Pozovimo se na Ajnštajna, koji kaže: “Možda svemir ima kraj ali ljudskoj glupsti nema kraja”. Savremeni fudbal i rukomet nažalost, zaslužuju takav spomenik. Kao postament takvom spomeniku mnogi ističu još i to, da su današnji fudbal i rukomet – moderni. Naprotiv (i nažalost), nikada od kako se igraju fudbal i rukomet, nisu bili tako staromodni. Moderni mogu biti stadioni ili dresovi,ali igra mora biti racionalna i primerena ljudskim sposobnostima i progresu.
Osnove na kojima počivaju sportske igre
Postavlja se početno pitanje: Na kojim osnovama treba da počivaju sportske igre? Odgovor je samo jedan: Na shvatanju suštine igre. A to je – borba za prostor i vreme. Ova konstatacija neizbežno nas usmerava prema naučnim osnovama i zakonomernostima kretanja tela (ljudi i lopte) u prostoru i vremenu, što će reći, zakonima i zakonomernostima kinetike
Znanje kao temelj svakog stvaralaštva
Ako znamo da čovekovo stvaralaštvo počiva na znanju, nije tesko zaključiti koliko je pogubno neznanje. Ali, tu je još jedna velika opasnost, a to je pogrešno znanje. Primer neznanja (da se ne poveruje): današnji (savremeni) fudbalski treneri, više odučavaju nego što obučavaju mlade generacije! Mladi, nadareni fudbaleri koji već nešto o fudbalu znaju, često ne napreduju prema očekivanju zato što su njihovi učitelji nestručno obučavani, a najčešće su priučeni ili samouki. Tako, svaka sledeća generacija fudbalskih trenera, samim tim i igrača, sve manje zna. Na sreću ima izuzetaka. Pozitivan primer su treneri u košarci, odbojci, vaterpolu, čiji se treneri drukčije i bolje školuju i obučavaju. Nažalost, rukomet je sabrat fudbalskoj stranputici, jer se izrodio iz porodice sportskih igara u neki novi borilački sport.
Navedimo učesnike u sportskim igrama
1. Prvi su – igrači 2. Druga je – lopta 3. Treća su – pravila igre. Sledeće bezuslovne i nezaobi-lazne veličine jesu 4. Prostor i 5. Vreme
Dodatno tumačenje o trećem učesniku u sportskim igrama – o pravilima
Aktuelna (uslovno rečeno pisana) pravila sportskih igara regulišu ravnopravnost u igri. Ali, tu su još jedna, za većinu, po definisanju nepoznata, tzv.nepisana pravila igre koja,u sklopu sadržaja rada, svaki trener treba da ih shodno ličnom shvatanju i tumčenju igre, uočava, osmišljava i primenjuje. Ima ih najmanje desetak. Još jedan uljez u sportskim igrama jesu crne tačke, koje treba videti, ali i, znati ih neutralisati ili izbeći. A brojne su.
Kako u sportskim igraa dati gol,koš (poentirati)
U fudbalu je objektivno, najteže, zbog zastarelih pravila, dati gol. Tome završnom činu igre doprinosi i činjenica da je za većinu igrača nepoznanica, šta uraditi sa loptom, kada, kako i kome je proslediti i – koji je to put lopte do gola (koša). A to bi svima moralo biti kristalno jasno. Ni gledaocima često nije jasno čemu to streme igrači kad imaju loptu.
Paleta grešaka u sportskim igramaPrimanje lopte
Zbog primanja lopte u mestu, svaki igrač počinje od 0(nule) odosno, od početka. I sve se tako nastavlja u nedogled, a to je samo jedna slika o (ne)naučenom o toj igri.
Redosled “upotrebe” delova tela
Na prvom mestu po značaju je “upotreba” glave, koja osmišljava i uskladjuje sve procese igre Na drugom mestu su noge, koje nas vode kroz prostor i vreme i Na trećem mestu su ruke (noge u fudbalu) kao voditelji lopte. Dakle, sve igre se igraju najpre i najvise – glavom. Sve drugo je udaljavanje od igre i njeno rušenje.
Sistemi igre
Najbolji, ali najmanje je zastupljen sistem igre – "ti pa ja”. Najgori, a najzastupljeniji je sistem igre – “ja pa ja”. Donekle tolerantan, a najčešće iznuđen ili slučajan je sistem – “ja pa ti”. Izbor sistema, je možda najdelikatniji deo igre i zavisi isključivo od treneta.
“Disanje u sportskim igrama”
Igra se “guši” ili “teško diše”, kada igraču sa loptom bezrazložno prilaze saigrači, što je jedna od crnih tačaka igre. Od igrača sa loptom treba “bežati” u slobodan prostor i u kretanju očekivati loptu. Istovremeno, omogućiti mu da u susretu 1:1 lakše reši situaciju.
Primo-predaja lopte
Lopta se u fudbalu mora dodavati isključivo po travi (“da pase”) jer, kao takva je – nečije, a ako je skakutava ili visoka, onda je – ničija i svačija.
Posedovanje lopte
Zadržavanje lopte vođenjem je nužno zlo, a opravdano je u posebnim okolnostima. Posedovanje lopte mora imati racionalne razloge i meru.Navedeni primeri su samo “mrvice” iz mnoštva racionalnih zahteva u sportskim igrama.Ali, dovoljna je jedna od takvih nekorisnih “mrvica”, da omete razvoj akcije. Sve što nije dobro ili ono što treba naučiti, moguće je savladati kroz specijalni program obučavanja uz interno izmenjena pravila i sa preciznim zahtevima sa kojima se ciljano želi oblikovati igra. To su tzv. pomoćni programski sadržaji. Ovo je možda najteži deo posla u čitavom trenažnom procesu.
Zaključci
1. Svi problemi, bilo šta da radimo, nastaju zbog – neznanja. 2. Gde nema znanja, zamenjuje ga improvizacija i jalova stihijnost. 3. Život i rad „upakovani“ su između zabluda i iskušenja, koja se moraju prevazići. 4. Sve životne radne posledice, imaju svoje uzroke. 5. Za misleće, „kolumbovska rešenja“ su na dohvat ruke. 6. Znatiželja, stremljenje i traganje za boljim i lepšim, pravi je smisao života i rada.
