LOPTE I LOPTICE PORUČUJU LOPTOUČITELJIMA NAUČITE LJUDE DA SE IGRAJU SA NAMA

 

    Od sledeća dva priloga, u prvom će biti reči o loptoučiteljima kao osposobljenim ljudima za taj posao, a u drugom prilogu biće reči o potrebnom shvatanju suštinskih pojmova u sportskim igrama. Mnogi pojmovi biće spomenuti samo  jednom suštinskom rečju, a opširnije o tome autor ovih redova govori u svojoj knjizii i u posebnim prilozima, pa će takva mesta biti naznačena sa znakom – PP (poseban prilog).

 

I PRILOG

 

Zahtevi pred loptoučiteljima     

1. Najvažnija, najpotrebnija i najkorisnija putokazna životna reč, jeste pojam shvatiti

2. Šta? Suštinu svih zbivanja oko nas, svega o čemu  razmišljamo, šta  i koliko shv vatamo i šta želimo ostvariti.

3. Životni problemi  nastaju zbog naše ograničenosti   na mnogim poljima rada. Kao po nekom skrivenom pravilu, toga nismo  svesni,  jer  nismo dovoljno obrazovani, informisani, naučeni i upućeni, da treba da razmišljamo o svemu što se zove život

4. Život i sve duhovne i materijalne vrednosti, zavise od uspostavljanja  ravnoteže  između dobrog i zla (+  i  -).

5. MORAMO  uspostaviti vezu izmedju razuma, čula, navika, stečenog (sa)znanja  i informisanosti.

6. Dragoceni putokazi  koji nam mogu biti od pomoći, zahtevni su:

a) moramo (na)učiti razmišljati.  

b) razvijati  (negovati) znatiželju, jer je ona pokretačka  snaga  stvaralaštva.

7. Prva potreba iz oblasti znanja   jeste, da najpre trebamo spoznati, dokučiti, šta neznamo.

8. KLACKALICE  života koje stalno "rade"  jesu: znanje – neznanje i pamet – glupost. Kako  objasniti  pojmove: glupost ili pametovanje?  Jedno mišljenje:

a) (pri)glup ne povezuje, ne koristi,  ne shvata suštinu poznatih mu pojmova

b) pametan to radi  i  zato prednjači, napreduje i razlikuje se od drugih.

9. PRIHVATLJIVA  m e r i l a   za životne vrednosti  mogu biti opredelenja:

a)  šta se mora znati

b)  šta  treba  znati  i

c)  šta je  potrebno   znati.

10. SAMOIZGRADJIVANJE  i delanje čoveka, stvar je slobodnog izbora svakog pojedinca, a pametni su na vreme to spoznali i prihvatili. Jer :

– čovek mora   najpre, što bolje   upoznati  sebe  i stalno se izgrađivati.

– mora  što bolje upoznati  druge  ljude i sa njima izgradjivati mostove.

– neprekidno  mora  kontrolisati svoje reči, postupke i ponašanje.

Treba prihvatiti mudru poruku: Ne daj  n a  s e,  ali  podaj  u  s e

  Sve navedeno je samo deo zahteva i poruka, koje loptoučitelj treba da nauči i sledi.

 

II   PRILOG

 

Kako poentiranjem do pobede u sportskim igrama

1. KAKO poentirati u sportskim igrama, pitanje je za njene učesnike, a to su: igrači, lopta, prostor i vreme i pravila igre.

2. ŠTA  treba činiti?  Upotrebiti potencijale igrača:

a) tehnički  pragmatizam  (TP)  i

b) funkcionalni  racionalizam (FR).

3. KAKO ta "mašina"  treba da radi?

a) Mislenom upotrebom, najpre  glave, koja osmišljava sve procese, nogu,  koje vode telo kroz prostor i vreme, ruku, (ili nogu) koje prenose loptu i  trupa, koji objedinjuje delove tela,

b) "upotrebom" pisanih   pravila igre,

c) "upotrebom" nepisanih  pravila igre, koja nažalost u praksi, "nisu u upotrebi"  

d) neutralisanjem  crnih  tačaka  igre, kod obe ekipe.

4.GDE su iskazana navedena uputstva?

a) u  idejnim osnovana igre ali, najpre treba shvatiti suština igre,

b) u radno-stvaralačkim   osnovama igre ( PP).

5. VAŽNI su i zadaci za loptoučitelja igre koji:

a) mora  imati jasnu pretstavu o stremljenjima u sportskim igrama,

b) mora  biti pismen (PP)

c) mora   svim svojim bićem neprekidno razmišljati o ovom poslu i unapređivati ga.

6. ZAHTEVNOSTI. Postoji "milion" pojmova i pitanja na koja treneri odgovore moraju znati, postoji "mali milion" pojmova i pitanja, na koje odgovore treba  znati i, još mnogo onih na koje je odgovor potrebno znati

7. POTREBNO  je između ostalog što više znati o čoveku jer, najpre smo ljudi, a onda sportisti.Izreke kažu da čovek i magarac više znaju od čoveka, ili ona Ajnštajnova da Svemir možda ima kraj, ali čovekova glupost je bezgranična, treba imati u vidu.

8. REZULTATI  našega rada biće srazmerni uloženom  znanju, trudu i ambicijama. 

9. NEDOPUSTIVO je i neracionalno, da je trener "prepušten sam sebi", bez saradnika, savetodavca i pomoćnika, "učenika", budućeg trenera.Praksa međutim potvrđuje da mnogi treneri "ne žele svedoke u svom radu".

10. STRAHOVANJA.Istina je da se od ovih zadataka i rada neko može uplašiti.   

Strahovanja,koliko ćemo golova dati i bodova osvojiti, srazmerna su kvalitetu i količini rada

 

PREMA TOME:

 

Mnogo više se mora dati, nego što se može dobiti. Nažalost, u praksi je često obratno, pa zato imamo ovo što (ne)imamo.

Lakoća poentiranja (davanja golova), srazmerna je znanju i radu.

Bez visokih moralno-voljnih vrednosti, ne može se mnogo postići.

Pouka bi mogla glasiti: "Razmišljajući – raditi, raditi i samo raditi".