Da bi u sportu čoveka učinili "upotrebljivim", potrebno je ostvariti mnoge racionalne i pragmatične zahteve. Ako to rade nedovoljno sposobni ljudi, posledice moraju biti negativne. Pošto je čovek "čudo", koji može uraditi sve, pa, i dobro i zlo, on je uvek zaslužan i kriv za sve što uradi.
U ovom prilogu reč je o sportu, određenije, o rukometu – o osnovnim uzrocima i degradaciji ove, nekada sportske, a dana borilačke "igre".
Motivi za rad u sportu mogu biti različiti. Poželjno je da su moralno časni i korisni za sve, što je danas sve ređi slučaj. Mnogobrojne novonastale okolnosti zadnjih decenija, uticele su na odnose i promene u razvoju i usmeravanju sporta.
Zadržimo se na nekim pojavama koje ovom sportu nanose najviše zla.
Prvo i najveće zlo u ovom sportu, koje mu nanose upravljači, sponzori, treneri i igrači, jeste opredelenje, najblaže rečeno za koristoljublje.Ovaj zloupotrebljavan motiv i razlog, kad bi bio jedini, bio bi dovoljan da ometa napredovanje.
Nažalost, tako je dobro "razvijen", da pretstavlja najveću prepreku u razvoju sporta. A (zlo)upotrebljavaju ga sve četiri osnovne jedinice koje čine klub. U novonastalim ok-olnostima, nastala je jedna nova tvorevina – igrača i trenera, sa "jednogodišnjim rok-om upotrebe" (a "radi" se na tome, da oni mogu da "traju" – samo koji mesec).
Drugo rukometno zlo jeste, dvojaka nepismenost:
a) većina učitelja rukometa nerado čita potrebnu literaturu i
b) ako čita (opet većina) ne razume pisane poruke. Jer, za učenje i napredovanje nemaju vremena. Zato se od nepismenih u sportu, ne može mnogo očekivati.
Treće zlo proizlazi iz prva dva, a to je nedovoljna stručnost i osposobljenost za posao koji se obavlja.Jer, najmanje je školovanih i ambicioznih, a najviše priučenih i samoukih "stručnjaka" egzistencijalista i karijerista.
Četvrto zlo je vreme Zbog nedovoljne vremenske posvećenosti radu, upadamo u ponor koji se zove zabluda, zato što mislimo da dovoljno znamo i da dobro radimo. I to nije sve.
Peto zlo je posledična stvarnost, kao zbir prethodnih činilaca. Kako svaka posledica ima svoje uzroke, to ih je, za mnoge, teško "otkriti", a još teže otkloniti.
Mogući zaključci
1. Iz "opredelenja" za koristoljublje i zbog stručne nepismenosti, proizlaze sve kasnije negativne posledice, koje se vremenom samo uvećavaju.
2.Mnogobrojni "nezamenljivi i zaslužni starosedeoci", poručuju nam: ne talasaj.
3.Zakon o sportu, koji svi "čekaju", samo je paravan koji će isti starose-deoci – sebi skrojiti.
4. Ako se navedeno može nazvati kolotečinom sportskog života, onda smo tu gde smo,zato što smo, ovakvi kakvi jesmo.
5. Uzročna polazišta u svakom dobru ili zlu su dva pojma: shvatanje i suština.Samo promene u svesti, shvatanju ljudi, sadašnje,zatečeno stanje, moguće je promeniti i unaprediti. Tu snagu nema pojedinac već samo skup osvesćenih dobronamernika.
Nažalost, mnogi današnji rukometni stvaraoci("učesnici u igri"), navedene uzročne pojave ne mogu prepoznati ni povezati, jer ih ne shvataju. I zato je to (za sada) istovremeno kraj svakom očekivanju početka rešavanja sadašnjih problema.
Rukomet je bolestan, trebaju ga lećiti neki drugi ljudi. Poželimo da budu bolji i sposobniji.
Ovo je još jedan od priloga koji ukazuje na uzročno-posledične razloge, sada već višegodišnjeg zaostajanja ovovremenog "modernog" rukometa. Kakav će biti eho, može se pretpostaviti jer, nedodirljivi dobro rade svoj posao. Eh, gde bi nam bio kraj kad bi njihova energija bila zdrava i usmerena na pravi put.
