Zdrav početni uspon rukometa
Iza 50-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije, rukomet je doživeo brz razvoj i popularnost. Iz 60-tih godina klubovi i reprezentacije postizali su sve zapaženije međunarodne rezultate. Klubovi su bili među najboljima u Evropi a reprezentacije i na velikim svetskim takmičennjima, što je doprinosilo brzom razvoju ovog sporta.
Politika i sport (Zašto)
U to vreme dolazi do jačanja političko blokovskih podela i hladnoratovskih neprilika. U takvoj klimi u nekim zemljama tzv. Istočnog bloka, sport je imao veliku državnu podršku i pomoć, radi afirmacije društvenog sistema. U tom pogledu prednjačila je Nemačka demokratska Republika, čiji su sportisti u mnogim sportovima bili među najboljima.
Početak degradacije igre (Kad)
Istočni Nemci su i u rukometu imali velikih ambicija. Ali, kako nisu bili dovoljno vešti u sportskim igrama, pa ni u rukometu, onda je u njihovoj igri veština, kao temeljna osnova svih sportskih igara, zamenjena preteranom primenom snage, a neminovno zatim i, grubošću.
Tolerancija (Kako)
Mnogo nemačkih uticajnih funkcionera bilo je na ključnim mestima u rukometnim forumima, pa i u sudijskim. Kad su se pojavila negodovanja zbog tolerisanja grubosti igri, sudijski forumi su se samo formalno založili, da se rukomet kultivise sprečavanjem grube igre. Ali, ništa se nije promenilo, jer se i dalje igralo – na snagu.
Rukomet se od tada, pa do današnih dana nije oporavio. Umesto dominacije veštine u toj igri preovladava snaga, i grubost, koja se čak „usavršava“. Afirmišu se dvomertaši, „čistači“ – snagatori, koji atakuju i na lica protivnika, pa skoro da nema utakmice bez krvavih povreda. Sve to i do današnjih dana traje.
(Ne)zahvalnost sudijskoj organizaciji
Ako bi sudijska organizacija trebala biti servis rukometu, postavlja se pitanje zašto se klubovi ne dogovore i insistiraju na zaštiti, kultivisanju i humanizaciji ove igre. Upravo je tu suština ovog složenog problema. Za nevešte i neuke trenere, sva pravila su dobra. Jer, učenje veštine je teška i suptilna sposobnost učitelja rukometa, a njih već dugo godina niko ne osposobljava na valjan način, šta i kako treba naučiti mlade dolazeće naraštaje.
Krizni problemi
Ukazani problemi ispoljavaju se u tri osnovna vida.
1. Presudni ćinilac i orijentir današnjeg vremena je – novac. Težnja je imati ga što više i to, što pre.
2. Očigledna le nedovoljna vremenska posvećenost poslu kojim se bavimo.
3. Obučavanje veštini relativno se sporo i dugo uči, što proizlazi iz drugog zaključka, pa se ta veštinu zamenjuje
brže naučenom sposobnošću – bildovanjem i primenom snage u igri.
Izuzeci
I danas u sportskim igrama ima izuzetaka i pozitivnih primera, da se posvećenim i predanim stručnim radom može mnogo postići. Košarka, odbojka i vaterpolu su pozitivni primeri.
Košarkaši su uzorni u zaštiti i negovanju igre jer, brzim izmenama u pravilima, reaguju na „nečistoće“ u igri.
Negativan primer pruža nam fudbal, gde zbog „zabunkerisanosti“, nema racionalne igre. Jer, svi brane onih početnih 0:0. Takva igra opstaje, ali dokle.
Na šta bi ličilo mačevanje ili karate, kad im veština ne bi bila primarna težnja.
Zaključci – sugestije
O eventualnom dogovoru svih rukometnih federacija da se pravila promene i zaštite i unaprede današnju igru, ne treba se zanositi, jer to se ne može očekivati radi mnogih subjektivno-ličnih nedovoljno stručnih razloga. Šta se ipak može učiniti da se sadašnje stanje prevaziđe.
Dva globalna problema igre
1. Postoji samo jedna realna, zakonomerna i polazna osnova, o shvatanju suštine igre, a to je – borba za prostor i vreme. Možda ja ova tvrdnja metafizička ili bar kinetička. Ovome treba još dodati – duh ćovekov i, eto igre. Pomenuta definicija shvatanja suštine igre i polazna osnova na kojoj se mora praktično graditi igra, za mnoge je – nepostojeća.
2. Ponuđena vizija igre, mora biti podloga za odgovarajuće programske sadržaje i metodske postupke, što je drugi globalni problem igre.
Dakle, treba mnogo toga znati, ali treba i znati kako nekoga nešto naučiti.
Praktična sugestija
Napadati u rukometu, može se i „čisto“ tako, što se neće dozvoliti braniocu –„ni da nas pipne“, a da postignemo gol.
Biti neuhvatljiv zahteva:
– pravovremeno se treba osloboditi lopte, pa ako treba i uz pomoć varke
– predavanje lopte ne sme biti pročitljivo ili kliširano, već primereno racionalnosti situacije – preskakanjem, povratnim loptama i mnogim drugim inventivnostima.
– učešćem svih šest igrača u izgrađivanju povoljnih prilika za postizanje gola.
Osposobljeni igrači
Za opisanu igru u napadu treba osposobiti igrače koji, istovremeno stiču bogata saznanja u pronicljivosti i proceni,
kako u fazi odbrane da osujete namere napadača i neutrališu ga.
Nekada to može biti dovoljan učinak samo jednog igrača – „jedinice“ ispred zone.
Danas u svetu ima samo nekoliko tako osposobljenih igrača. U prošlosti su to bili T. Dušebajev i E. Ričardson koje, teško da će uskoro neko dostići.
Optimizam
Sa predloženim novim načinom igre, mogao bi zatečeni sastav neke ekipe, unaprediti svoju igru najmanje za 30-40%
Dakle, jedan sposoban čovek, mogao bi biti začetnik temeljnih i racionalnih promena.
Promena pravila – „pod moranjem“
Kruna predloženog novog načina igre može biti realna nada, da će nadležni morati kultivisati sadašnja pravila igre, ili će takvu igru ostale ekipe morati spontano prihvatiti.
Misleća igra
Kritikovani rukomet se danas igra – rukama. A predloženi, poželjan i humani rukomet, trebalo bi da se igra:
1. glavom, koja osmišljava i povezuje sve procese 2. nogama, koje nas vode kroz prostor i vreme i 3. rukama, koje realizuju sve zamišljeno,osmišljeno i naučeno.
