Ukazivanje na neke uzroke posledične stvarnosti
Da je u rukometu došlo (već odavno) vreme za korenite promene, jasno je svakom dobronamerniku. Nažalost, većina je onih koji to ne mogu, i onih koji to ne žele da vide i shvate. Sa malo reči i objašnjenja, treba ukazati na "aktere" i odgovorne za sadašnje stanje u rukometu.
A po subjektivnom viđenju to su:
1. Rukometni čelnici na svim nivoima, od svetskih, nacionalnih i klupskih. Ne reaguju zato što ne vide kuda ide (ponire) ova, nekad lepa i atraktivna igra.
2. Najodgovorniji su svakako treneri, zbog pogrešnog i nerazumnog usmeravanja igre i loše obučenosti igrača. Podlegli su pritiscima da nije važna igra, već bodovi, po bilo koju cenu i način. Ne mogu se osloboditi odgovornosti ni na jedan argumentovan način. Njihovi naslednici, pošto nisu imali od koga šta da nauče, još su slabije rukometne karike.
3. Pravila i sudije, dobro "se uklapaju", u negativnom smislu, u ovakvu dašnjicu.
U ovom prilogu biće reči samo o ogovornostima trenera i o pravilima i suđenju. O moćnim čelnicima, koji nam poručuju: ne talasaj, rečeno je nešto u drugim prilozima.
Treneri i njihov rad
Veliki krivci za rukometnu sadašnjicu su treneri jer, nisu osposobili igrače za čistiju igru za nadigravanje u prostoru i vremenu, da bi tehnički osmišljenim napadima branioca učinili nemoćnim. Nemoćnim, naročito kad se opredele za upotrebu snage.
Igra protiv svoje senke
Prvi problem je – nesposobnost igrača u napadu, da se primenom varki,povratnih lopti i preskakanja loptom, oslobode svog čuvara, što znači – svoje senke. Zbog toga, a po zahtevu trenera, jedino im preostaje igra – na snagu.
Drugi problem igre je, sasvim pogrešna i neprimerena postavka igre, bez osnovne i razvojne koncepcije. A racionalan i osmišljen način igre je „kolumbovski“ jednostavan, ali možda baš zbog te jednostavnosti – nedokučiv.
Devijacije u rukometu
Devijantnost sadašnje igre je dvostruka: odvija se u obe faze igre. Za igru u odbrani donekle bi se moglo prihvatiti nastojanje – braniti se svim sredstvima,pa i golom snagom. Ali, ta "sposobnost i vrlina", automatski se prenosi i na igru u napadu, gde napadač zna šta ga čeka, pa se rvanje – nastavlja.
Tako, obe ekipe u obe faze igre, koriste se isključivo snagom. Ovde je struka stala i pala jer, za bolja rešenja – ne zna.
Možemo žaliti što niko od trenera ne osposobljava igrače za dva različita načina igre
za dvostruku ulogu:
1. U napadu, za prefinjenog napadača, koji je sposoban da izbegava bliske susrete sa braniocima, a
2. u odbrani, da se koristi pronicljivošću (to se može naučiti) otkrivajući šta napadač u datom trenutku namerava i šta može učiniti, da bi ga – neutralisao.
Treba napomenuti, da u današnjem rukometu ima samo nekoliko takvih igrača,ali ih
skoro niko ne sledi.
Rukometna pravila i suđenje
Uloga pravila jeste da definišu igru i ravnopravnost u njoj. Izmene i dopune radi unapređenja igre moguće su i potrebne kao nikad do sada.
Suđenje i način igre
U današnjem rukometu preovladala je nedopustiva tolerancija, guranja, nasrtanja i "probijanja" napadača na branioce. Faulovi u napadu su crne tačke suđenja br.1 Ni branioci ne ostaju dužni, pa sve to poprima izgled ragbi utakmice.
Osnovni razlozi ovakve igre leže u nedovoljnij tehničkoj osposobljenosti igrača, o čemu je već bilo reči. Objektivno je teško suditi u igri koja ne počiva na tehničkom znanju. Od sudija se sa pravom očekuje da zaštite igru od grubosti i nasrtanja, i kao poslednji novitet, "veslanjem" krčiti put i iznuđivati prekršaje.
Doslednijom primenom postojećih pravila, rukomet bi ličio na dopadljiviju igru.Danas je to neka druga – nova igra. A ragbi, kao sport – već imamo.
Apel za izlazak iz opisane sprege
Interes svih učesnika, trebao bi biti nastojanje da se rukomet unapredi znanjem, baziranim na intelektualnim, kao bazičnim, sposobnostima igrača.
Nažalost, u rukometu kao celini, najviše nedostaju dobronamernost i sposobnost onih, kojima je povereno (ruko)vođenje ovom igrom. Neznanju i nesposobnostima, pridružuje se i koristoljublje.
Dakle, sve se vidi i zna, ali nema potrebne odgovornosti, inicijative i dobre volje da se ova igra unapredi.
Ovaj prilog je u ovom trenutku, samo Sizifov pokušaj, čega je svestan ovaj autor.
