Španija i FKBarcelona pokazali su nam kako treba igrati fudbal. 2012. godina će biti fudbalska prek-retnica zahvaljujući najpre FK Barceloni kao inovatoru racionalne fudbalske igre. Njihovu igru sledila je i nacionalna selekcija, pa je trijumfalno osvojila titulu prvaka Evrope.
U fudbalu više ništa neće biti kao pre, bar za misleće trenere i igrače. Ustvari, nije se desilo ništa radikal-no novo. Sve se, vratilo na početak, na jednostavnost i prirodnu logičnu zahtevnost i zakonomernost.
Opet treba, po ko zna koji put ponoviti, da je polazište u sportskim igrama – shvatanje suštine, a to je , bo-rba za prostor i vreme, da bi neko došao u povoljnu poziciju za šutiranje.
Na ovoj ideji treba oživotvoriti racionalnu igru, osmišljenu korislnim sadržajima (programima). Tada će, dobru temeljnu obučenost igrača (tehnički pragmatizam) biti moguće stručnim radom ostvariti funkcio-
nalnu, racionalnu i plodotvornu igru. Ovo su prvi shvatili vođe FK Barcelone i pokazali da je to bolje rešenje od dosadašnje nesadržajne, blede i dosadne igre.
Zahtevi u sportskim igrama
Da bi uspešno sledili ideju o racionalnoj igri potrebno je precizirati šta se: 1. mora znati, 2. šta treba znati i 3. šta je poželjno znati. U nastavku, povežimo ove zahteve sa novim i bezuslovnim. Poenta raci-nalne igre kod njenog osnovnog i prvog zadatka jeste u moranju, da se: 1. igra prvom loptom (1 dodir u 90% slučajeva), 2. da lopta „pase“ – dodavati je po travi, i da se 3. saigrači, što više njih, na vrame ot-krivaju, i to u pokretu. Ovo je istovremeno teško (ako nije naučeno) i lako (ako je naučeno).
Ova tri zahteva smo videli „uživo“ u pomenutim španskim utakmicama. A ono što nismo videli, ut- kano je u gore pomenuta „moranja“, to su zahtevi koji se isto tako moraju primenjivati. A njih je na dese-tine, grupisani i sistematizovani po metodološkim trenažnim zahtevima, pod nazivima – nepisana pravila i crne tačke igre.
Još jedno „moranje“
FK Barcelona je demonstrirala uvek , u svih 90 min. napadačku igru. Napadaju kad imaju loptu, ali još su agresivniji kad je nemaju, čak po 3 igrača kidišu na protivnika sa loiptom.
Neki klubovi i reprezentacije usvojili su samo ponešto od racionalne igre Španaca, i srazmerno tome, sa-mo donekle uspevaju.
2:0 za Španiju i FK Barcelonu.
Španci su u 2012.god. bili na jednoj strani, a svi ostali klubovi i reprezentacije na drugoj. Rezultat je poznat, 2:0 za njih. Pobedile su njihove racionalne ideje i nadajmo se da će od sada za sve fudbalske po-klonike sve biti drukčije i bolje.
Mnoge dosadašnje fudbalske ideje na čelu sa italijanskom „bravom“, ili igra sa 1 ili 2 „špica“, otici u pro-šlost, a njihove zagovornike, do juče hvaljene, biti (možda) sramota svojih retrogradnih ideja o fudbalu.
Fer-plej na španski način
Iz shvatanja i prikaza nove španske igre proizašla je još jedna „stara novina“ – fer-plej. Jer, faulovi su posledica nemoći, poslednje sredstvo da bi se zaustavio protivnik. Španci ne koriste golu fizičku snagu.
Koriste se snagom uma, nadigravajuči se sa protivnikom. U fazi odbrane ne treba po svaku cenu fizički zaustaviti protivnika koji osvaja prostor. Njegovo kretanje treba najpre usporiti, zatim ometati ga, dovodi-ti u nedoumicu i primorati ga da predaje „teške lopte“, brze, visoke, nedovoljno precizne. Naravno svo vreme treba biti spreman na dozvolje način zaustaviti ga ili oteti mu loptu. Sistem: „lopta može proći, ali on ne“, apsolutno je neprihvatljiv, jer sigurno sledi žuti karton.
Igraći Barcelone dakle, ne prave nepotrebne faulove, ali i ne daju takve prilike protivnicima. Usredsređeni su svo vreme na misaonu igru i, tako ispada da igraju, fer-plej. Oni to mogu, jer su potpuno ospobljeni kroz planski trenažni proces, da savršeno vladaju svojim telom i duhom i u svakom trenutku znaju šta ho-će i kako to ostvariti. Zbog svih tih pozitivnih sposobnosti i osobina postali su uzor ostalim fudbalerima.
Sledimo ih
Svima u fudbalu preostaje jedino slediti Špance, to se čak i mora, da ne bi postali – otpisani. Mnogi treneri (i „treneri“) opisanu igru Španaca komentarisali su sa – navijačkog stanovišta gledaoca, a ne sa pozicije struke, pa je žalosno slušati ili čitati te komentare. Njihove ocene, mišljenja i komentari su pro-mašeni i neprimreni jer, videli su jedno (ono pravo), a komentarisali su – neviđeno. Šta im drugo saveto-vati nego, da od sada bolje uče kako se igra fudbal.
Zaključak
Svi smo videli – gotov proizvod, ali ne i – proces proizvodnje u trenažnom periodu rada, dakle, daleko od „očiju javnosti“. Za školovane neće biti teško ići novim fudblskim putem. Za priučene i samouke, sve će i dalje biti tajna. A, moguće je odmah, i bez posebnih priprema, primeniti neke novine iz igre Španaca.
U svakom slučaju, hvala Špancima na putokazu i prikazu kako treba igrati fudbal. Poslužimo se njiho-vim vrednim sportskim poklonom. Ako – znamo!
