Postale su zanimanje sa svim pratećim posledicama
Zbivanja u savremenim društveno-ekonomskim okolnostima nisu mogla zaobići ni život i rad u sportu. Sve je postalo naglašeno materijalizovano i podleže novim zahtevima. I danas je u igrama "važno učestvovati" ali, na sasvim drukčiji način.
Zadržimo se na nevoljama struke koja je zatajila, jer su sada u prvom planu egzistencijalni motivi, a iza njih su sportsko-takmičarski.
Neprilike proističu iz: 1. profesionalizacije sporta i 2. nezadovoljavajućeg stručnog rada. Kada se ta dva problema povežu, bolje se i ne može očekivati. Analitički posmatrano može se zaključiti, da je današnji prikaz sportskih igara na nedopustivo niskom nivou.
Psihomotorne i tehničke sposobnosti igrača su na solidnoj visini, ali prikazi igara nisu. Ili, dru-
kčije rečeno: imamo relativno dobre igrače, ali oni nemaju – igru. Mogli bi mnogo bolje igrati, ali ne znaju (šta će sa loptom) k a k o se to čini, jer nisu tome naučeni. Znati kako se u šahu kreću figure, ne znači, znati igrati ga. Žurba za novcem i sa vremenom – čini svoje.
Ova zapažanja se odnose na sve današnje sportske igre, kod nas i u svetu. Nažalost, ovo je teška "optužba" pred kojom ne bi smeli zavlačiti glavu u pesak.
Pitanja i odgovori o prikazu sportskih igara danas
Prvo od dva ključna pitanja: zašto danas nemamo i ne gledamo bolje igre?
I drugo, logično pitanje jeste: kako bi trebalo igrati?
Malo zastanimo.
Pitanjima možemo postavljati mnoga nova, sve dok ne dođemo do pravog, najjačeg i najte-
žeg pitanja: da li potrebna većina zna šta je suština nadmetanja u sportski igrama?
U opštoj teoriji i praksi sportskih igara, danas nemamo zadovoljavajući odgovor na to pitanje jer, da ga imamo, imali bi bolje ili bar zadovoljavajuće igre.
Najprihvatljiviji odgovor na pitanje o suštini igara bio bi, da je to – borba za prostor i vreme. Sada stop! Ovde treba zastati, da bi se zamislili nad ovom konstatacijom.
Posle "tajm-auta", za početak, bar poverujmo pojmovima ovog ustrojstva : 1.shvatiti 2.suština i 3. prostor. Pitanjima o racionalnoj igri, kojoj bi trebalo težiti, dodajmo lepezu novih pitanja o : zakonomernostima sa redosledom prioriteta, (ne)znanju, informisanosti, sposobnostima zapažanja, analiziranja, zaključivanja, o pisanim i nepisanim pravilima, crnim tačkama, snazi uma, kontroli upotrebe mišića, pismenosti, uvek prisutnoj uzročno-posledičnoj vezi, kao i stalno pretećim zabludama.
I još, kao neizbežna dodatna pitanja o igri : šta, kad, kako, zašto i koje poteze u igri treba povlaciti. Zbunjujuće može da deluje na desetine bezuslovnih zahtevnosti koja stoje pred igrom.
Ko ih ne vidi, ne zna i ne razume, ne može po logici stvari ni uspeti.
Pokušajmo u nastavku analitickim primerima osvetliti i ukazati na uzroke lošeg stanja u sportskim igrama danas.
Neprimerene rušilačke pojave u sportskim igrama
Samo malo nestručnosti ili neznanja, dovoljno je da se napredovanje uspori, zaustavi, raz-
gradi ili sruši. Zato je najpre potrebno otkloniti prave, često male uzroke, koji vode poreklo od – ne znanja. Evo nekoliko primera narušavanja racionalne i funkcionalne igre.
1. Ako svi igrači u razvojnoj, gradivnoj fazi igre, primaju loptu u m e s t u , tada se igra neminovno – zaustavlja. Sa takvom igrom, uvek smo na početku pa, po ko zna koji put treba ponovo počinjati.
Ovo je najzastupljenija pojava danas, prisutna u svim sportskim igrama. Nazovimo ovo greškom igre br. 1 . Proverite.
Pozitivan i redak primer; Kad se u fudbalu lopta brzo predaje i prima u pokretu, postižu se racionalni i lepi golovi.Pošto se ovo retko dešava, onda su to pre slučajnosti nego namere.
Neverovatno je da je u košarci, čak i u američkoj profesionalnoj, primanje lopte u mestu polazna osnova igre, cak je i prenaglašena individualnost načina igre – ja pa ja (basket poreklo).
Zašto se tako igra? Zato, jer se tako brzo gradi karijera i sve ono što ide uz nju. Proverite !
2. Predavati loptu saigraču uz "telefoniranje" i, istovremeno se kretati prema njegovom pros –
toru, između ostalog znači dovođenje svog čuvara primaocu lopte, pa mu se tako smanjuje
manevarski prostor i izbor akcija. Ovo je po negativnom učinku, greška igre br. 2 .
3. U svim sportskim igrama primetan je i naglašen levkast napad na gol, koš. Takav "klin" nailazi na zgusnutu odbranu, što umnogome otupljuje i umanjuje efikasnost igre.
4. U postupku primo-predaje lopte, postoji uvek samo jedan pravi i najbolji način i trenutak da to se efikasno učini. Ovde se ispoljava sebičnost, neznanje ili nedisciplina,pa umesto primene najboljeg sistema igre – ti pa ja, primenjuje se sistem – ja pa ti, ili onaj treći, najgori – ja pa ja. Ovim opet gubimo igru. Zbog greške br 3 .
5. U fazi odbrane nedopustivo je, srljajući i po svaku cenu želeti o t e t i loptu protivniku, što se
najčešće završava prekršajem. Korisnije je ometati i usporavati igrača sa loptom na čist način. Tako ga bar na dozvoljen način usporavamo, ili evntualno "razoružavamo". Ovo
mogu činiti igrači koji su razvili specifičan i preko potreban osećaj pronicljivosti i dobru procenu, šta igrač sa loptom u dato trenutku m o ž e i ž e l i da učini. "Pročitajmo ga".
6. "Nameštanje" igrača (najčešće pivota) za šut poziciju, umesto da se najpre "otkriva" za dobar prijem lopte. Ovo je često prisutna pojava i taktička greška kojom se forsira ili siluje igra.
7. Nije rukometna katastrofa primiti gol sa jednim ili dva igrača više, ali jeste, ne dati gol. Uop-
šte, igrač više (manje) mnogim ekipama ne znači mnogo. Ekipa sa igračem višem mora znati dati gol.
8. Nije dobro u odbojci pratiti igru "ukopan". Treba stalno "lebdeti" da bi stigli svaku loptu.
Od često forsiranih tehničkih serviranja, više ima štete nego koristi. Protivnik lako uzvraća
"prvim tempom" i "penalima". Ili, forsirati smečiranje – kad mu vreme nije, umesto "kuvati".
Vrlo šesto izostaje dobar zalet pred smečiranje, i onda kad za to ima vremena.
9. Primer, "ulične igre" u fudbalu i rukometu. "Pokupivši igrače sa ulice", u pogledu organizacije igre, te ekipe me bi puno zaostajale za profesionalcima. Prvi je ustvari nemaju, ali četo ni drugi.
10. Profesionalni igrači su preopterećeni radnim, celodnevnim obavezama, prezasićeni su
monotonim i neracionalnim treninzima, pa se unapred štede, otaljavaju posao, što sve ima negativne posledice na psihološku pripremljenost i samopouzdanje, jer su svesni da iza njih ne stoji dobar rad.
Ovo su samo neki od vise desetina primera izdvojenih iz niske ključnih pojmova "čipova" sportskih igara.
Kad se analizira igra, pa se još potkrepi dobrim statističkim pokazateljima, može se uočiti mnoštvo nedostataka specifičnih za svaku igru.
Po zahtevnosti i složenosti sportske igre su najteže za učenje, ali zato su ipak izazovne za uptažnjavanje i dopadljive za gledanje.
Zaključci o sadašnjem prikazu sportskih igara
– Da bi bili uspešniji, u svakom trenutku moramo znati : šta, kad kako, zašto i koje poteze
moramo ili trebamo vući.
– Današnje stanje u sportskim igrama proističe i iz nedorečenosti i zastarelosti pravila igre.
Neminovno se nameće potreba dopune i ispravljanja pravila, radi unapređenja igre.
Ali, ako se ne shvati suština igara, teško je sročiti dobra pravila.
– Sada sve liči na "mirno (ipak ne mrtvo) more". Niko nista ne preduzima.
– Podrazumeva se, da se mora nešto uraditi na promenama, jer se već puno kasni.
– Morali bi se zapitati: odakle početi sa promenama?
– Odgovor je : od početka .
– Neminovno drugo pitanje : gde je početak ?
– Odgovor : U prvom forumu i u prvom čoveku toga foruma.
– Jer, moramo znati i prihvatiti da uvek ima onih koji znaju, hoće i mogu poboljšati i unaprediti zatečeno stanje.
