SUNOVRAT SVETSKOG RUKOMETA
Ovo je druga velika kriza svetskog rukometa od njegovog nastanka. Prva kriza se pojavila u dalekoj prošlosti, u vreme postojanja tzv. Istočnog bloka u Evropi. Sport je tada bio u značajnoj vezi sa politikom i ekonomijom tih zemalja.
Neprimereno bi bilo pominjati zemlje i klubove protagoniste novonastale vrlo grube igre, pre svega zbog zaostajanja tih ekipa u tehničko taktičkom pogledu u odnosu na bivše jugoslovenske klubove i reprezentacije. Novim pravilima, samo je deklerativno zaštićena igra, ali se nastavilo i dalje igrati vrlo oštro, ustvari – grubo.
Nešto kasnije, nastupaju Rumuni sa inovacijom polukružnog napada, koji je korektan i prihvatljiv, ali se u praksi pogrešno primenjuje, a neke sjajne varijante u završnicama toga sistema, danas niko ne realizuje.
Današnja igra je neprepoznatljiva u odnosu na njen sadržajno bogat i brz razvoj još u njenom nastanku iza 1952-3. god. Nijedna druga sportska igra nije toliko degradirana kao rukomet. Odustalo se od nastojanja, da se čistim i korektnim nadigravanjem postižu golovi. Prvobitno forsirana brzina primo-predaje lopte, nije bila dovoljna i dobra, jer se pretvorila u brzopletost. Druga novina je primena snage i grubosti, koju forsiraju napadači, jer nasrću i naskaču na igrače odbrane, a sudije to iz nepoznatih (recimo) razloga – tolerišu. Krilni igrači, privilegovano dobro sudijski zaštićeni, nedopustivo se malo „upotrebljavaju“. Varke, kao najjači element u svim sportskim igrama, danas ih u rukometu uopšte nema, neki treneri ih čak zabranjuju, jer navodno, usporavaju igru! Nisu više u „upotrebi“ mnogi korisni elementi ove igre. Kad i kako je došlo do ove krize i novog ragbi rukometa?
Najpre je odavno napušten frontalni način napada i opšte prihvaćen je od svih (!) polukružni sistem kretanja igrača oko zone. I, nastalo je nešto novo!.
Jedan minus (1-).
Svojevremeno se u našem okruženju isticao jedan igrač; odlično je „delio lopte“, proigravao saigrače, vešto je prolazio kroz zonu protivnika, bio je raznovrstan i odličan golgeter. U odbrani je bio – slab, poslednji u zoni. Kada je kao takav „pročitan“ i bivao sve češće, odmah na početku akcije neutralisan, prvi je u rukometu išao na „guranje“ sa igračima odbrane na 6m. i – neverovatno je, koliko su mu sudije bile popustljive, naklonjene i tolerantne. Uvek je „dobijao sve“; prekršaje, isključivanja branilaca i – penale!
Danas tako igraju sve ekipe, a sudije dozvoljavaju takvu „igru“! A naš gospodin „jedan minus“(1-), danas, menja klupe ekipa!
Ali, to nije sve; afirmisan je „brzi centar“i zamene igraća sa golmanom, što su nove besmislice i još veća dehumanizacija rukometa i sporta.
Dva plus (2+).
Istovremeno u rukometnoj Evropi caruju dva nikad bolja igrača: Talant Dušebajev u Španiji i Edvard Ričardson u Francuskoj. Tehnički su besprekorni, zaju sve. Najbolji su u obe faze igre; nezaustavljivi u napadu, a isključuju iz igre sve napadače. Nažalost, njihovu igru niko ne sledi, pa ni treneri učeći druge. Dva sina Dušebajeva i jedan sin Ričardsona, daleko zaostaju za svojim očevima, a Talant se nažalost nije iskazao uspešan kao trener. Oba primera, plus + i minus – , potvrđuju delikatnost, složenost i težinu stručnosti u radu na razvoju ove igre.
Pristup rešavanju sadašnje situacije
Profesionalizam u sportu pokrenuo je i otvorio mnoge probleme. Pojedinac ne može rešiti ni jedan rukometni problem, ali može uticati na formiranje sposobnih i stručnih ekipa koje mogu reformisati i reafirmisati racionalnu rukometnu igru. Nažalost, mnogo je koristoljubljivih u sportu, i time je sve rečeno.
Polazište; današnja rukometna igra je degradirana, i nije više sportska igra.
Igru treba korigovati i zaštititi kroz odgovarajuća pravila, koja se moraju dosledno primenjivati. Igrač s loptom mora mora biti fizički zaštićen od branilaca, koji može samo boljom veštinom kretanja sputavati napadača. Napadač ne sme biti nasrtljiv, sklon guranju i naskakanju na branioca. Igra mora ličiti na košarku, a ne na ragbi.
Nadzor nad igrom
U formiranju izgleda i funkcionalnosti rukometne igre, treba da učestvuju svi iz njenog okruženja, sugerišući svoje ideje tvorcima pravila igre.
Sudije praktično najviše odlučuju i utiču na to, kako će se igra uživo odvijati. Nadzor nad suđenjem mora biti mnog bolji nego što je sada.
Dobronamernost ovog priloga jeste da se ukaže na postojeće stanje u rukometu i da pokrene aktivnost neke grupe ili foruma, da rukomet opet bude ono što je nekad bio, dopadljiv za igranje i gledanje. Dobronamernih i sposobnih ljudi ima i oni mogu zadovoljiti sve zahteve humanog i zdrsvog sporta,
