KAKO I ZAŠTO SE URUŠAVA RUKOMET
Danas se istovremeno (neuverljivo) govori o“ modernom“ rukometu, verovatno se misli zbog poslednjih novotarija, a zanemaruju se prave vrednosti ove igre. Najkraći je zaključak, da se sada igra (pre)grubo i, u tom pravcu se ova igra razvija.
Zašto? Zbog obezglavljenih vođa!
Prvi primer apsurda sadašnje igre; krila su maksimalno zaštićena od bilo kakvog kontakta i grubosti, a ostali igrači se nemilosrdno tuku, do krvi i teških povreda! Iz takve igre postižu se i priznaju „prljavi golovi“. Nastavak apsurda ovog primera; zašto se onda više ne igra preko krila, osim ponekad, neka ekipa. Poslednji rečit primer je minulo svetsko prvenstvo za muškarce u Egiptu, kada se u sve 4 utakmice ¼ finala, sa krilima nedopustivo malo igralo.
Drugi primer urušavanja današnjeg rukometa; O svakom mestu u rukometu može se govoriti o tome kako tu treba igrati, kao i o „tipu“ igrača toga mesta. Danas je aktuelno i problematično mesto kružnog napadača. Po teoriji zdravog razuma, kružni napadač treba da ometa i remeti igru odbrane i olakšava igru saigračima ispred zone, a u drugom planu je želja za davanjem golova. Međutim , danas je situacija sasvim drukčija; kružni napadač je korpulentna ličnost, preko 100 kg. i više, koji se gura i razgrće sve oko sebe, a najrečitije o tome govori njegov stav, nagnut ugao kretanja, pa se igrači odbrane, u uspravnom stavu lako uguraju u golmanov prostor, što sudije odmah sankcionišu penalom, ili i isključenjem! Korpulentni igrač – gurač, se ne isključuje. Sećanje ne pamti takav slučaj.
I treći primer; Bekovi mapadača u hodu nasrću na igrače u zoni i, uvek su privilegovani, kao i kad naskaču na igrače odbrane. Sve u svemu, oko 50% golova se postiže silom, snagom, pa su neregularni, a ipak priznati! Zašto sve to? Sveukupna igra je „stala i pala“! – nema igre, nema golova, pa zato sudije „čuvajući“ rukomet, tolerišu postojeći način igre. Epilog je zadovoljstvo, jer se sve ovo dešava i pred drugim golom.
Treneri nemaju znanja za čistu igru nadigravanjem. Trenere slede isto tako nestručan funkcionerski kadar. Pametna i moćna pravila čekaju da ih neko „skroji“. Publika sadašnju igru prihvata – „kao mušku“. A rukomet, potencijalno najlepša i majatraktivnija sportska igra, danas je daleko od takve želje. To je očigledno.
Kako promeniti igru
Poenta u sportskim igrama je nadigravanje veštinom, što se postiže osmišljenim radom. Najveći nedostatak današnje igre jeste osnovna i racionalna koncepcija igre(OKI), pa se sve rešava silom i snagom u direktnom telesnom kontaktu nasrtljivih napadača, a sve to, neobjašnjivom tolerancijom suđenja.Najbolje rešenje za promenu i humanizaciju današnjeg rukometa bila bi promena pravila igre, ali i njihova dosledna primena. To međutim ne treba uskoro očekivati.Ali, zato se može
odmah pristupiti promeni načina igre u obe faze, odbrani i napadu. Preporučuje se frontalni napad na zonu, sa bogatim i raznovrsnim sadržajem. Uostalom, ovaj način igre nije smeo biti „van upotrebe“ u dosadašnjem periodu, jer uvek su poželjne neke alternative. Frontalni napad je izazov i daje veliku prednost napadaču zbog pozitivno – efektivnog učinka.
Druga je priča kako oživotvoriti ovu preporuku. To svakako može učiniti neki stručni tim. Jedan klub mogao bi se vrlo brzo u pripremnom periodu za novu sezonu, preorijentisati na frontalni način napada, koga bi ostali sledbenici teško dostigli. Preorijentacija igre treba da počiva najpre na zdravom razumu, racionalizmu i inteligenciji, što su najkorisniji ljudski potencijali.
Vreme i novac sadašnjice su veliki problem i opterećenje u profesionalnom sportu. Ovi redovi su inicijativa pojedinca, koja traži razumne sledbenike, da zaustave dalje urušavanje rukometa.
