Zahtevi
Moramo se opredeliti za najkorisniji izbor programskih sadržaja, redosled prioriteta, kao i za osnovnu koncepciju igre (OKI).
C Zahtevi
Kako idejna opredelenja (teoriju) pretočiti u praktičnu primenljivost u igri.
Samo nedovoljno upućeni i neiskusni, naivno se prihvataju trenerskog posla i ulaska u mnoštvo zahteva i lavirint ovoga poziva.
Poenta upućenosti u nepisana pravila igranja je u količini, kvantitetu i preraspodeli:
1. neznanja (velike specifične težine)
2. pogrešnog znanja (još veće specifične težine) i
3 znanja –. bez koga se apsolutno ne može napredovati i uspeti.
Dakle, startuje se: sa minus 2 prema plus 1 !
Neizostavni putokazni tumač svega, može nam biti upučenost i naučena sposobnost shvatanja suštine mnogobrojnih pojmova, kao napr. značaj prostora i vremena, ili kako nešto hteti, znati i moći – dokučiti.
Krunsko pitanje igranja u sportskim igrama
Postavlja se, možda, najvažnije pitanje svim učesnicima u sportskim igrama – kako igrati‘?
Da li je trenerima i igračima, kristalno jasno, a moralo bi biti, šta igrač treba da uradi sa pri-
mljenom loptom.
Najpre bi trebalo ukazati na jedan važan detalj igre kod primo-predaje lopte, koji sadrži tri
faze: 1. primanje lopte 2. posedovanje lopte i 3. predavanje lopte.
Posle primanja lopte, široka je paleta mogućnosti, šta uraditi sa njom. Vrhunski obučni igra-
či, trebalo bi toga trenutka već da imati najbolje i najracionalnije rešenje i da "zatvorenih očiju" upute loptu saigraču, ili eventualno šutiraju.
To se može jasno spoznati tek posle utakmice, pri analitičkom posmatranju njenog snimka,
i naučiti nesto za drugu priliku.
Ovde se postavljaju dva potpitanja.
Prvo potpitanje:
Kako u nekoj započetoj akciji, povezati što više idealnih poteza, koji mogu biti krunisani – do-
laskom u povoljnu šut poziciju.
Drugo potpitanje:
Kako to naučiti i željeno ostvariti.
Odgovor je, da se to, kao i sve drugo može naučiti. Treba osmisliti improvizovane pomoćne
programske sadržaje u kojima se metodskim postupkom, zahtevi iz igre višestruko usložnjavaju, po sadržaju, prostoru i vremenu, izvršavanju zadatke u okvirima grupa od po 4-5 igrača, sa igračem više ili manje, bez i sa igrom čovek na čoveka, sa jednom ili više lopti i sa mnogim drugim "dodacima". Takve improvizacije treba da su složenije od onih koje nameće igra, što sve može doprineti unapređenju igre.
Ovakve vežbice doprinose poboljšanju pregleda igre, pronicljivosti, brzom donosenju odluka i pronalaženju dobrih rešenja, odgovornosti, želji za nadigravanjem, razvijaju osećaj prostorno-vremenske racionalnosti, stimulišu želju za učenjem i još dosta drugih korisnih navika.
Ovaj detalj obuke, opisan je na primeru iz rukometa u priručniku "Temeljna i racionalna obnova rukometa" od autora ovih redova, u poglavlju "Pomoćni obrazovni sadržaji"u prilogu Ko-
risne improvizacije. Svaki trenner može po ličnom shvatanju i nahođenju dopuniti i unaprediti ovakve pomoćne programe.
Sve su ovo odgovori na gore pomenuta pitanja o uslovno rečeno nepisanim pravilima igranja. Pitanje igranja je samo jedno od mnogobrojnih prikrivenih zahteva u sportskim igrama.
Na kraju ovog priloga, mogli bismo zaključiti da su:
Pravila igre u sportskim igrama – starija, ali da su
Pravila igranja – sudbonosnija za igru.
Naučiti pravila igre, možemo za jedan dan, ali naučiti igrati, treba neprekidno – učiti.
