RUKOMET I KOŠARKA KAO – BRAT I SESTRA
Ovim prilogom namera je da se ukaže na rukometno-košarkašku vezu, bliskost u sportskom smislu, kao i na korisnost izvesnih aktivnosti, naročito u motoričkoj oblasti, radi što boljeg i raznovrsnijeg kretanja i orijentacije igrača u prostoru i vremenu. Predloženo se može primenjivati u osnovnom trenažnom procesu.
Košarkaška pravila su mnogo zahtevnija od rukometnih, pa bi zato svaki rukometaš morao što bolje ovladati ovom igrom. Najveća korist može biti u istovremenoj
primeni pravila iz obe igre, ali u početku manje, a kasnije više izmenjenim, u olakšavajućem ili otežavajućem smislu. Iz ovakvih odstupanja iz standada mnogo su veće mogućnosti pa samim tim i korist, za rukometaše. Dakle, pod otežanim ili drukčijim uslovima može se više uticati na bogatstvo kretanja, ali i na razvijanje većih sposobnosti preglada igre, kao i bolja pronicljivost. Istovremeno, povećana pokretljivost je dobra prilika za primenu mnogobrojnih varki u fazi napada kod rukometaša, kao okosnice ove igre.
Na trenerima je da procene kad će u kom uzrastu iz ove oblasti, šta i kako raditi. Potrebe i posla ima uvek za sve kategorije i uzraste. Metodičke sposobnosti i sklonosti svakog trenera ponaosob, u „ovoj školici“, doći će do izražaja. Ako su ovakve aktivnosti nekome „dosadne i nekorisne“, to najpre znači, da nisu „dobro skrojene“. U punoj primeni ovakvih aktivnosti – pomoćnih programskih sadržaja – mora se voditi računa o zadatom prostoru, odnosu snaga (broju igrača), kao i o rekvizitima,suptilnosti zadataka, pauzama, limitiranju rezultata i mnogimdrugim zahtevima koji – „razvijaju klikere“. Trebamo poći od zahteva da na razvoj svoje igre možemo u velikoj meri uticati pomoću elemenata iz drugih igara. Ako smo ih dobro programirali, one će biti od višestruke koristi. Većina rukometaša ne koristi
u punoj meri pravilima dozvoljen trokorak, pa su kao takvi, čak i reprezentativci, za što je pre svih kriv prvi trener igrača, a evo to može biti i poslednji. Bez naučenih pomenutih trokoraka, ne možemo biti uspešni u gore pomenutim improvizacijama.
Kad će se i šta u kojoj fazi trenažnog procesa primenjivati u matičnoj sportskoj igri iz neke druge sportske igre (ili sporta uopšte), zavisi od trenere i njegovih saradnika. Rukometaši mogu u velikoj meri da unapređenju svoje sposobnosti primenom elemenata i zahteva igre, od svoje bliske rođake, sestre – košarke. Treba još istaći, da košarka pravilima uzorno štiti svoju igru i igrače, što u rukometu nije slučaj, naročito kad su u pitanju primena postojećih, a da ne pominjemo najnovije, „moderne novotarije“.
Učenje je stalan proces, koji će, ako je dobar, dati dobre rezultate.
