Pohlepa kao usud
Drevna saznanja, koja potiču daleko pre naše ere o trojnom zlu koja prate čoveka, aktuelna su do danas i, najveća su prepreka u svakom radu i napredovanju.
Pohlepa, ili kako danas kažemo – koristoljublje ili profiterstvo, je prvo od tri zla koja prate čovečanstvo. Drugo zlo je mržnja, a treće su zablude. Zadržimo se samo na prvom zlu jer, ono rađa druga dva.
Vreme sadašnje
Pošto znamo od kada sve potiče, preskočimo veliko vremensko razdoblje i zadržimo se u zdnjim decenijama prethodnog i prvoj deceniji ovog milenijuma.
Oblast interesovanja
Iz mnoštva oblasti kojima se čovek bavi, izdvojimo oblast sporta. Ono što je dobro danas u sportu, a pozitivnih primera ima uvek, neka njegovim nosiocima služi na čast, a ono što nije dobro, pokušajmo popraviti tu našu zajedničku sramotu.
Radi boljeg sagledavanja problema, moramo poći od sadašnjice, što znači – od kraja,od posledica i, vratiti se istraživanjem i analizama prema početku, odnosno, uzrocima svim zatečenim pojavama, za koje nije teško konstatovati da nisu dobre, ali i da su svakim danom sve lošije.
Učesnici u sportskim delatnostima
Preskčimo teoretske postavke o ciljevima i zadacima sporta. Približimo se svakodnevnoj stvarnosti i govorimo o takmičarskim sportskim igrama.
Navedimo po ustaljenom redosledu organizacionu strukturu kluba. Nju čine:
1. Upravljači
2. Finansijeri
3. Treneri i
4. Igrači
Sprega njihovih zavisnosti kao preduslov napredovanju
Samo istovremenom radnom integracijom sva četiri organa kluba, može se uspeti. Pretpostavka uspehu je da svi znaju i hoće da rade za dobrobit kluba.
Nevidljive sile zloslutnice
Brojne su prepreke u sportskom procesu rada. Pomenimo samo nekoliko pratećih pojava.
1. Neznanje, ili možda još gore – pogrešno znanje.
2. Očigledna nestručnost, koja "proizvodi" jos nestručniji – nasledni kadar.
3. Koristoljubive kombinatorike svih vrsta u – zavetrini kluba.
4. Nedovoljna vremenska posvećenost u procesu stvaralaštva.
5. Zablude, kojima se pokriva loš rad, nerad i neznanje.
Organizacija sporta (kluba)
Zadržimo se nakratko na prvoj reči iz gornjeg podnaslova – organizacija.
Zar nas ona ne potseća na sva živa bića, pa i ljude, čije telo se naziva – organizam.
To je skup pribora koji, kad dobro rade, onda smo i zdravi. Slično tome, kada u sportu upravljači – organizacija (organizam) dobro radi, postižu se dobri (zdravi) rezultati. Danas to nažalost, nije tako.
Zahtevi kao uslovi razvoja
Sposobnih ljudi navedenih struktura sa organizacionim sposobnostima, ima dovoljno.
Neobučene omladine, potencijalnih igrača, voljnih da uče i rade uvek je bilo i ima ih.
Potencijalni finansijeri uvek se mogu pojaviti. Ali, tu se začinje prvi veliki problem.
Ti ljudi znaju kako se stiče novac i neće ga ulagati ili pomagati sredini gde se ne radi dobro.
Prvi filter u dotoku i trošenju novca u sportu je – trener. Za stručnog i radnog trenera, novaca uvek ima. Jer, dobar trener ne samo da troši, nego može i da oplođuje novac. Ali, istina je da stručnih i produktivnih trenera nema dovoljno.
Najmanje ih je nadarenih, ambicioznih i školovanih, a najviše je priučenih i samoukih. Tako, točak zamajac nema ko da pokrene. Nažalost, "nema se dovoljno vremena", dobre volje i želje da se uči. Niti od koga i gde. Preostaju improvizacije kojima se ništa na može postići.
Kakva su rešenja i izlazi
Rešenja su u predanom stvaral štvu. Upotrebljavanje i ugrađivanje pojmova,
misli, ideja u svoje delo, treba da su osnove stvaralaštva.
Zar tu pojavu ne uočavamo već kod male dece, koju karakteriše velika znatiželja kao začetnica stvaralaštva. Sva njihova igra je ustvari predvežba i priprema za kasniji produktivan rad.
Kako i zašto onda odrasli znatiželju malo koriste. Zato, jer nisu upućeni da stvaralački tragaju za suštinom u radu.
Izlazi
1. Prvi korak jeste, da treba okupiti one koji imaju šta da kažu i ponude konkretna rešenja i putokaze.
2 Moraju se prepoznati sposobni i dobronamerni davaoci znanja.
3. Zahvaliti se (što je nezahvalno) "nezamenljivim i zaslužnim starosedeocima".
4. Pasivnim prisustvom u radnoj sredini, nečasno je zauzimati radno-stvarlačko mesto.
5. Spona između klubova i javnosti su mediji, koji su svojom jednostranom pasivnošću, jednostavno – zatajili. Uglavnom su samo prenosioci "suvih" rezultata takmičenja. Morali bi biti kritičniji i osposobljeniji za istraživačko i analitičko novinarstvo.
6. "Balast", koga se treba osloboditi su tri zla:1) ne znati 2) ne hteti i, 3) oba zajedno su najveće moguće zlo.
7. Jedne kao poželjne aktere trebalo bi nagovoriti, odobrovoljiti ili zamolit da pomognu.
Druge treba osposobiti i naučiti, kako da (na)uče druge.
8. Poenta je u p i s m e n o s t i. Samo oni koji se služe pismom, koriste se sa onim što je već napisano, sami pisanjem doprinose napredovanju posla sa kojim se bave i ostavljaju tragove svoga rada i postojanja, mogu pokrenuti sportski točak zamajac, čiji su "upaljački" pojmovi: šta, kad, kako i zašto ?
9. Situacija je dakle "snimljena". Uzroci su navedeni. Putokazi su naznačeni.
Ko je zatajio i odakle početi? Već je rečeno: treba početi od –početka i od prvih ljudi foru-ma i organizacija. "Neko" bi morao povući prvi potez, a zna se i ko. Gde je ta racionalna stvaralačka glava – snaga uma, duha i rada. Tu je, među nama.
10. Mnogo je primere iz ljudske prošlosti kada su za opšte dobro, mnoge želje pretvarane u stvarnost. Savest i odgovornost, opet su zatajili. Probudimo se! A onda: "Na svoja mesta". I -"počinji"!
Ovaj prikaz stanja i predlog mera za ozdravljenje "organizma" je samo jedan od mnogih priloga ovog autora sa kojima se obraća sportskoj javnosti. Nažalost, nema eha.
"Sizife, nemoj odustati" – kaže autor sebi.
