Vrednovanje i merila
Stalno prisutni nevidljivi pratioci života ljudi, njegove "oči i uši" jesu, v r e d n o v a n j a i m e r e n j a, da bi iz njih proistekla određena (pr)ocenjivanja, zaključivanja i, na kraju izvršavanja naših (za)misli i ideja. Kako i koliko to sve znamo da povezujemo i radimo, tako i živimo.
Ako smo, a dobro je da jesmo – znatiželjni, pa se bavimo sa nekom istraživanjem, kao napr. u sportu, još određenije – u sportskim igrama, neminovno smo upućeni na traganja za realnim merilima i vrednostima koja bi ih mogla unaprediti . Ako imamo sreće, da bi skratili vreme učenja i stekli nova saznanja možemo, bar nešto, naučiti od drugih.
Nevidljive greške
Procese učenja prate i greške, koje su često pravi, ali nevidljivi uzrok nenapredovanju. Pošto ih nekad ima puno, a one imaju velik negativan "učinak", nazovimo ih nevidljivim ili prikrivenim greškama. Za neverovati je koliko mogu biti štetne u sportskim igrama. Pa ipak, veliki broj stručnjaka (ili "strucnjaka") ih – n e v i d i !
Sledi kratko inicijalno ukazivanje, po subjektivnom viđenju, na neke, po štetnosti najvažnije prikrivene ili nevidljive greške u sportskim igrama.
Greška broj 1 -primanje lopte u mestu
Nazovimo je p r v o m, jer ona ima izuzetno velik negativan učinak u sportskim igrama. Pris-
utna je i "zastupljena" u vaterpolu, košarci, rukometu i fudbalu.
Izostavimo ovde vaterpolo zbog specifičnosti sredine u kojoj se igra odvija, ali tamo je najpri-
sutnija. Zato je ova greška prisutna i dominantna u ostale tri navedene sportske igre.
Sada, kad ova greška bude "otkrivena", kod svakoga od nas biće prihvaćena. Ta, najveća i kobna greška broj 1, zove se primanje lopte u mestu.
Stalan je pratilac u svim fazama igre. Ona je prisutna čak i u punoj, ustvari, baš zbog toga, u nepotpunoj razvojnoj fazi igre. Opišimo najpre ovu grešku fudbalskim primerima.
Fudbalski primeri
Prvi primer
Primanje lopte u mestu
Ova i još neke fudbalske greske, vidljive su čak i "iz aviona".
Kad se u igri polazi sa centra, polazi se – od 0 (n u l e). Ali, to se dešava n e p r e k i d n o, od prvog do poslednjeg minuta igre. K a k o ?
Umesto da igrači primaju loptu u punom kretanju, kada je protivniku teško pratiti i kontrolisati njih i loptu, oni je u 95% slučajeva (nije prevelik %) primaju u m e s t u , često, "kao ukop-
ani" i, tu, ustvari, igra počinje, po ko zna koji put od početka.
Šta kad tako rade svi igrači, pa stalno započinju sve akcije – od nule. Kako onda da se , tako
igrajući, ostvare akcije u kojima bi trebalo da smo neuhvatljivi, da bi, tek došli u šut poziciju.
Zar opisan način igre u fudbalu nije recept za rezultat – 0:0.
Potsećanja radi, ima u fudbalu vrlo retkih, zato bismo mogli reći – slučajnih, povezanih i brzih
akcija u "petoj brzini", i krunisanih golom, jer je protivnik bio nemoćan, čak ni faulom nije mog-
ao tu akciju da spreči .O tako postignutim golovima posle se još dugo priča, ili ponovo dolazi
na utakmice.
Poreklo opisanog načina igre, leži u omiljenoj fudbalskoj igrici – predvežbi, na početku trenin-
ga tzv. "salati" , koja im eto, "dolazi glave".
Drugi primer.
Lopte koje "pasu".
Nije svejedno kako se vrši primo-predaja lopte. Zadržimo se samo na jednom karakteristič-
nom slučaju gubljenja mnogih lopti, koji se sa malo pažnje može otkloniti. Primopredaju lopte
treba vršiti najkraćim putem, jedan je od prvih zahteva ove igre. To treba da budu lopte koje
"pasu", što će reći, da se kotrljaju po travi.
Međutim, nedopustivo je puno slučajeva, kad se lopta čak i na malim odstojanjima dodaje (polu)visoko, pa je primalac najpre mora "spustiti na travu". Jer, lopte koje skakuću su – sva- čije i ničije. Ovo je takoreći početnička greška fudbalera, viđana čak i na međunarodnim utak-
micama.
Primanje lopti u mestu i dodavanje visokih ili skakutavih lopti, su samo dva od mnogo sličnih,
iz arsenala "crnih tačaka" ili "nepisanih pravila igre".
Treći primer
A tu je i treći "biser" fudbala, nespretno umirivanje dobro upućenih lopti.
Dobra i efikasna igra ne trpi čak ni male greške. Jer, ako ih protivnik ne čini, eto razloga za
razliku u igri i, verovatno konačnog ishoda utakmice.
Primanje lopte u mestu, nespretno umirivanje iste i ne dodavanje prizemnih lopti nisu male greške, jer one se mogu biti vidljive, ponovimo – "čak i iz aviona".
A posle izgubljene utakmice pitamo se, zašto smo je izgubili? Zbog – neznanja, jednostavan
je i pravi odgovor.
Primer iz košarke
Zar se u američkoj, uzornoj, profesionalnoj košarci ne igra tako što igrač prima loptu u m e s –
t u, a onda s a m ide u "probijanje" zone, nadigravanje ili šutiranje iz daleka. Dakle, vlada si-
stem igre : "ja, pa ja". Zašto? Zato, jer se uz što veći broj postignutih koševa, igrač može dok-
azati koliko vredi. Naučiti igrača da ovako igra, mnogo je lakše i brže, nego uvesti ga u sistem
igre "ti, pa ja". Poreklo ovakvog načina igre je u omiljenom basketu, koji se "prošvercovao" u
takmičarsku igru. Dribling i šutiranje uz daleka, može se vežbati i naučiti van treninga.
Primer iz rukometa
Rukomet nije tako tipičan sa ovakvim načinom igre, ali zato se 100% ovako igra sa – krilima.
Zato, ekipa koja ne "upotrebljava" krila, na aktivan napadački nacin, ima u igri dva igrača manje.
Bekovi sada, sa mnogo manje uspeha mogu da grade igru, a sve više idu na probijanje zone
jer, upravo to najvise i uče. Evo i ovde "čuvenog" i omiljenog sistema igre "ja, pa ja".
Izlazi i rešenja
Opisani načini igre su pogrešni jer su – malog učinka . Za mnoge, opisan način igrati, je "sas-
vim normalan" jer, kako kažu, tako svi igraju.
Može se ipak zaključiti, da ovakve igre ne daje dobre rezultate, pa se moraju tražiti racinalnija
rešenja. Za one koji vide i osećaju igru, racionalnih rešenja ima na pretek.
Trenažni procesi pružaju nebrojene i neograničene mogućnosti kako usmeriti i izgraditi igru da bude efikasna, privlačna za igranje i zanimljiva za gledanje.
U toj oblasti stručnog rada, kao što iskustvo pokazuje, greše i svetski treneri. Polazište za do-
bru igru mora biti dobra osnovna koncepcija igre (OKI).
Možda ja najveća n e v i d l j iv a greška u sportskim igrama ponašanje onih njenih učesnika, koji, više uzimaju, nego što daju.
Kao dopunsko i uprošćeno rešenje o nevidljvim greškama u sportskim igrama, ukazano je u
sledećem prilogu pod naslovom "Matematika u sportskim igrama".
