Značaj brojeva
Potsetimo se, šta u čovekovom životu pored slova (pisma) sa kojim se služimo, znače, samo 10 simbola – brojeva. Danas, bez njih ne bi imali ovo što imamo, niti bi bili ovo što jesmo. Brojeve možemo upotrebiti i ugraditi u sve oblasti našeg života. Jer, sve što nas okružuje, može biti pretvoreno u brojčane pokazatelje. Uostalom, to i radimo.
Pokušajno brojevima naći mesto i upotrebiti ih u sportskim igrama.
Zašto?
Kao prvo, zato što ne možemo da im – ne verujemo. Drugo, zato što ne možemo da ih ne – poštujemo. I treće, ne možemo da ih se, zbog svoje preciznosti i tačnosti – ne "bojimo"
Zavođenje reda u sportskim igrama
Zar sportske igre, kad se "razmahnu", ne liče na -roj mušica! Odmah zapažamo da se mušice – "ne sudaraju" mnogo jer, tu vlada neki red.
Igrače u sportskim igrama uče da u njihovoj igri vlada red. Kakav bude red, takva će biti i igra.
Brojeve vidimo i čujemo u igri
Vidimo ih kao važne pokazatelje na dresovima igrača, na semaforima, a sudije prstima pokazuju zapisničkom stolu svoje odluke.
Slušamo ih stalno u komunikaciji "klupe" sa igračima. Tim brojčanim šiframa, treneri šalju poruke svojim igračima kada žele nešto promeniti u igri.
Šta se u osnovi od igrača traži
Kao 1. da poštuju pravila. Kao 2.da streme postizanju bar jednog poena (gola, koša) više od protivnika.
Kako to postići?
Evo prvog i pravog objašnjenja o prisustvu metematike u sportskim igrama.
Polazište u sportski igrama treba da je PANTOGRAM.
Koji su to 5 elemenata pantograma u sportskim igrama?
To su :1.PRAVILA 2.LOPTA 3.ČOVEK 4.PROSTOR i 5.VREME.
Ne treba naglašavati da je čovek u sportskim igrama centralni i najvažniji činilac.
Izostavima sada prva dva činioca.
Posle čoveka, najznačajniji činioci u sportskim igrama su prosor i vreme . Zašto?
Zato što je SUŠTINA igre, borba za PROSTOR i VREME.
Za njih se treba (iz)boriti, kako bi došli u povoljnu poziciju u (priliku) za šutiranje – poentiranje
i, eventualno – postigli pogodak.
Ali, začas se vratimo korak unazad, na suštinu. Ispred njene veličine je jedan još veći,
veličanstven pojam. Jer, do suštine možemo doći samo ako je shvatimo. Biološki smo obdareni sa 5 bioloških čula bez kojih, naročito čula vida i sluha, ne bi imali potpun život. Ali, životno su nam značajna i neophodna duhovna čula – shvatanje suštine svih mnogobrojnih pojmova našega životnog okruženja.
Evo nas opet kod matematike
I pantogram najpre treba shvatiti. Jer, prostor merimo centrimetrima, metrima, a vreme merimo (pod)sekundama, minutima itd.
Pitanje : Zar ne možemo tako neku igru konstruisati brojevima, matematizovati, robotizovati?
Možemo. Ali, daleko joj lepa kuća. Jer, izostavljena je – mašta. A mašta radi svašta.
Mi, ljudi, možemo i treba da se igramo i nadigravamo. Najpre – glavom.
Kako?
1 Najpre moramo trenažnim procesom biti osposobljeni za vladanje svojim telom u prostoru i vremenu.
2.Da se tehničko-pragmatički osposobimo za igru.
3.Da igra počiva na funkcionalno-racionalnim osnovama, izvedenim iz osnovne koncepcije igre (OKI).
4.Da smo i moralno-voljno osposobljeni da savladamo sve prepreke na putu učenja i igranja.
Opet pitanje: gde su tu brojevi i matematika?
Odgovor je : a gde nisu. Jer, u svakoj igri treba nam puno različitih veličina, pokazatelja i brojeva. Zar vreme i prostor, kao matematičke veličine, nisu u neprekidnoj međusobnoj zavisnosti, koje upotrebljavajići ih, daju nam ili ne daju – očekivani rezultat.
Nažalost, dobro osmišljen statistički pratilac utakmica ne koristi se dovoljno kao nepogrešiv i sadržajan pokazatelj, gde i koliko smo grešili.
Ko i kako navedene zahteve može ostvariti
Odgovor je: samo pismen i za to osposobljen čovek. Kad je taj isti čovek mogao, između ostalog, stvoriti kompjuter i otići na mesec, navedeni zahtevi u sportskim igrama sudaleko lakši zadaci.
Novo pitanje : Ko su pismeni ljudi?
To su oni ljudi koji se služe: pismom, služe se olovkom, zatim sa onim što je već napisano i opisano, unapređuju ono čime se bave i doprinose napredovanju istog.
Pitanje pitanjima
Ovde često puta pročitasmo reč – pitanje. Pa, moramo ih neprekidno postavljati, na svakoj raskrsnici, bezbroj puta. Ako ne znamo šta da (se) pitamo, onda ne znamo gde smo, šta radimo, pa samim tim kuda idemo i, na kraju, zbog nemanja odgovora – ne napredujemo.
Umesto zaključaka
Ovaj prilog je pre svega pokušaj sistematizacije poznatih nam pojmova iz sveukupnog života, koji se mogu primeniti i u sportskim igrama.
Kao što se u matematici uspešno rešavaju problemi sa x, y, . dakle, jednačine sa više nepoznatih, i u sportskim igrama treba "zasukati rukave" i naučiti rešavati trenutne, uvek nove si- tuacije.Čar i lepota u igrama je, između ostalog, brzo rešavanje uvek nekih novih situacija.
Ništa u životu bez matematike.
Živela matematika i – hvala joj.
