a
Ponekad imamo problema sa znanjem kad ga treba primeniti, jer moramo zadovoljiti neke dodatne zahteve koji proističu iz pitanja, kad, kako i šta treba uraditi. Takve probleme možemo uvrstiti u grupu – crnih tačaka igre. Njih ima u svim sportskim igrama. Njihova brojnost može biti jedno od merila vrednosti ekipe. Crne tačke treba najpre prepoznati, označiti ih, i – ne činiti ih.
Najjednostavnija, najprisutnija i možda najcrnja tačka u svim sportskim igrama jeste, kad se u razvojnoj fazi igre lopta prima u – mestu. Naš čuvar nam tada može reći: hvala, sad te imam.
Ovde će biti reči o prikrivanju namera u igri, naročito u napadu, kao ključnim činiocem igre.
Navedimo dve varijante vrednovanja znanja, kad je u pitanje prikrivanje namera, sa pozitivnim i negativnim učinkom.
1) Prikrivanje namera skromnog znanja imaće veću upotrebnu vrednost, a otkrivanje će igru
obezvrediti.
2) Prikrivanje namera dobrog znanja, imaće maksimalan učinak, a otkrivanjem, učinak će biti
znatno umanjen, čak do minornosti.
Za današnji tzv. savremeni rukomet, karakteristično je upravo zbog neznanja – neprikrivanje
namera, što rezultira neracionalnošću, jalovom igrom i malim učinkom. Tako, danas svi gledaoci „vide“ koji je sledeći potez u igri. Avaj igro! Tu, i tada počinje – rukometni ragbi.
Teoretski, napadač je „samo jedan korak“ ispred branioca. Ali, pošto otkriva svoje namere, onda je duel , „u punom dodiru“. Uopšte, loše kretanje je preduslov i predsignal lošoj organizaciji igre.
Ako na opisan, neracionalan način igraju sva tri beka (a igraju), pa jos i ne sarađuju sa krilima (čak ih ni ne pogledaju), a uz to, sve akcije su usmerene prema penalu, gde je odbrana njjača, to vodi u – gubitničku igru.
Nažalost, na opisan način danas igraju skoro sve ekipe (bar 90%), pa onda odlučuju; nijanse, nadahnuće pojedinaca, sreća, slučajnost, sudije…..
Ponovimo, ovako danas igraju (skoro) svi. Treba dakle, iskoračiti iz ove opisane kolotečine.
Kako prikrivati namere (da bi lakše dali gol)
M o r a se naučiti igrati, boreći se za prostor i vreme, poštujući zakonomernosti nauke – fizike,
njene grane – kinetike. Znači, moramo što više znanja znati, ali i znati kako ga oploditi.
Današnjoj igri nedostaju:
1) Najpre, namerno prikazivanje lažnih namera u pripremnoj fazi igre
2) Igru voditi kroz tri faze igre
3) Primenjivati varke pogledom, pokretom, kretnjama
4) „Preskakanja“ loptom
5) Povratne lopte
6) Odstupni koraci
7) „Razvlačenje“ zone
8) Dubina i maksimalna širina napada
9) Igrati sa svih 6 igrača
10) Izbegavati prekide igre u napadu
11) Nastojti osloboditi se svog čuvara ili, namerno ga „vezati“ za sebe
12) „Privlačenje i vezivanje“ za sebe čuvara primaoca (moje) lopte
Pomenuti navodi m o r a j u se naučiti, jer to je racionalan zahtev sadržajne igre.
Z a k l j u č n e p r e p o r u k e
1) Početnu, mala prednost ekipe sa loptom, od 1 koraka, moramo naučiti uvećavati, da bi stekli
što veću prednost u vremensko-prostornom vođenju napada.
2) Moraju se znati prikrivati namere
3) Korisna alternativa; Čak, i ne moramo uvek forsirati realizaciju neke varijante napada jer, ako
igramo prikrivajući namere, uključivši sve igrače, protivnička zona negde mora „pući“, ili neko
u njoj mora zakazati
4) Moramo izbegavati crne tačke u igri
5) Moramo uvažavati nepisana pravila igre
6) Moramo igru voditi – snagom uma
7) „Bitka“ za prostor i vreme, može se samo znanjem dobiti
8) Odnos snaga u igri:
znanje(+) : neznanju(-) + pogrešno znanje = 1:2 ( poraz igre)
Potencijalno znanje može se pretvoriti u neznanje, ako u igri ne prikrivamo svoje namere
9) Sve sadržaje rada moramo označiti sa : šta se m o r a znati, šta t r e ba znati, a šta je
p o ž e l j n o znati.
10)Rezultati utakmica nepogrešivo tačno govore šta i kako smo radili. Sve ostalo su – zablude.
