NIJE DOBRO! ZAŠTO? NIKO NE ZNA!
Gde, nego u fudbalu i rukometu
Jovo, nanovo! Ko o čemu, reč je opet o svetskom fudbalu i rukometu. Pokušajmo opet, još jednom sve pokrenuti i objasniti sa novim pokazateljima. Ko nas je do sada pratio lako će nas slediti. Neke dosadašnje činjenice biće samo pomenute.
NIJE DOBRO(A) – igra, u fudbalu i rukometu, jer se još nije – rascvetala, u odnosu na sposobnosti i znanje sadašnje generacije mladih igrača.
Zbog mnogobrojnih okolnosti i specifićnosti, fudbal je možda najteža sportska igra za učenje, pa samim tim i za prikazivanje. Ovde se mora ukazati na prvu „crnu tačku“ toga procesa, a to je nedostatak dobro školovanog trenerskog kadra. Druga „crna tačka“ igre u fudbalu jeste primanje 90% lopti – u mestu! Tako onda uvek sve neprekidno počinje od početka. Redak je niz primo-predaja lopte u trčanju; to se onda često završava povoljnom šut-pozicijom. Ovakve akcije mogle bi se nazvati biserima fudbala, Zbog navedenih, kao i mnogo drugih problema, golovi se teško postižu, pa ih je zato tako malo.
ZAŠTO? – nije dobro u fudbalu i rukometu! Zbog uzroka, koji ostavljaju mnoge negativne posledice. Isprečila su se (i) pravila ovih igara; fudbalska, kao najlošija i najzaostalija kod sportskih igara, a rukometna zbog nedosledne primene, i sa novim „modernim“ primesama.
Polazište i početak svih nevolja u ove dve sportske igre, jeste – u glavi – pameti – ideji – shvatanju suštine igre – borbe za prostor i vreme. Noge u fudbalu, a noge pa ruke u rukometu, sve to treba da pokažu i iskažu – golovima! Kako? Jako teško,
jer je fudbal najteža sportska gra za učenje, a rukomet je postao – borilački sport.
Pravilima se u sportskim igrama osmišljavaju i oblikuju kreativnost kretanja i radnji s loptom u prostoru i vremenu, uz precizno određene uslove i ravnopravnost.
Ako su fudbalska i rukometna pravila loša, zašto su i dalje aktuelna i živa? Nekada su verovatno bila dovoljno dobra i prihvatljiva, ali smo dočekali da su zloupotrebljena i svojevoljno primenljiva. Pravila kreiraju neki stručni ljudi, ali je pitanje kako shvataju suštinu igre?
NIKO NE ZNA! Izuzmimo malobrojne elitne klubove koji su okupili najbolje igrače sveta, oni u najboljem svetlu popularišu fudbal. Mi ovde govorimo o nacionalnim klasama svih zemalja. Njima se mora pomoći. „Pomagače“ trenere treba osposobiti za ovaj težak posao. To se očekuje da učine čelni voditelji fudbala. Mirovanje i pasivnost po ovim pitanjima, samo produžava i uvećava probleme. Mediji imaju veliku mogućnost u pokretanju i nalaženju pozitivnih rešenja.
Pošto do sada navedeni problemi nisu rešeni, možemo samo konstattovati, da niko ne zna, što treba shvatiti kao izazov, da svi pomognemo bar nekom idejnom preporukom za ozdravljenje fudbala i rukometa.
