OSVRT NA FUDBALSKI EURO-2012.

 

     I ovom prilikom gledamo kopije igara iz prethodnog i tekućeg perioda. Ovaj prilog ima za cilj da ukaže na najveće nedostatke koji su pratioci fudbala od njegovog nastanka. Radi se o greš-kama u fudbalu.

     Ako ukažemo na izreku da: „Ko radi taj i greši“, onda to može biti lažna uteha i opravdanje za učinjene greške. Ili, ako kažemo da: „Najviše greši onaj ko ne greši“, to je već prihvatljivije, pod uslovam da grešaka bude u podnošljivom broju.

 

O greškama i grešnicima 

     Prvo pitanje, o odgovornosti. Odgovornost o greškama u sportskim igrama je u isključivoj nadležnosti trenera. Jedno poređenje. Greške u sportskim igrama su isto što i greške ili škart u materijalnoj proizvodnji, ili (ne)funkcionalnosti nekog aparata , mašine. Kao što neki aparat, mo-tor ili mašina iako u kvaru, nekako radi, tako je i u spotrskim igrama, one se mogu – otaljavati. 

     Drugo pitanje – problem, jeste: kako i zašto su greške prisutni pratioci sportskih igara? Uvodni odgovor: to je zato što su mnoge greške, još uvek neotkrivena tajna za većinu trenera.

Neotkrivenih grešaka ima puno i njihovo prožimanje izaziva međusobnu uzročnost u nastajanju novih, pa se pitamo, koja je starija, veća, opasnija.

Greške treba znati najpre prepoznati, a zatim otkloniti. Ako je veliki broj grešaka u fudbalu zna-čajan problem, može se zaključiti da je to samo jedna negativna posledica od mnoštva drugih uzročnika. Pravi odgovor i polazište problema sa nastajanjem grešaka jeste u neshvatanju suš-tine sportskih igara. A to je, fizička, kinetička veličina – borba za prostor i vreme. U ovoj konsta-taciji je putokaz radu i razvoju sportskih igara, njihova „zvezda vodilja“.

     Treće pitanje: Ko precizno može da otkriva greške? To može statistika, primerenom listom željenih podataka. Ali, pošto je statistika u sportskim igrama nepogrešiv pokazatelj rada trenera, upravo zato se nedovoljno primenjuje i svesno se izbegava, a stručni forumi  je ne nude ili na-meću, što je – njihova greška.

Pozitivan je primer upotrebe statističkih podataka u odbojci, gde se koriste odmah u tekućoj igri.

 

Ukazivanje na neke ključne greškePravila igre

     Sve se greške ne mogu nabrojati, zato ćemo se orijentisati na tri skupine, i jednim primerom.

U sportskim igrama postoje službena Pravila igre, nazovimo ih – pisanim. Nima se reguliše rav-nopravnost i dozvoljenost u igri. Nikad nisu dovoljno dobra da ih ne bi trebalo poboljšati da bi se unapredila igra. To najbolje rade košarkaši, a najlošije fudbaleri.

Sportska praksa nameće još jedna, nazovimo ih, nepisana pravila igre. Njihov autor treba da je svaki trener ponaosob. On, u zavisnosti od shvatanja suštine igre, postavlja igračima određene zahteve – pravila u igri. Kakvi su to zahtevi, vidi se po igri svake ekipe.  

Crne tačke igre su izvesni postupci, aktivnosti, radnje, koji ruše igru. One mogu biti nepremosti-ve prepreke u učinku igre. Što ih je više, igra je slabija.

 

Primeri grešaka

     Grešaka u pomenutim oblastima ima na desetine. Navedimo samo po jedan karakterističan primer. Iz oblasti – nepisanih pravila igre, možda je najčešća greska, primanje lopte – u mestu.

Ako je napr. to bilo 5. primanje lopte u nizu, tada se igra kod tog igrača zaustavlja, i sve počinje od početka. Ova greška je prisutna u svim dinamičnim sportskim igrama i možda bi je mogli oz-načiti kao broj 1 

     Iz oblasti crnih tačaka koje čine pojedinci, „najcrnja“ tačka jeste  neproduktivna primo-predaja

lopte (svi oblici nevladanja loptom).

     Od ekipnih grešaka, najveća je verovatno, neracionalno kretanje igrača  i lopte u prostoru i vremenu. Ilustrujmo ovo primerom iz rukometa. Igrač pre nego što primi loptu može napraviti 5 grešaka: 1. Ako je na pogrešnoj polaznoj poziciji  2. Ako ne polazi u susret lopti u pravo vreme

3. Ako se kreće u pogrešnom pravcu  4. Ako se kreće neprimerenom brzinom i 5. Ako ne primi loptu na pravom mestu i u pravo vreme. Sve ovo traje 1-2 sekunde. Kako se u pomenute zahte-ve uklapaju ostali igrači, pokazaće rezultat.

Sve se opisano može naučiti, ako se ima od koga. Uteha fudbalerima može biti, da su problemi sa greškama, najizraženiji u rukometu.

 

Zaključci – preporuke

1. Događaje, u vidu grešaka u sportskim igrama treba znati uočiti, prepoznati i proceniti.

2. Bez neutralisanja grešaka, nema napredovanja.

3. Jedno lice u stručnom štabu kluba, trebalo bi se baviti statističkiom analitikom igre.

4. Ovaj deo posla je delikatan, jer ne vidimo svi isto – ono sto gledamo.

 

DBALSKI EURO-2012.

Komentariši