Ovo je bila višestruko specifična utakmica:
1. Bila je vrlo dinamična
2. Ofanzivne su bile obe ekipe, svi su prelazili na protivničku polovinu igrališta
3. Nije bilo „bunkera“, italijanske specijalnosti
4. Ključna je bila opšta brzina, a brzo joj se „odazvala“ sestra – brzopletost, što je bila i najveća
slabost ove utakmice
5. Druga, po značaju slabost bila je, suviše dugo pojedinačno zadržavanje lopte, najčešće, bar
za 1 potez – dodir viška. Svi bi morali znati kad se i koliko zadršava lopta, što danas dobro i
uzorno rade igrači „Barcelone“.
6. Igru je pratila – „velika gustina“ oko igrača koji ima loptu, uvek ih je bilo previše oko lopte, što
istovremeno govori i o nedovoljnom „otvaranju“ saigrača. Nijedna ekipa nije „razvlačila“ proti-
vnika – širokom i dubokom igrom, što je otežavalo napadačima preglednost igre.
7. Slikovit primer nedovoljne obučenosti ispoljen je u dva napada, kad igrač u protivničkih „5m“
„zaustavlja“ centriranu loptu, da bi je tek u drugom dodiru hteo šutirati. To je pre svega neiz-
vodljivo. Tako nešto nikad ne rade igrači odbrane, pa ne bi trebali ni napadači. Ovakvu greš-
ku učinili su Nemci protiv Grčke.
Opisani primeri grešaka su iz programa obuke još u omladinskoj školi, a pripadaju osnovnim
taktičkim zadacima.
Da je u ovoj utakmici bilo manje opisanih grešaka, neko bi sigurno postigao gol u regularnom to-
ku utakmice.
Dakle, u pitanju je ključ igre, gde presudnu ulogu igra broj grešaka. Na ovoj utakmici obe ekipe su ponavljale iste, nažalost, osnovne i nedopustive greške. Sve to ide na dušu trenera.
Za neverovati je, koliko je nekad potrebno malo znanja, da bi se nadigrao protivnik.
Komentarišući ovu utakmicu neuki reporter hvaleći igru, ukazuje kako ima – puno kratkih pasova (dakle, dve vrednosti), ali ne ukazuje da se to dešava zato sto se: igra prvom loptom, maksimalnim „razvlačenjem“ protivnika i otkrivanjem saigrača, što su još tri izuzetno značajne vrednosti.
Ovaj prilog može biti dodatak prilogu u kome se govori o greškama na fudbalskim utakmica-ma na EURO 2012. godine.
