RUKOMETNE DILEME: KAKO NAZVATI RUKOMETNU SADAŠNJOST
Današnja rukometna igra na svetskom nivou dramatično se urušava, jer gubi pozitivne karakteristike sportskog nadigravanja veštinom, pa se pretvorila u neki novi borilački sport. Današnji rukomet počiva na brzini (ustvari – brzopletosti) i brutalnoj upotrebi snage. Veština, a kao njen oblik varke, crvena nit svih sportskih igara, totalno je zapostavljena i neprimenljiva.
Važno i presudno pitanje jeste: zašto je nastala ovako degradirana igra?
U pitanju je više razloga; Prvi i očigledan razlog nestručan rad. Sadašnja „igra“, brzo i lako se uči. Nadareni mladi, uzmiču se od ovakve igre. Drugi razlog jeste – novac; kladionice, TV prava prenosa utakmica, proizvođači sportske opreme, menadžeri; svi na svoj način utiču na razvoj igre koju imamo. Treći razlog jeste izrazito tendenciozno suđenje, kao ni u jedenoj drugoj sportskoj igri. Ključni kršioci pravila su napadači, koji nasrtajima i naskakanjem na čekajuće odbranbene igrače, postižu „prljave „ golove. Cetvrti razlog jesu „kuhinje“ svetskog rukometa;nacionalne lige Nemačke, Francuske, Španije, gde igraju najbolji rukometaši današnjce. Peti razlog jeste neizbežnomedijsko prisustvo. Mediji su potencijalno najmočniji sportski činilac, ali su, nažalost u fudbalu i rukometu ssamo formalno prisutni. bez analitičko istraživačkog pristupa ovim igrama. Šesti razlog jesu nekadašnji – rukometni velikani. Dva, daleko najveća rukometna igrača, Talant Dušebajev i Edvard Ričardson, kao i treći, naše gore list, malo zastali zs prethodnicima Veselin Vujović, bili su „Neko i nešto“ sa sasvim drukčijom igrom od današnje, a kao sadšnji treneri, prihvatili su sadašnju igru!!! I još, Talant nije ni približno naučio svoja dva sina igri koju je on demonstrirao! To se dešava i sinu kolege Edvarda. Razlozi mogu biti višestruki.
Životno pitanje današnjeg rukometa jeste, kako ga ozdraviti? Postoje kao pretpostavke 2 načina; 1- Pravila i 2- „Zdrav“ način igre.
1.Dobrim pravilima (poput košarkaških) igra se može „idealizovati“ – da se veštinom pojedinaca i dobrom osnovnom koncepcijom igre (OKI) nadigravanjem ekipa u borbi za prostor ivreme, što je suština svih sportskih igara ekipe nadmeću!
2.“Zdrav“ i racionalan način igre treba afirmisati na osnovama frontalnog napada. U to se može lako i brzo uveriti svaka ekipa, kad bi, za početak u to poverovala! Međutim, oba ponuđena predloga najviše zavise od zdrave vizije ove igre i dobre volje pojedinaca. Jer, mnoštvo je drugih interesnih razloga da rukomet ne bude „zdrav i normalan“. Mnogo je primera iz prošlosti, kad su „moćne“ ekipe na nesportski način dolazile do ttitula. Zato, bar danas, ova ponuda za bolje rukometno sutra, nema velikih izgleda da se realizuje. Ova zalaganja ovde, traju decenijama!
Zaključak; Ovaj Sizifov posao za ozdravljenje rukometa zahteva Pamet, uz Sofijinu decu, Veru, Ljubav i Nadu!
