Ništa novo na svetskoj rukometnoj sceni posle minulog prvenstva. Ne može se govoriti ni o unapređenju ove igre. Naprotiv, ona se „usavršava“ u nesportskim nastojanjima da se kod sudija iznudi neki gol, bod, pobeda. Racionalnost uz primenu veštine, nije čak ni u pokušajima da se suprotstavi upotrebi gole snage. Braniti se pretežno snagom u fazi odbrane može se razumeti. Ali, prilaženje napadača zoni odbrane, u nastojanju da se u kontaktu iznudi prekršaj, više liči na ragbi nego na rukomet. Ukrštanja bekova ispred zone da bi se stvorila prilika za prolaz kroz zonu, ili skok-šut, suviše su bila pročitljiva i jasna. Bekovi nisu dovoljno sarađivali sa svojim krilima, čak su ih ignorisali jer, po nekoliko uzastopnih napada, nisu ih – čak ni pogledali. Pojedinci su na nekim utakmicama bili zapaženi, a već na sledećoj -„nisu igrali“.
Videli smo mnoštvo grešaka, izgubljenih lopti, jer je igrače „iznenađivala“ neka nova situacija.
Brzopletost, kao sestra brzine, bila je pratilac u svim utakmicama.
Zapažene su odbrane nekih golmana, ali i njihova neprepoznatljivost u sledćoj utakmici.
Vođenje i rukovođenje igre sa klupe, u većini utakmica nije bilo dobro, pa su se zbog toga gubile neke utakmice.
Francuska reprezentacija je opravdala ulogu favorita, mada se u finalnoj utakmici protiv Danske – jedva provukla.
I Danci su zasluženo visoko plasirani.
Španija nije ispunila ocekivanja, bar prema prikazanoj igri.
Nemačka i Rusija, kao velike zemlje sa dobrom rukometnom tradicijom, čak su i razočarale.
Dve najjače nacionalne lige u Evropi su u španska i nemačka, ali to im se nije – oplodilo. Opet je u pitanju struka.
Pobede i porazi sa jednim golom razlike, omogućilo je mnogobrojne kalkulacije, opravdavanja, izgovore trenera i igrača. Evidentan je bio potencijal mnogih igrača, ali nisu bili dobro savetovani i pre prvenstva dovoljno obučeni, da u datom trenutku primene najracionalnija rešenja. Graditi igru do povoljne situacije za šutiranje na gol, i dalje za mnoge ostaje velika rukometna tajna, što najbolje pokazuju situacije kad jedna ekipa ima igrača više (ponekad i 2), a ne zna da realizuje takvu prednost.
Rečju, prikazana igre nije napredovala i ne razvijaju se prema mogućnostima i potencijalnim sposobnostima mnogih igraca, zbog nedoučenosti. Ima mnogo elemenata iz osnova rukometa, koje nisu naučene, što ide na dušu njihovih trenera, ne samo sadašnjih, već i njihovih prethodnika.
U procesu učenja, može se mnogo naučiti ako se gleda nešto dobro, ali nažalost, bilo je više demonstracija – kako ne treba igrati.
Na prvenstvu je bilo više zanimljivih utakmica po neizvesnosti rezultata, nego po dopadljivoj i racionalnoj igri.
Sve što smo videli, brzo ćemo zaboraviti.
