Čuli smo već, ili pročitali, da kad neko o nekom događaju ili pojavi kaže; da je teško biti – pametan. Ovaj put pomenuta misao odnosi se na skorašnju revanš fudbalsku utakmicu u okviru Lige šampiona Evrope između „Mančester Sitija“ i „Real Madrida“ – 2:1 (prva 1:0 u Madridu). Obe ekipe igrale su dobro, zanimljivo, sadržajno, igrački zrelo napadale, ali su bile uspešne i u neutralisanju protivničkih akcija, pa zato nije bilo dovoljno zrelih šut završnica. Poenta je, da su sva tri gola postignuta posle grešaka u odbrani. Realov desni bek je napravio dve greške, pa su primljena dva „laka gola“, ali se tako nešto desilo i ispred gola Mančester Sitija; kad je napadač Benzema usamljen i neometan lako postigao gol glavom.
Primer druge utakmice; Još više su se sportski namučili „Atalanta“ i „PSŽ“(1:2). „Atalanta“ je povela sa 1:0 na početku utakmice, a posle iscrpljujuće borbe svih igrača, pa i 5 rezervnih. „PSŽ“ je izjednačio u 90.min.igre, i dao pobedonosni gol u 3. poslednjem minutu nadoknade vremena. Poraz sa više uzajamnih golova, lakše i humanije bi se doživeo.
Povodom sugestije, da bi zbog unapređenja fudbala, trebalo smanjiti broj igrača u polju na 8 igrača, tačka na i stavljena je u finalnoj utakmici između „Bajerna“ i „PSŽ“-a (1:0). Želje i znanje bili su na visini i tako dobri, da nestručnjaci ne znaju zašto nije bilo više golova, a igra ipak „neukusna“. Jer, „kaša je ipak bila isuviše gusta“; što će reći – previše igrača. Ovakav zaključak ne treba da izaziva čuđenje. Da li će i ova utakmica biti dovoljna da se shvati; gde i šta – „u fudbalu škripi“.
Često gledamo utakmice izjednačenih ekipa, kad se pobedonosni gol postigne tek u zadnjim minutima produžetaka. Dakle, malo je golova i teško se postižu. Krajnji rezultat mnogih utakmica (naročito 0:0), mnogo govori, o – pravilima!
Taktički „bunker“, ili „taraba“ – govore sve. A, to nema ko da vidi. To opet znači, da ključni voditelji današnjeg fudbala ne razumeju smisao igre i ne znaju kako unaprediti i oživeti ovu najpopularniju igru, ili, bez uvrede molim – nisu dovoljno pametni. „Fudbalska mašinerija“ ne funkcioniše dobro ni racionalno. Dobrih primera oko fudbala ima mnogo, samo ih treba – uzeti! Jedan korak je u pitanju. A stotine, hiljade ljudi ćuti! Hej, uspavana pameti – probudi se.
Nažalost (opet), mnogi tzv, fudbalskih radnici poručuju: „Ne talasaj“. Ili ćute – kao zaliveni. Medijska očekivanja i pomoć su iznevereni.
Na kraju, uz veliku fudbalsku ljubav, preostaje nam, samo – nada.
PAMETI NIKAD DOSTA
