HVALA LIVERPULU I LAJPCIGU
Utakmice između Liverpula i Lajpciga, odigrane u okviru Lige šampiona Evrope, mogu poslužiti kao školski primer kako treba igrati fudbal. Nekada je tako igrala Barcelona, kad je bila kompletna sa trenerom Gvardiolom na čelu. Tadašnjoj igri Barcelone, (vidi prilog br. 25 „Kako igra FK Barcelona“) niko nije bio dostojan rival. Sada smo imali prilike da gledamo u dve utakmice kako Liverpul i Lajpcig igraju – idealno! Pobeda Liverpula u obe utakmice (2:0) manje je važna, rezultat je mogao biti sasvim drukčiji. Ove ekipe su u obe utakmice igrale; 1. borbeno, sa maksimalnim zalaganjem, 2. tehnika primo-predaje lopte bila je besprekorna, 3. prvu loptu su odmah prosleđivali, 4. puno su trčali i dobro se otkrivali. U fazi odbrane, na igrača sa loptom, išla su 1-3 igrača. Igralo se čisto“, svega 7 faulova.
Sada se otvara problem i pitanje, zašto nije bilo više šansi za šutiranje na gol i više golova?
Vreme je za fudbalsku uzbunu.
Obe ekipe igrale su „totalni fudbal“, svi u odbrani i skoro svi u napadu, tipičan već poznati „bunker sistem“, gde se po svaku cenu čuva gol. Pokazuje se istinito, ali i pogubno, da je igra „pregusta“, zbog previše (2×10) igrača u polju. Sa po 8 igrača, sve bi bilo drukčije, lakše, lepše i efikasnije zbog – više prostora za igru.
Mnogo veći napor za igru sa 2×8 igrača, traži drugu bitnu promenu pravila igre, neograničene izmene svih igrača sa klupe, kao što je to slučaj u drugim sportskim igrama, osim izvesnih specifičnosti u odbojci.
Fudbalska zabravljena pravila
Ovde se ne otvara polemika o dekadentnosti fudbalske igre zbog takvih pravila, o njenoj zabravljenosti i razlozima zašto i ko to čini. Ovde navodimo samo jedan primer, broj igrača u polju, koji svi vide, a ne razumeju njegovu optimalnost.
Čiji je fudbal?
Fudbal je sveopšte dobro: jednima za učešće u igri, a drugima za gledanje i doživljavanje.
Dva bitna detalja
U fudbalu je mnogo crnih tačaka, a malo nepisanih pravila igre, pa ako neki trener ukaže igračima na njih, ta ekipa nadvisi svog rivala i ostvari bolji rezultat.
Apel medijima;
Široka medijska lepeza (njeni ljudi) nedopustivo pasivno posmatra fudbalsku igru bez odgovarajućih stručnih komentara i analitičkih sugestija, sa željom da doprinese napredovanju ove igre. Kao što je zatajila fudbalska klupska struka, zatajila je i medijska.
Svima je do sada bila nejasna suština borbe u sportskim igrama, zbog čega neminovno izostaje odgovarajući pristup u realizaciji svih, obimnih poslova.Suština u sportskim igrama navodi nas na zaključak, da je to borba za prostor i vreme. Svojevremeno je u ovom blogu objašnjeno da sportske igre počivaju na naučnim temeljima. Sada pomenimo samo dve, i to; 1. Na grani filozofije – logici, načinu razmišljanja i 2. Na dinamici, oblasti iz fizike, prevedeno na sportske igre, gde su učesnici: 1. ljudi 2.lopta 3.pravila 4.prostor i 5.vreme.
Dakle, teoretsko polazište sportskih igara je – glava, koja rešava sve zadatke, ideje i programe. Da li to može raditi priučeni ili samouki učitelj?
Isto, a nije isto
Postoje uslovno rečeno, dva fudbala; Prvi je profesionali, vrhunski, koji je sa 2×10 igrača zaustavljen, i drugi, nacionalno ligaški, gde isti problem nije zapažen.
Zašto? U prvom vlada maksimalno zalaganje, vrhunska tehnika, puno se trči, bar 10 km. po utakmici, i igralište im je tesno. U nacionalno ligaškim utakmicama se pre svega – trčkara, pa im igralište nije tesno. Rezonuje se još, da bi sa manje igrača trebalo više trčati, čemu nisu skloni, pa su protiv pomenute promene. Ili, sada, sa 2×10 igrača u polju, lako je ostvariti nerešen rezultat, ali sa 2×8 igrača, manje su verovatni rezultati 0:0, ili 2:2, ali je moguće završiti utakmicu sa 6:6!
Zašto takvu neizvesnost uskratiti gledaocima. Mnogo poena u košarci i rukometu nikome ne smeta.
Pametna pravila, rado i lako se mogu pretvoriti u lepu i dopadljivu igru. I, kroz bolja pravila sportske igre treba više humanizovati i unaprediti zdravlje igrača.
Kroz bolja pravila može i mora se pomoći svima, kako bi svi pojedinačno i kolektivno (ligaški) napredovali i kao profesionalci više vredeli.
