Ovo je bila tipična i poučna – psihološka utakmica. Jer, neprepoznatljiva ekipa Nemačke bila je neravnopravan protivnik, u kojoj nije odlučivala fizičko-tehnička osposobljenost igrača, već su presudne bile psihološke snage, samopouzdanje i samouverenost.
Za Nemce, ovakav psihološki pad nije uobičajen. Za to uvek postoji neki pravi razlog – uzrok, nastalim posledicama. Na ovoj utakmici to je bio šokantan prvi gol Italijana, koji je plod greške Nemaca, što nije uobičajeno za njih. A, „Kad kola krenu nizbrdo“, ne zaustavljaju se. „Da jedna nesraća nikad nije sama“, i to su Nemci iskusili, jer su i drugi gol primili svojom greškom.
Posle dva jeftino primljena gola, Nemci su moralno-voljno pali, „noge su im se odsekle“.
Ako se može govoriti o sportskoj sreći, onda su je na ovoj utakmici imali Italijani.
Ovo je bila dramatična, školska utakmica, za sve misleće trenere i igrače. Italijani nisu pobedili samo zbog dve greške Nemaca i srećno data dva gola. Jer, greške su se desile zbog nespret-nosti nemačkih igrača i, u krajnjem – neznanja takve vrste i u tom trenutku. Pitanje je i, zašto su Nemci posle prvog primljenog gola – pali. U pitanju je – čovek, a ne mašina kako mnogi vide Nemce u fudbalu, a oni se time – ponose.
Videli smo dakle greške, koje su skupo plaćene. Treba ih daljim učenjem otkloniti. Jer, život ide dalje, pa i fudbalski.
„Festival“ EURO 2012. ima još jedan čin – finale. Gledaćemo i tu pretstavu. I, navijati za fudbal.
